Антропогени утицај, присуство хемијских и физичких загађивача у окружењу делују на живи свет укључујући и фитофагне инсекте и њихове популације. Ране промене у физиологији инсеката, биохемијским и молекуларно биолошким параметрима могу бити екстремно осетљиви маркери у екофизиолошким студијама и биомониторингу. Срединске промене могу осим директног деловања имати и посредан утицај на инсекте мењајући физиологију и састав биљака којима се они хране (промена концентрација биљних алелохемикалија, акумулација тешких метала, токсичних једињења итд.).

Наша истраживања су усмерена ка проучавању механизама адаптација фитофагних инсеката на срединске стресоре као и бољем разумевању њихове физиолошке пластичности. Тежимо разјашњењу специфичних и неспецифичних одговора на стрес (од субћелијског до популационог нивоа) после акутног и хроничног излагања инсеката хемијским (неоргански и органски полутанти, биљне одбрамбене алелохемикалије итд.) и физичким стресорима (висока температура, константна и променљива магнетна поља итд.).

Губар Lymantria dispar, најзначајнија шумска штеточина, брашнени мољац Tenebrio molitor, значајна штеточина силоса, Morimus funereus, Baculum extradentatum, Dinocras megacephala, веома осетљив индикатор загађености вода, Blatella germanica, Blatta orientalis, Musca domestica су неки од инсеката које користимо у нашим истраживањима. Испитујемо природне популације економски значајних врста инсеката које су у различитој мери адаптиране на срединске стресоре.

Наша истраживања су фокусирана на најосетљивије компоненте инсекатског одговора на стрес: неуроендокрини систем који је прва линија одговора на деловање стресора, дигестивни систем као посредник између унутрашње и спољашње средине и прва баријера у трофичком / хемијском стресу (активност и експресија молекуларних изоформи најважнијих група дигестивних ензима као и деловање и синтеза хормона глади, грелина). Истраживања такође укључују антиоксидативну заштиту, разјашњење детоксификационе стратегије, синтезу протеина топлотног стреса као и хистолошке и цитолошке промене у различитим инсекатским ткивима после акутног и хроничног излагања различитим срединским стресорима.

Користимо широк дијапазон савремених и класичних биохемијских, молекуларно биолошких, хистохемијских и електрофизиолошких метода.

Резултати мултидисциплинарног приступа у истраживањима сарадника Одељења за физиологију и биохемију инсеката, поред фундаменталног значаја дају важан допринос у проналажењу физиолошких, биохемијских и молекуларно биолошких биомаркера срединских загађења. Истраживања такође партиципирају у унапређењу одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката и биоконзервације.

ОСНОВНЕ ТЕМЕ:

Детерминација физиолошких, биохемијских и молекуларно биолошких параметара који се могу користити као биомаркери срединских промена
Разјашњење механизама адаптација инсеката на средински стрес
Физиолошка пластичност економски значајних инсеката у толеранцији на стрес
Локалне адаптације стрес осетљивих и резистентних популација
Унапређење одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката