Потпројекат: Неурофизиолошки и бихејвиорални одговори различитих врста на спољашња магнетна поља
Истраживања су усмерена ка променама на нивоу неуро-ендокриног система код инсеката, пужа и сисара након излагања константним и променљивим магнетним пољима. Испитиване су електрофизиолошке промене in vitro и in vivo, хистолошке и биохемијске анализе (параметри оксидативног стреса; концентрација нуклеотида; метаболизам гасова; активност ензима и рецептора), промене у развићу и понашању код изабраних модел система. Ови резултати доприносе разумевању механизама магнеторецепције код еволутивно удаљених врста и разјашњењу да ли је биолошки одговор у присуству магнетних поља као екофизиолошког фактора јединствен или специфичан за врсту.
Потпројекат: Одговори фитофагних штетних инсеката на срединске стресоре
Испитивана је и пластичност одговора инсеката (L. dispar, T. molitor) на срединске стресоре и механизми њихових адаптација. Праћени су ефекти магнетних поља, хемијских стресора (кадмијум; алелохемикалије биљака-танинска киселина, кверцетин; нутритивна дефицијенција) и високе температуре (~35°C) на особине животне историје (преживљавање, развиће, раст) и физиолошке параметре (неуроендокрини одговори; дигестивна реорганизација; протеини стреса Hsp, антиоксидативни и детоксификациони ензими). Ови резултати доприносе утврђивању механизама адаптација инсеката на различите стресоре и физиолошких параметара који се могу користити као биомаркери срединских промена.
Реакција фитофагних штетних инсеката на срединске промене није пасивна и ови инсекти одговарају на стрес кроз неурохормонски посредоване физиолошке промене и компензаторне механизме који учествују у одржању хомеостазе и омогућавају превазилажење штетних ефеката стресора. У оквиру потпројекта (руководилац др Весна Перић-Матаруга) испитивали би се механизми адаптација и улога физиолошке и бихејвиоралне пластичности у толеранцији и резистентности на стрес код фитофагних штетних инсеката као што су Lymantria dispar, T. molitor и други. Већина резултата би се односила на ефекте код L. dispar пореклом из природних популација које су у различитој мери адаптиране на средински стрес. Популације би биле пореклом из храстове шуме (Quercus sp.- повољна биљка хранитељка), багремове шуме (Robinia pseudoacacia - неповољна биљка хранитељка) и из зоне индустријског загађења.
Срединске промене као генератор стреса, прво стимулишу промене на нивоу неуро-ендокриног система (синтеза стрес протективних хормона), а затим доводе до хормонски посредованих промена понашања, физиолошких и метаболичких процеса, у циљу компензације штетних ефеката стресора. Зависно од интензитета стреса и његовог трајања, адаптивне промене у конзумацији и искористљивости хране, варењу, апсорпцији, антиоксидативној одбрани и детоксификацији могу компензовати његов штетни ефекат. Повећање енергетских потреба које прате стресне реакције инсеката води преусмеравању ресурса ка енергетском метаболизму и индукцији механизама заштите од стреса што доводи до промена особина животне историје и адаптивне вредности.
Код поменутих фитофагних инсеката, испитивали би се акутни и хронични ефекти различитих стресора: 1. константна и променљива (ЕНФ) магнетна поља; 2. хемијски стресори (полутант кадмијум; одбрамбене алелохемикалије биљака домаћина- танинска киселина, кверцетин; нутритивна дефицијенција); 3. висока температура (~35°C) и висока температура (~35°C) у интеракцији са нутритивном дефицијенцијом.
Поред особина животне историје (преживљавање, развиће, раст), пратили би се и следећи физиолошки параметри: 1. неуроендокрини одговори тј. активност протоцеребралних неуросекреторних неурона (синтеза биогених амина и проторакотропних - ПТТХ неурохормона који учествују у регулацији енергетског метаболизма) моноклонска антитела су добијена од проф. др. Akira Micoguši, Нагоја Универзитет, Јапан; 2. одговори на нивоу дигестивног система: специфичне активности и присуство молекуларних изоформи дигестивних ензима (укупних протеаза, трипсина, аминопептидазе, липазе, фосфатаза, карбохидраза, амилазе), хистопатолошке промене ткива црева; утицај хормона грелина на активност дигестивних ензима и детекција места синтезе хормона сличног-грелину у ткиву црева; 3. синтеза протеина стреса: антиоксидативних ензима (активност супероксид дисмутазе - SOD, каталазе - CAT, глутатион редуктазе - GR, аскорбат пероксидазе - APX), глутатиона - GSH, детоксификационих ензима (естераза, глутатион С трансфераза - GST), „heat shock" протеина (Hsp 70, Hsp 90).
Сарадници на пројекту:
др Весна Перић Матаруга, руководилац пројекта
Државни универзитет, Нови Пазар:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
