Учење, памћење и понашање резултат су интеграције неуронских мрежа, међу којима посебно место има веза између црева и мозга, остварена координацијом микробиоте, имунолошких сигнала и неуронских путева. Микрофлора црева може обликовати емоције, когницију и понашање путем метаболита, модулације инфламације и комуникације са нервним системом. Исхрана је кључни регулатор састава и функционалности микробиоте, одржавајући равнотежу и хомеостазу нервног система.

Поремећај из спектра аутизма (ПСА) представља значајно подручје истраживања. Његова етиологија је мултифакторијална, уз интеракцију генетских, епигенетских, неуробиолошких, метаболичких и имунолошких фактора. Хронична инфламација и имунолошка дисрегулација повезане су са развојним одступањима и фенотипским обрасцима, што отвара простор за имуномодулацију и превенцију неуроинфламације.

Правилан унос калорија и нутријената неопходан је за раст и развој, док неправилна исхрана доводи до дефицита. Код деце са ПСА честе су селективност, одбијање хране, сензорне баријере и ритуализована понашања, што угрожава нутритивни статус. Превазилажење захтева мултифакторски приступ, анализу понашања током оброка и индивидуализоване стратегије прилагођене детету.

Предавања интегришу пет аспеката:

1. улогу исхране и микробиоте;
2. етиологију ПСА с нагласком на имунитет;
3. утицај правилне и неправилне исхране;
4. практичне интервенције у поремећајима храњења;
5. те подршку Асоцијације Аутизам Србија.

Интегрисани приступ повезује научна сазнања и праксу, наглашава интердисциплинарну сарадњу и едукацију родитеља, доприносећи бољој исхрани, развоју и квалитету живота деце и породица.

Предавање се организује у оквиру пројекта PaSTINCA (Родитељи и научници заједно у препознавању нутритивних изазова код аутизма), којим руководи др Смиља Праћер и биће одржано 21. октобра у просторијама Института за ментално здравље (ИМЗ), Палмотићева 37 (нова адреса Милана Кашанина 3), Београд.