Балканско полуострво на коме је и простор Србије припада једном од центара диверзитета дендрофлоре (IUCN) у коме се развијају и шуме реликтних, ендемичних, економски важних (или потенцијално важних) и угрожених шумских врста, непоновљивих у времену и
простору. Посебно богате резервоаре и ризнице генофонда представљају клисуре, кањонске долине и планински масиви Србије. Управо ови рефугијуми су омогућили очување и репродукцију богате и разноврсне флоре, посебно терцијерних реликата и ендемореликата
и представљају праве музеје in vivo од посебног значаја за науку. Такође од посебног значаја јесте и диверзитет малих локалних популација, као и оних на ивицама шумских појаса, на најосетљивијим деловима екосистема. Популације које насељавају ове просторе
су прави истраживачки изазови јер су њихова генетичка структура, хемијски састав, морфофизиолошка својства и репродуктивни потенцијал још увек мало познати или непознати. Пројекат полази од претпоставке да шумска аутохтона флора и вегетација нашег дела
Балканског полуострва садржи популације које својим присуством, специфичном генетичком структуром, хемијским саставом, морфофизиолошким и репродуктивним својствима откривају историју вегетације и доприносе бољем разумевању адаптивног потенцијала биљака
да опстану у неповољним условима животне средине.
Циљ овог пројекта је: (1) Откривање генетичке структуре, хемијског састава, физиолошких својстава, морфолошких карактеристика и репродуктивног потенцијала представника шумске флоре у најбоље заштићеним деловима система (у рефугијумима, клисурама, кањонским
долинама и планинским масивима) и најосетљивијим деловима система (на ивицама шумских појаса), (2) Боље разумевање адаптивног потенцијала малих локалних популација да опстану у неповољним условима животне средине и (3) Откривање тока миграције врста
у давној прошлости и њено предвиђање у скорој будућности.
Очекивани резултати треба да буду стабилна научна основа очувања биодиверзитета и директна подршка спровођењу међународних обавеза о заштити биодиверзитета шумских екосистема и угрожених врста. Тиме би њихова вредност била не само локалног, већ и глобалног
карактера.
Сарадници на пројекту:
др Срђан Бојовић, руководилац пројекта
др Зорица Поповић
др Рада Матић
др Вера Видаковић
др Милена Стефановић
Мирослава Смиљанић