SearchSearch
Navigacija
Navigacija
петак, 19 јануар 2024 11:40

др Јелена Вранковић

Нивои образовања:
• Докторат, (Природно-Математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 2011. год.)
• Магистратура, (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2004. год.)
• Основне студије, (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2000. год.)

Истраживачка интересовања:
• Област истраживања је у оквиру животињске физиологије, са посебним освртом на упоредну екофизиологију водених организама. Ужа област обухвата испитивање оксидативног стреса и антиоксидативних биомаркера код животиња у природном окружењу које су под утицајем загађивача животне средине. Поред тога, бави се и физиологијом риба (калифорнијске пастрмке и шарана) гајених у интензивном и полуинтензивном систему. До сада је објавила 58 библиографских јединица, међу којима су и међународни часопис изузетних вредности и врхунски међународни часописи са СЦИ листе.

Чланства у научним друштвима:
• Члан је Српског биолошког друштва

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Јелена Томовић

Др Јелена Томовић је рођена у Косовској Митровици. Основне академске студије завршила је 2007. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијска група Биологија. Докторске академске студије завршила је 2016. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу, Институт за биологију и екологију и одбранила је докторску дисертацију под називом „Екологија, биодиверзитет и конзервација слатководних шкољки фамилије Унионидае у Србији”.

Научни рад Јелене Томовић обухвата истраживања у области екологије водених екосистема, праћење промена под утицајем природних и антропогених фактора и проучавање улоге макробескичмењака у биолошком мониторингу. Њено истраживање је усмерено на слатководне мекушце, нарочито шкољке из фамилије Unionidae, таксономију врста, њихову дистрибуцију, екологију, диверзитет и конзервацију, као и њихове биоиндикаторске особине.

Јелена Томовић своје активности остварује учешћем у националним, билатералним, и међународним пројектима, као и у оквиру Cost акције.

Од 2008. године запослена је у Одељењу за хидроекологију и заштиту вода, Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.

Јелена Томовић је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Јелена Станковић Ристић

Јелена Б. Станковић Ристић је рођена 25. јуна 1992. године у Пироту.

Образовање:
• Докторат (Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, 2022)
• Мастер (смер Екологија и заштита природе, Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, 2016)
• Основне студије (Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, 2014)
Докторирала са дисертацијом под називом „Микропластика у слатководним екосистемима: in-situ и ex-situ истраживања на одабраним модел организмима макробескичмењака”. Тема њеног мастер рада на местер студијама била је „Дужинско-масени односи и кондициони фактор калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) гајене у рибњачким системима”.

Била је ангажована у извођењу вежби на мастер академским студијама екологије Департмана за биологију и екологију на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, на предметима:
• Биоиндикације и биомониторинг (2017./2018. - 2020./2021. године)
• Заштита биолошке разнврсности (2019./2020. и 2020./2021. године)
• Абиотичка својства водених екосистема (2020./2021. године)
• Хидробиологија (2020./2021. године)

Била је руководилац пројекта „Утицај пастрмских рибњака на квалитет воде изворишне зоне и састав заједнице макробескичмењака“, бр. пројекта 23343-1, финансираног од стране Rufford Foundation, 2017.-2018. године. Као учесник пројекта „Мрежа водећих европских акватичних објеката мезокозми – повезивање планина са океанима од Арктика до Медитерана“, бр. пројекта 731065, H2020-INFRAIA, 2018. године је имала студијски боравак од месец дана у Анкари, Турска. Била је члан националног тима за микропластику 2019. године у оквиру пројекта „Заједничко истраживање Дунава 4”, финансираног од стране International Commission for the Protection of the Danube River (ICPDR).

Добитник је Светосавске повеље додељене 2024. године од стране Светосавске академије Природно-математичког факултета, Универзитета у Нишу за изузетан успех постигнут на докторским студијама Департмана за биологију и екологију.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Јелена Ђукнић

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Јелена Чанак Атлагић

Jелена Ж. Чанак Атлагић рођена је 11. марта 1984. године у Београду.

Образовање:
• Докторат (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2022)
• Основне студије (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2013)

Од јануара 2014. године Јелена Чанак Атлагић запослена је на Одељењу за хидроекологију и заштиту вода. Истраживачка делатност Јелене Чанак Атлагић усмерена је на хидроекологију и ихтиологију слатководних екосистема, са посебним интересовањем за пастрмске водотокове које је истраживала у оквиру докторске дисертације. Докторирала је са дисертацијом под називом „Селективност исхране поточне пастрмке Salmo cf. trutta (L.) као чинилац риболовног успеха”. Има вишегодишње искуство у теренском раду, лабораторијској обради материјала и идентификацији макробескичмењака, писању публикација које се баве еколошким интеракцијама унутар заједнице макробескичмењака, екологијом и исхраном риба. Током рада на одељењу учествовала је у реализацији два национална и неколико међународних пројеката. Такође је активно учествовала у промоцији науке током Европске ноћи истраживача у оквиру пројекта "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", који финансира Европска комисија у оквиру "Horizon 2020" – Програм за истраживачке и иновационе активности, потпрограма "Maria Sklodovska Curie". Члан је научних друштава: Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Божица Васиљевић

Др Божица Васиљевић је дипломирала 2008. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи Екологија и заштита животне средине. Докторске академске студије уписује на Институту за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Дисертацију под називом „Бентосне силикатне алге (Bacillariоphyta) у процени еколошког статуса река Велике Мораве и Саве“, одбранила је 2017. године. Запослена је од 2008. године на Одељењу за екологију и заштиту вода, ИБИСС. Научно-истраживачки рад Божице Васиљевић обухвата екологију бентосних организама водених екосистема и заштиту вода, са ужом области истраживања екологије и биодиверзитета бентосних силикатних алги, као и развој метода биолошког мониторинга слатководних екосистема заснованих на овој групи организама. Учествовала је у реализацији два национална, три међународнa и великог броја апликативних пројеката. Својом стручном помоћи допринела је обукама и консултацијама у идентификацији силикатних алги. Током Европске ноћи истраживача 2023. године (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01– ReFocuS Art – 101061356) активно је учествовала у промовисању науке. Члан је Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Бојана Тубић

Др Бојана Тубић је дипломирала на Биолошком факултету, Универзитет у Београду 2002. године, а звање доктора биолошких наука стекла је 2016. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Тестирање различитих метода узорковања макробескичмењака у воденим екосистемима и могућности стандардизације” на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Др Бојана Тубић је од јула 2003. године запослена у ИБИСС-у; од 2017. године као научни сарадник. Има 20 година искуства у теренском узорковању водених макробескичмењака, таксономији водених макробескичмењака, посебно ларви водених инсеката, у процени квалитета воде и истраживању еколошких интеракција унутар заједница водених макробескичмењака у различитим типовима водних тела, укључујући развој индекса еколошког статуса као веома важних алати за План управљања водама за територију Републике Србије. Од почетка своје каријере била је укључена у реализацију 11 домаћих и 6 међународних пројеката, укључујући један пројекат билатералне сарадње. Била је руководилац апликативног националног пројекта „Студија флоре и фауне планине Рогозне –поље бр. 2385“, (Уговора број 01-448) реализованог 2021. године. Током своје каријере објавила је 104 библиографске јединице, које су према бази Scopus цитиране 161 пут, а њен цитатни h-индекс је 6. Др Бојана Тубић је ангажована у формирању и и усавршавању научних кадрова. Као члан комисије чествовла је у изради две докторске тезе. Такође је активно учествовала у промоцији науке током Европске ноћи истраживача у оквиру пројекта "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", који финансира Европска комисија у оквиру "Horizon 2020" – Програм за истраживачке и иновационе активности, потпрограма "Maria Sklodovska Curie". Члан је научних друштава: Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Ана Атанацковић

Др Ана Атанацковић рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Гимназију. Основне академске студије завршила је 2004. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијска група Биологија. Докторске студије уписала је на истом факултету, на смеру Екологија, биогеографија и заштита диверзитета, модул Хидроекологија. Докторску дисертацију, под називом „Акватичне олигохете (Annelida, Clitellata, Oligochaeta) у различитим типовима текућих вода у Србији”, одбранила је 2015. године и тиме стекла научни степен доктора еколошких наука.

Од јуна 2006. године запослена је у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Универзитета у Београду. У звање Истраживач сарадник изабрана је 2010. године, у звање Научни сарадник 2016. године, а у звање Виши научни сарадник 2022. године.

Др Ана Атанацковић се континуирано бави проблематиком везаном за екологију водених екосистема. Њен научни рад обухвата истраживања у области хидроекологије која су заснована на праћењу промена животних станишта водених екосистема под утицајем природних и антропогених фактора, као и на улози макробескичмењака у биолошком мониторингу.

У свом вишегодишњем раду посебну пажњу посветила је распрострањењу и структури заједница малочекињастих црва (Аннелида: Олигоцхаета) које су често доминантне у фауни дна и чине значајну биоиндикаторску компоненту у воденим екосистемима. Праћење распрострањења још једне сродне групе акватичних црва из групе Аннелида (поличекињасти црви, Полyцхаета) је такође тематика коју др Атанацковић обрађује у својим истраживањима. Својим вишегодишњим искуством у идентификацији, познавању таксономије и морфологије олигохета, даје допринос у међународној сарадњи, како у проучавању њихових заједница у земљи и региону, тако и у праћењу алохтоних и инвазивних врста ове групе организама и у процени њиховог ризика на нативне заједнице и водене екосистеме.

Др Ана Атанацковић је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Павле Ерић

Основне информације:
Датум и место рођења: 23.02.1992. Ваљево, Србија

Област истраживања: популациона и конзервациона генетика, експериментална еволуција, геномика

Образовање:
о 2016 – 2024: Докторске академске студије, Биолошки факултет, Универзитета Београду
- Програм: Биологија; Модул: Генетика
о 2015 – 2016: Мастер академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Програм: Биологија; Модул: Примењена генетика
о 2011 – 2015: Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Програм: Биологија

Историја запослења:
о 2017-данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију

Одабрани пројекти:
о „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација, детерминисана променама животне средине“, ОИ173012, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2017-2079.
о „The influence of increased concentration of heavy metals in the environment on the genetic structure and adaptive processes of natural populations of organisms (TEMEGENS)“, уговор број 03-2019, финансиран од стране Српске академије наука и уметности, 2019-2020.
о „Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)“, позив ПРОМИС уговор број 6066205, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, 2020-2022.

Међународна научна сарадња и мобилност
о ДросЕУ (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)

Чланство у научним друштвима:
о Члан Друштва генетичара Србије, Ентомолошког друштва Србије, Европског друштва за еволуциону биологију (ЕСЕБ)

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.

Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

петак, 19 јануар 2024 11:40

Катарина Ерић

ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Датум и место рођења: 02.09.1988. Лозница, Србија

OBRAZOVANJE
2015 – до данас: Докторске академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Модул: Генетика
2013 – 2014: Мастер студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Модул: Ентомологија
2007 – 2013: Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Програм: Општа биологија

ОБЛАСТИ ИСТРАЖИВАЊА
• Популациона генерика, Конзервациона генетика, Екогенотоксикологија Ентомологија

РАДНО ИСКУСТВО
• od 2020 – до данас: Истраживач сарадник на институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ , Универзитет у Београду
• 2017 – 2020: Истраживач приправник на институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
• Током школске 2016/2017 и 2017/2018 године, по позиву, учешће у практичној настави на курсу Генетика на ОАС на Биолошком факултету као докторанд - демонстратор

ПРОЈЕКТИ
• „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у променљивим условима средине “ (бр. пр. 173012)
• Пројекти Министарства просвете, науке и технолошкох развоја под евиденционим бројевима r 451-03- 9/2021-14/200178 i 451-03-9/2021-14/200007.
• ТЕМЕГЕНС
• “Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)”, call PROMIS contract number 6066205, funded by the Science Fund of the Republic of Serbia, 2020-2022

ЧЛАНСТВО У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА И МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ
• 2017 –до данас: члан међународног пројекта финансираног од стране STN ESEB (мрежа популационо геномскихистраживања Drosophila) DrosEU (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
• Члан Друштва генетичара Србије, Ентомолошког друштва Србије, Европског друштва еволуцинох биолога (ЕСЕБ), Словеначког одонатолошког друштва (СОД) и Српског друштва за молекуларну биологију

ЛИНКОВИ
ResearchGate

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

Обавештење о колачићима

ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.