Образовање
2004 доктор биолошких наука, Универзитет у Београду, Србија
1994 магистар биолошких наука, Универзитет у Београду, Србија
1989 дипломирани биолог, Универзитет у Београду, Србија
Поље истраживања
Поље научно-истраживачког рада и интереса обухвата област популационе и еколошке генетике. Истраживања обухватају анализу ефеката различитих срединских утицаја на биологију, генетику и неуробиологију понашања бескичмењака. Апликативно поље истраживања усмерено је на генетичку токсикологију лековитих биљака.
Радно искуство
2017 научни саветник, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
2012 виши научни сарадник, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања„Синиша Станковић“, Београд, Србија
2010 - 2016 Руководилац Одељења за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
2005 Истраживач сарадник, Одељење за генетику, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
1994 Истраживач сарадник, Одељење за генетику, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
1989 Истраживач приправник, Одељење за генетику, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
Активности
Активан учесник у пројектима и билатералним споразумима о сарадњи Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије од 1989. године. Аутор и коаутор бројних публикација у престижним међународним часописима. Ментор дипломских и докторских радова и предавач на докторским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Остварене су значајне активности у комисијама за научна и наставна звања. Учесник у реализацији више домаћих и међународних конференција. Члан више научних друштава. Добијена награда Министарства науке, технологије и заштите животне средине Републике Србије за успешна истраживања 2004. године. Као сарадник фирме „Алтамед“ доо, допринела истраживању ефикасне прераде органског отпада и проучавању биолошке активности матичног млеча. Учествовала 2007. године на конкурсу Министарства науке и заштите животне средине Србије за најбољу технолошку иновацију.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
● Област истраживања: популациона и конзервациона генетика
● Образовање:
Дрокторат из биолошких наука (2010-2018), Биолошки факултет Универзитета у Београду
Еквивалент мастер наука из биологије (2005-2010), Биолошки факултет Универзитета у Београду
● Историја запослења:
о 2011-2019: Институт за молекуларну генетику и генетичко инжињерство, Универзитета у Београду
о 2019-данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
● Одабрани пројекти:
о „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација, детерминисана променама животне средине“, ОИ173012, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2019.
о „Етногенеза Срба у Средњем веку: упоредна анализа итсоријско-културног наслеђа, генетичког материјала и предмета материјалне културе са аспекта аналитичке хемије“, III47025 финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2011-2019.
o Science in Motion for Friday Night Commotion 2018-2019 (SCIMFONICOM 2018-2019), H2020-818747, финансиран од стране Европске комисије.
o “The influence of increased concentration of heavy metals in the environment on the genetic structure and adaptive processes of natural populations of organisms (TEMEGENS)”, уговор број 03-2019, финансиран од стране Српске академије наука и уметности, 2019-2020.
o “Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)”, позив PROMIS уговор број 6066205, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, 2020-2022, руководилац пројекта.
● Награде, стипендије, итд.:
о 2010. награда Фондације "Горан Љубијанкић" за најбољи дипломски рад из области молекуларне биологије
о 2018. награда Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољу одбрањену докторску тезу из области молекуларне биологије
о 2019. награда Фондације „Станка Ромац“ за најбољу докторску тезу из области хумане молекуларне биологије или биомедицине
о 2023. „Golden Bee Award” Републике Словеније за истраживање пчела и других опрашивача
● Међународна научна сарадња и мобилност
о DrosEU (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
● Члансто у научним друштвима: Друштво генетичара Србије, Српско друштво за молекуларну биологију, Српско биолошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
● Датум и место рођења: 28.04.1982., Београд
● Област истраживања: популациона, конзервациона и квантитативна генетика
● Образовање:
Дрокторат из биолошких наука (2009-2016), Биолошки факултет Универзитета у Београду
Еквивалент мастер наука из биологије (2001-2007), Биолошки факултет Универзитета у Београду.
● Историја запослења:
о 2011-2015: Биолошки факултет Универзитета у Београду.
о 2015-данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
● Одабрани пројекти:
о „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у промењивим условима средине“, основно истраживање ОИ173012, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2019, Учесник пројекта.
о „TEMEGENS - The effect of increased concentration of heavy metals in the environment on genetic structure and adaptive processes in natural populations of organisms“ (уговор бр. 03-2019), стратешки пројекат Српске академије наука и уметности, 2019 – 2020, Учесник пројекта.
о „Еколошка и генетичка истраживања популација Drosophila централног Балкана“ финансиран од стране Српске академије наука и уметности, 2018-2020, Учесник пројекта.
о “Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)“ финансираног у оквиру ПРОМИС позива Фонда за науку Републике Србије (No. 6066205), 2020-2022., Учесник пројекта.
о „EUROPEAN DROSOPHILA POPULATION GENOMICS“, финансираног од стране ESEB – Special Topics Network (STN), Учесник пројекта.
● Међународна научна сарадња и мобилност
о DrosEU (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
● Вештине
о Искусан истраживач у лабораторијском и теренском раду, вешт научни комуникатор
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Области истраживања: Екологија, орнитологија, конзервациона биологија, конзервациона генетика
Образовање:
•Докторат из еколошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду. (2022).
•Еквивалент мастер наука из биологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду. (2012).
Историја запослења:
• Природњачки музеј у Београду (2021-2023)
• Институт за биолошка истраживања „СинишаСтанковић“, Универзитет у Београду (2023-данас)
Одабрани пројекти:
• „Београдски прстеновачко-истраживачки орнитолошки центар“–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Секретаријата за заштиту животне средине, Градске управе града Београда; ( V-01/4011-51). (2020.)
• „Управљање популацијом белоглавог супа (Gyps fulvus) у Специјалним резерватима природе: „Клисура реке Трешњице” и „Увац” применом програма маркирања и мониторинга коришћењем сателитске технологије и видеонадзора”–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Министарства за заштиту животне средине Републике Србије; (401-00-745/2019-05). (2019).
• „Управљање популацијом белоглавог супа (Gyps fulvus) коришћењем сателитске технологије”–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Министарства за заштиту животне средине Републике Србије; (401-00-742/18-05). (2018).
• „Београдски соколови“–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Секретаријата за заштиту животне средине, Градске управе града Београда (401.127/2014-5-01). (2014).
Чланство у научним друштвима: Српско биолошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
• 2021- Данас, докторске академске студије, модул: Генетика, Биолошки факултет Универзитета у Београду
• 2021, Мастер биолог, модул: Примењена генетика, Биолошки факултет Универзитета у Београду, тема мастер рада: „Повећање толеранције аутохтоних бактерија из отпадне воде пореклом из козметичке индустрије на натријум-додецил сулфат применом адаптивне лабораторијске еволуције“
• 2020, Дипломирани биолог, модул: Биологија, Биолошки факултет Универзитета у Београду
• Истраживачка интересовања из области генетике и конзервационе биологије
• Генетичка и конзервациона истраживања на угроженој врсти сисара – слепо куче Nannospalax leucodon
• 2022-Данас, Одељење за генетичка истраживања, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Посебне активности и награде:
• 2020, добитник стипендије за изузетно надарене студенте Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
• 2020-2021, ангажовање и рад на дијагостификовању инфективне болести Ковид-19 у PCR лабораторији на аеродрому „Никола Тесла“
Чланства у научним друштвима:
• Српско биолошко друштво (СБД)
• Друштво генетичара Србије
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Образовање:
2010, доктор биолошких наука – Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Докторска дисертација: "Одржавање Б хромозома у популацијама жутогрлог миша Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia): Геометријско-морфометријска анализа компоненти морфолошке варијабилности"
2005, магистар биолошких наука – Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Магистарска теза: "Ефекти Б хромозома у популацији жутогрлог миша Apodemus flavicollis (Rodentia, Mammalia): Морфометријска анализа мандибуле"
2000, дипломирани биолог – Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Радно искуство:
Од децембра 2001, Одељење за генетичка истраживања, ИБИСС
Истраживачки интереси:
Зоологија – традиционална и геометријска морфометрија у зоологији; Еволуциона биологија – еволуција сложених морфолошких структура код кичмењака; морфолошка варијабилност и њене компоненте (каналисаност, развојна стабилност и морфолошка интеграција); Генетика – прекобројни Б хромозоми; Таксономија – традиционална и геометријска морфометрија у интегративној таксономији
Друге релевантне информације:
Један од пионира геометријске морфометрије у Србији. Од 2007. своје знање и искуство из геометријске морфометрије преноси на млађе колеге ангажовањем на предмету Морфометрија на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду и менторством студената основних, мастер и докторских студија
2020-2022, Руководилац билатералног (Србија-Словенија) пројекта "The role of phylogeny and ecology in structuring mandibular and cranial variation patterns in Apodemus (Muridae, Rodentia) species" (337-00-21/2020-09/9)
Рецензент за међународне научне часописе: BMC Evolutionary Biology; Journal of Evolutionary Biology; Zoological Journal of the Linnean Society; Contributions to Zoology; Journal of Morphology; Zoologischer Anzeiger; Biological Journal of the Linnean Society; European Journal of Taxonomy; Mammalian Biology; Acta Theriologica; Journal of Applied Ichthyology; Archives of Biological Sciences; Turkish Journal of Zoology; Turkish Journal of Entomology; Acta Zoologica Bulgarica; Acta Biologica Slovenica; Anatomia, Histologia, Embryologia; Iranian Journal of Animal Biosystematics
Од јануара 2019, члан Саветодавног одбора међународног научног часописа Zoologischer Anzeiger
Члан Научног већа ИБИСС-а у четири мандата: 2011-2013; 2019-2021; 2021-2023; 2023-2025
Члан Друштва генетичара Србије и Српског биолошког друштва
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
ОБРАЗОВАЊЕ
2010. Докторска дисертација, модул Генетика, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија, под насловом: “Молекуларна филогенија врста рода Apodemus (Mammalia, Rodentia) са подручја Србије.”
2003. Дипломирани биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија.
ЗАПОСЛЕЊЕ
Од 3. децембра 2004.год – данас запослена на Одељењу за генетичка истраживања, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду, Института од националног значаја за Републику Србију
НАУЧНА ИНТЕРЕСОВАЊА
- биодиверзитет и конзервација различитих кичмењачких таксона, њихових паразита и патогена; филгенетски односи и генетичка структура популација; популациона историја и филогеографски обрасци;
- криптична специјација, еволуција кариотипа, улога хромозомских реаранжмана у специјацији, као и повезаност са посебним особинама код комплекса врста европског слепог кучета Nannospalax leucodon supersp. (Spalacinae, Rodentia): отпорношћу на канцер, дуговечношћу и регенерацијом;
- истраживање и развој неинвазивих молекуларно-генетичких метода за разликовање морфолошки сличних блиско сродних врста; детекција криптичних врста и хромозомских форми са циљем побољшања њиховог мониторинга и нивоа угрожености;
- прекобројни хромозоми – структура и функција, транскрипциона активност, порекло, ефекти и наслеђивање код модел организма жутогрлог миша врсте Apodemus flavicollis (Rodentia, Mammalia);
- подучавање и менторство дипломираних, мастер и студената докторских студија.
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И МОБИЛНОСТ
Сарадња са колегама са Institute of Human Genetic, Friedrich Schiller University Jena, Немачка, остварена кроз посете финансиране кроз ДААД пројекат “University partnership program” у септембру 2015. и мају 2016. године.
ПРОЈЕКТИ
2020-2022 руководилац билатералног пројекта “Павле Савић" из " Hubert Curien Partnership" (PHC) сарадње између Р. Србије и Р. Француске “Nematostella vectensis (Actinaria, Anthozoa) као модел за изучавање usher протеина, интегралних компоненти механосензорних стереоцијилија унутрашњег уха”.
ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА ЧАСОПИСА
2017 –2022 Molecular Cytogenetics ИФ 1.233; од 2022 – данас Frontiers in Genetics ИФ 4.772;
ЧЛАНСТВО У ДРУШТВИМА
Српско биолошко друштво, Друштво генетичара Србије, International Society of Zoological Sciences
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Милан је научни сарадник чији је примарни фокус у областима паразитологије, молекуларне екологије и зооноза, са посебним нагласком на ехинококозу. Његова професионална каријера почела је 2014. године у Националној референтној лабораторији за беснило, Пастеровом институту у Новом Саду. Од 2019. године, Милан ради у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Националном институту Републике Србије, у Београду. У септембру 2020. године, Милан је одбранио своју докторску дисертацију под насловом "Екологија и значај лисце (Vulpes vulpes L.) и шакала (Canis aureus L.) као природних резервоара мултилокуларне ехинококозе и других интестиналних зооноза са подручја Војводине" на Департману за биологију и екологију, Природно-математичком факултету у Новом Саду, Србија, стекавши титулу доктор еколошких наука. Милан је био укључен у два пројекта финансирана од стране Владе Аутономне Покрајине Војводине и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Као добитник стипендије за истраживачку посету у оквиру програма "IT makes S(ci)ENSE” 2022. године, стручно се усавршавао у ANSES-у, Националној референтној лабораторији за Echinococcus spp., Лабораторији за беснило и дивље животиње у Нансију, Француска. Активан је члан Српског паразитолошког друштва и Удружења Једно здравље Србије. Такође је више пута допринео промоцији науке путем различитих медија.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Марија је научни сарадник на Одељењу за генетичка истраживања, где је запослена од септембра 2012. године. У јуну 2019. године је докторирала на модулу Генетика, Биолошког факултета, Универзитета у Београду. Претходно је завршила студије молекуларне биологије и физиологије такође на Универзитету у Београду у јулу 2012. године.
Маријино истраживање обухвата и лабораторијски и теренски рад. Њено главно интересовање су генетичка истраживања, анализа кариотипа са фокусом на Б хромозоме – додатне хромозоме у стандардном кариотипу, код малих сисара и слепих мишева. Посебно је заинтересована за различите зоонозе које преносе ове две групе организама. Тренутно ради на успостављању и одржавању примарних ћелијских култура и анализи кариотипа жутогрлог миша (Apodemus flavicollis), слепог миша - малог ноћника (Nyctalus leisleri) и обичне ровчице (Sorex araneus). Такође истражује присуство инфекције изазване бактеријама из групе Borrelia burgdorferri sensu lato код глодара, који су на територији Београда најчешћи, познати резервоар ових бактерија.
Марија се бави популаризацијом науке као и промоцијом Института. Од 2016. године учествује у организацији Европске ноћи истраживача у оквиру тима Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Активно је учествовала у пројектима из програма HORIZON 2020 (H2020-MSCA-NIGHT-2016-2017-ReFocuS-722341; H2020-MSCA-NIGHT-2018-2019-ReFocuS 2.0-818325; H2020 - ReFocuS 3.0, 2020) и учествује у пројекатима Horizon Europe: HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01-ReFocuS Art-101061356; HORIZON-MSCA-2023-CITIZENS-01-101161922. Од септембра 2017. године Марија ради као сарадник у настави у Научном центру Петница на обуци младих.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Јелена Благојевић је дипломирала биологију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1988. године, а следеће године почела је истраживачку каријеру у Институту за биолошка истраживања. 1991. године је магистрирала на смеру генетика, а 1997. године стекла звање доктора наука у истој области. Од 2019. године руководи Одељењем за генетичка истраживања.
Њена истраживачка интересовања су углавном усмерена на области популационе и еволуционе генетике. Током свог истраживачког рада, проучавала је феномен Б хромозома и различите аспекте њихове биологије. То је најстарији познати хромозомски полиморфизам проучаван код сисара. Најзначајнија истраживања спровела је у природним популацијама Apodemus flavicollis. Њен рад у овој области не само да је направио значајан напредак у разумевању широко распрострањене дистрибуције Б хромозома код ове врсте, већ је, такође отворио нове правце истраживања и дефинисао нове концепте и приступе за проучавање Б хромозома код сисара. Истраживања Б хромозома укључују анализу порекла, механизма одржавања и ефекта на нивоу фенотипа, од морфологије до експресије гена.
Поред Б хромозома, њена научна интересовања су усмерена на цитогенетику, популациону генетику и еволуциона еколошка питања. Део интересовања односи се на ко-еволуцију домаћин-паразит, динамику специјације и антропогени утицај на генетички диверзитет малих глодара и инсективора, и њихових паразита, посебно у урбаним срединама. Сем тога, она показује велико интересовање за екогенотоксикологију и истражује ефекте фактора животне средине на интегритет ДНК.
Др Благојевић је посвећена менторском раду и наставник је на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду. Активна је у дисеминацији научних резултата и члан је релевантних професионалних удружења, укључујући и Друштво генетичара Србије, где је члан Председништва.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.