Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на IX редовној седници одржаној дана 21.10.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Данице Павловић, истраживача запосленог у Институту за физику, Институту од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду, у научно звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Образовање:
2022 – Студент докторских академских студија, студијски програм: Молекуларна биологија; модул: Молекуларна генетика и геномика, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2022 – Мастер биолог, студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија; модул: Молекуларна биологија и биотехнологија биљака, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2021 – Дипломирани биолог, студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Истраживачко искуство:
2022 – Израда докторске тезе, Одељење за молекуларну биологију, Институт за Биолошка истраживања „Синиша Станковић.“
2021-2022 – Израда мастер тезе, Одељење за физиологију биљака, Институт за Биолошка истраживања „Синиша Станковић.“
Примарна област научног интересовања:
Изучавање дијабетеса као мултифакторијалне болести и проналажење циљних молекула за нове терапијске приступе, односно расветљавање механизама антидијабетогеног и антиоксидативног деловања екстракта/метаболита ртањске метвице (лат. Nepeta rtanjensis) у експерименталном моделу дијабетеса (in vitro и in vivo) са акцентом на испитивање механизама епигенетичке регулације у измењеним сигналним путевима.
Oстале активности:
Волонтер на пројектима промоције науке као што су Европска Ноћ истраживача (Researchers’ Night, Marie Skłodowska-Curie actions) и Дан фасцинације биљкама (European Plant Science Organization - EPSO).
Чланство у научним друштвима:
Члан Српског друштва за молекуларну биологију (MolBioS).
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Снежана Јарић, научна саветница Института, заједно са др Александром Савић, музејском саветницом Природњачког музеја, добитница престижне музејске награде „Михаило Валтровић“ у категорији - Појединцу или ауторском тиму за пројекат „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање
2010 Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2014 Доктор наука, Неуробиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
Радно искуство
Институт за нуклеарне науке ‘’Винча’’, Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2011-2014 Истраживач припрвник
2014-2015 Истраживач сарадник
Департман за интегративну биологију, Департман за неуронауке, Универзитет у Минесоти, Минеаполис, САД
2015-2019 Постдокторанд
Институт за фармакологију, токсикологију и фармацију, Универзитет за ветеринарску медицину, Хановер, Немачка
2019-2022 Постдокторанд
MRC Јединица за фосфорилацију и убиквитинацију протеина, Универзитет у Дандију, Данди, УК
2022-2024 Постдокторанд
Оделјење за неуробиологију, Инситут за биолошка истраживања ‘’Синиша Станковић’’, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2024- Виши научни сарадник
Институт за фармакологију, токсикологију и фармацију, Универзитет за ветеринарску медицину, Хановер, Немачка
2024- Гостујући професор
Истрањивачка интересовања
Неуронауке; Неуродегенеративне болести са акцентом на неуронску патологију и губитак неурона Моделовање неуродегенеративних болести ин витро и ин виво; Транслационо истраживање; Пре-клиничко истраживање лекова
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на VIII редовној седници одржаној дана 18.09.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Вука Милошевића, истраживача који није запослен ИБИСС, у звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Предавач: др Gianfranco Diretto, руководилац Јединице за метаболомику при Италијанској националној агенцији за нове технологије, енергију и одрживи развој (ENEA) у Риму, Италија
Време: понедељак, 7. октобар 2024. у 13.00
Место: Библиотека ИБИСС
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Предавач: проф. др Бојана Обрадовић, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду
Време: петак, 4. октобар 2024. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.