Датум рођења: 11. август 1978, Смедеревска Паланка, Србија
Образовање:
• Докторат, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2010.
• Магистарске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2006.
• Основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2002.
Радно искуство:
• Виши научни сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду, 2024-
• Виши научни сарадник, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2020-2024.
• Помоћни уредник, Botanica Serbica, 2019-.
• Научни сарадник, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2014-2020.
• Истраживач сарадник, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2011-2014.
• Асистент, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2005-2006.
Истраживачка интересовања:
• Јономика хиперакумулаторских врста
• Ултрамафити
• Металиферна станишта
• Фиторемедијација
• Урбана екологија
Професионално усавршавање:
• Synthesys пројекат, Природњачки музеј у Паризу, 2023.
• Обука и рад на синхротрону, DESY Photon Science-DOOR, Хамбург, 2023, 2024.
Учешће у пројектима:
Међународни пројекти:
• Convergent adaptation of plants to toxic substrates, 2023-.
• COST Action 19116 -Trace metal metabolism in plants – PLANTMETALS, 2020-.
• Ionomics of hyperaccumulator plants from the Balkans, 2020-2022.
• Флора и вегетација на ултрамафитима (серпентинитима) као основ за проширење националних листа биљака и станишта у Црној Гори и Србији, са посебним освртом на биоакумулацијски потенцијал појединих биљака за потребе (у сврху) фиторемедијације, 2019-2020.
Национални пројекти:
• Мониторинг орхидеја у НП Копаоник, 2023.
• Прибављање података и друге услуге у циљу успостављања еколошке мреже Европске уније Натура 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије, 2018.
• Подаци и услуге везани за израду црвених књига и црвених листа флоре, фауне и гљива на територији Републике Србије, 2016, 2018.
• Мониторинг флоре у НП Тара, 2016, 2019-2022.
• Подаци и услуге везани за успостављање еколошке мреже на територији Републике Србије, 2016.
• Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва - процена, одрживо коришћење и заштита, 2011-2020.
• Диверзитет флоре и вегетације централног Балкана – екологија, хорологија и конзервација, 2006-2010.
• Зелена регулатива Београда, 2005-2007.
• Ендемична флора Србије – екологија, дистрибуција и конзервација, 2002-2005.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Синиша Станковић (1892–1974), великан који је својим научним радом оставио дубок траг на пољу српске и европске биолошке науке, један од утемељивача еколошког правца у биологији, члан Српске академије наука и уметности, професор Универзитета у Београду, уредник научних часописа, члан редакција и научних друштава, био је и свестрано ангажован политичар и високи функционер, председник Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, председник Президијума Народне скупштине Србије, председник Академијског савета Југославије, а гајио је и посебну љубав према музици, свирао је флауту и био члан универзитетског камерног музичког удружења Collegium musicum.
Академик Синиша Станковић рођен је 26. марта 1892. године у Зајечару од оца Ђорђа и мајке Драге. Основну школу и прва два разреда гимназије завршио је у Неготину, а потом се 1906. године преселио у Београд где је средњошколско школовање завршио у Трећој београдској гимназији, 1910. године. Школовање је наставио на Универзитету у Београду где изучава зоологију са ботаником. До избијања Првог светског рата 1914. године је апсолвирао, а по избијању светског рата прекида студије и ступа у српску војску као добровољац Дунавског артиљеријског пука, а затим од краја 1914. служи у Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ (Гвозденом пуку). У повлачењу српске војске и цивила, преко Охридског језера и западног дела Македоније долази у Солун, а затим на острво Крф одакле је са групом ђака и студената 1915. године пребачен у Француску. У Француској је наставио студије и 1918. у Греноблу, код професора зоологије Луја Лежеа (Louis Leger), полаже дипломски испит и завршава студије. У Зоолошком заводу у Греноблу наставио је специјалистичке студије опште и примењене зоологије. Докторски испит из зоологије полаже на Универзитету у Греноблу, јуна 1921. Темa докторске тезе били су морфологија и исхрана младунаца риба ципринида, систематика и дистрибуција нове врсте кокцидија, паразита слатководних риба („Etude sur la morphologie et la nutrition des alevins de poissons cyprinides – these principale; Systematique et repartition des Coccidies des poissons d’eau douce – these complementaire“).
По повратку у земљу почиње да ради у Зоолошком заводу Филозофског факултета Универзитета у Београду и прикључује се раду групе научних радника који су се бавили проучавањем живог света у нашим водама. Већ је 1921. постављен на место асистента у Зоолошком заводу, наредне године унапређен је у доцента, а за две године у ванредног професора. Године 1934. стекао је звање редовног професора зоологије, а 12. фебруара исте године изабран је за дописног члана Српске краљевске академије. За редовног члана Српске академије наука изабран је 2. марта 1946. године на предлог Живојина Ђорђевића, Милутина Миланковића, Ивана Ђаје, Антуна Билимовића и Војислава Мишковића. После Другог светског рата постављен је за редовног професора Природно-математичког факултета и редовну универзитетску наставу је обављао до 1962. године.
Био је члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, Словенске академије знаности и уметности у Љубљани, дописни члан Универзитета у Греноблу, Универзитета „Св. Кирило и Методије“ у Скопљу, Академије науке и умјетности Босне и Херцеговине, члан Совјетске академије наука и Академије наука Бугарске, почасни доктор Универзитета у Греноблу и Нансију, дописни члан Академије у Нансију и Масарикове академију у Прагу. Био је представник Југославије у Међународном друштву за теоријску и примењену лимнологију, потпредседник Међународног лимнолошког друштва и члан редакције најпознатијег и најстаријег лимнолошког часописа, Archiv fur Hydrobiologie. Био је члан Америчког друштва за унапређење науке, Америчког еколошког друштва, Зоолошког друштва Француске, Чехословачке и многих других. Био је уредник посебних издања Института за екологију и биогеографију САН, један од оснивача Српског биолошког друштва и његов први председник и почасни председник Друштва еколога Југославије. Био је главни и одговорни уредник часописа Архив биолошких наука, оснивач и први уредник часописа Екологија, главни уредник часописа Дијалектика. Интензивно је радио на успостављању редовне наставе на факултетима, на организовању научног рада и оснивању научних институција. Допринео је оснивању Завода за биологију мора у Котору, Института за биологију на полуострву Врањини на Скадарском језеру, Завода за биологију на Природно-математичким факултетима у Сарајеву, Новом Саду и Приштини. Након Другог светског рата, окупивши све тадашње научнике заинтересоване за савремена кретања у биологији, заједно са њима борио се против изолованости и затворености факултета и института, залажући се за мултидисциплинарно и интердисциплинарно повезивање. У оваквој атмосфери и са оваквом идејом у оквиру Српске академије наука је 31. маја 1947. године формиран Институт за екологију и биогеографију, чији је први управник и вишегодишњи директор био проф. Синиша Станковић. Спајањем Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију развића, генетику и селекцију 1956. настао је Биолошки институт, чији је дугогодишњи директор такође био проф. Станковић. Биолошки институт је 1968. прво променио име у Институт за биолошка истраживања, да би 1974. добио садашњи назив Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у част своме оснивачу и дугогодишњем директору и визионару, изузетном научнику и професору академику Синиши Станковићу.
Развој биолошких наука код нас није могуће одвојити од имена проф. Синише Станковића. Његова реч, теоријска мисао, начин дефинисања научне проблематике и настојања на проучавању живота као јединствене и недељиве целине, широко су прихватани и, истовремено, били су водиља за широк круг његових следбеника и ученика. Проф. Станковић је био истакнути педагог, плодан писац уџбеника, научних радова, популаризатор науке, један од водећих неимара целокупног послератног развитка биолошких наука код нас. Издвојићемо књигу Оквир Живота, обајвљену 1933. године, у којој износи основна начела екологије, визионарски предвиђа проблеме данашњице и изражава оно што код нас термин „животна средина“ подразумева. Ова књига, мада популарно писана, садржи основне поставке екологије као научне дисциплине. У уџбенику Екологија животиња (1962), који по свом садржају, материјалу и начину на који је писан,далеко превазилази оквире универзитетског уџбеника, Синиша Станковић је изнео идеју постепене променљивости услова средине и заједница низ речни ток (уместо до тада општеприхваћене теорије о подељености текућих вода на секторе), који је знатно касније, 1980. године, од америчких научника, публикована као чувени концепт „Речног континуума“ – “River Continuum Concept” – Vannote et al., (1980).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Предлог за оснивање Кинеско-српске заједничке лабораторије за природне производе и откриће нових лекова прихваћен је 20. маја 2021. године, што је од изузетног значаја за Србију и Балкански регион.
Лабораторију "Један појас - један пут" Шангајског Института Materia Medica (SIMM) и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС) предводиће представници Кине и Србије, проф. Yе Yаng (SIMM) и др Марина Соковић (ИБИСС).
Подршку формирању Лабораторије дали су Кабинет премијерке Србије Ане Брнабић, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки и Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, као и Институт за проучавање лековитог биља "Др Јосиф Панчић".
Концепт оснивања заједничке лабораторије обухвата обједињење истраживачких капацитета за развој области примене природних производа у различитим сферама, пре свега у проналажењу нових лекова и медицинских производа који су засновани на природним ресурсима, уз очување биолошке разноврсности и обезбеђење одрживог развоја. Поред оптималног коришћења научноистраживачких кадрова, радом Лабораторије обезбедиће се и унапређење истраживачке инфраструктуре. Формирање Кинеско – српске лабораторије је велики корак напред у јачању сарадње између Кине и Србије.
Формирање Лабораторије у складу је са већ постојећом дугогодишњом сарадњом Института за билошка истраживања „Синиша Станковић“ са Шангајским институтом Materia Medica, Кинеска академија наука. Ова сарадња нарочито је интензивирана након потписивања Меморандума о узајамној сарадњи између научних института и факултета Кине и Србије, у Београду 11. априла 2019. године, на основу чега је, на иницијативу SIMM-а и ИБИСС-а, формирана PANDA асоцијација (Pan-Balkan Alliance of Natural Products and Drug Discovery Associations). Cпоразум о оснивању потписан у Шангају током Међународног симпозијума науке и технологије "Belt and Road International Symposium of Science and Technology Innovation" 26. септембра 2019, а верификован у Београду 08. 10. 2019. Данас, чланови ове невладине, непрофитне, отворене и међународне алијасе чине представници из НР Кине и 13 земаља Пан-Балкана (Република Србија, Република Словенија, Република Хрватска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Република Бугарска, Црна Гора, Република Северна Македонија, Република Албанија, Грчка, Португал, Турска, и Румунија). Након отварања PANDA секретаријата у Шангају 2019, ИБИСС је формирао PANDA секретаријат у Београду 2020. године. PANDA је, такође, постала једна од чланица ANSO-а (Асоцијација Националних Научних Организација) и једини је професионални савез који се фокусира на нова истраживања и развој лекова у оквиру ANSO савеза.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.
