Образовање: Универзитет у Београду, Хемијски факултет – 1996. Дипломирани биохемичар; 2000. Магистар биохемије (област имунохемија); 2009. Доктор биохмијских наука (област имунологија)
Каријера и област научног интересовања: Др Маријана Стојановић је научно-истраживачки рад започела у Центру за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковић“, Београд, где је ушла у истраживања у области имунологије (1997-1998.). Научни рад je наставила у Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" у Београду (1998-2023.), где је стекла значајно истраживачко искуство у области имунологије и вакцинологије. Током тог периода, њен рад је доминантно био усмерен на истраживања утицаја фактора попут адјуванаса, имуномодулатора и руте имунизације, на карактеристике имунског одговора у контексту вакцинације, аутоимунских болести (нпр. антифосфолипидни синдром) и инфламаторних стања (нпр. окуларна хламидијална инфекција, инфламаторне болести црева). Др Стојановић је на анималним моделима испитивала и могућности модулације кинетике и интензитета инфламаторних болести применом имуномодулатора који делују на нивоу система урођене имуности. Поред тога, интензивно се бавила карактеризацијом и валидацијом моноклонских антитела у циљу њихове примене, као замене антисрума, у случајевима када постоји сумња на интоксикацију тетанус токсином. Током рада, др Стојановић је успоставила, имплементирала, валидирала и стандардизовала различите биолошке тестове за одређивање специфичних параметара имунског одговора. Од 2023. године ради у Одељењу за молекуларну биологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду, где је доминантно фокусирана на истраживање имунолошких аспеката битних за ублажавањe симптома дијабетеса типа 1.
Чланства у научним удружењима: Биохемијско друштво Србије, Друштво имунолога Србије, Српско друштво за молекуларну биологију
Образовање:
2023 - Доктор биолошких наука, Биолошки факултет (БФ), Универзитет у Београду (УБ).
Наслов тезе: "Трансдиференцијација алфа ћелија панкреаса миша у ћелије које производе инсулин циљаном метилацијом ДНК применом Epi-CRISPR система”
2014 - Мастер биолог, модул: молекуларна биологија еукариота, БФ, УБ
2013 - Дипломирани биолог, студијски програм: молекуларна биологија и физиологија, БФ, УБ
Истраживачка интересовања:
Фокус мог научноистраживачког рада је највећим делом усмерен ка испитивању улоге епигенетичких механизама који утичу на промену идентитета ендокриних ћелија панкреаса као и примени синтетичког епигенетичког алата (модификофаног CRISPR/dCas9 система) у циљу репрограмирања ћелија као потенцијалног приступа у терапији дијабетеса.
Учешће на пројектима:
Национални појекти: Програм рада ИБИСС-а финансиран од стране Министарства просвете, технолошког развоја и иновација, Републике Србије (2020-), уговор број 451-03-66/2024-03/200007; ОИ173020 Министарства за истраживање и технолошки развој Републике Србије (2011 - 2019);
Међународни пројекти: COST акције: CA21113 (2022/2026); CA18127 (2019/2023); CA16112 (2017/2021); CA16119 (2017/2021); EFSD: Transdifferentiation of pancreatic alpha to beta cells via targeted epigenome editing using Epi-CRISPRs directed DNA methylation (2015/2016); Globaqua - European Communities 7th Framework Programme Funding [603629-ENV-2013-6.2.1-Globaqua], (2014. – 2019).
Награда:
2024 - награда Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољу докторску дисертацију из области молекуларне биологије одбрањене у току 2023. године.
Чланство:
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Српско биолошко друштво
• Биохемијско друштво Србије
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
ОБРАЗОВАЊЕ
2020 - доктор биолошких наука, модул: Молекуларна биологија еукариота, Биолошки факултет (БФ), Универзитет у Београду (УБ)
2014 - Мастер биолог, модул: Хумана молекуларна биологија, БФ, УБ
2013 - Дипломирани биолог, студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, БФ, УБ
ИСТРАЖИВАЧКО ИСКУСТВО
2015 - Истраживач приправник, Одељење за молекуларну биологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, УБ (ИБИСС)
2018 - Истраживач сарадник, Одељење за молекуларну биологију, ИБИСС
2021 - Научни сарадник, Одељење за молекуларну биологију, ИБИСС
ОБЛАСТ НАУЧНОГ ИНТЕРЕСОВАЊА
• Епигенетичка и транскрипциона регулација експресије гена повезаних са настанком и прогресијом дијабетеса
• Феномен епително-мезенхимске транзиције у различитим физиолошким и патофизиолошким процесима
• Епигенетичка регулација експресије гена укључених у диференцијацију и трансдиференцијацију ћелија
• Терапијски приступи базирани на модулацији епигенетичких образаца
ЧЛАНСТВА
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Српско биолошко друштво
• Биохемијско друштво Србије
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Образовање:
• 2011: Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Докторска дисертација: "Молекуларни механизми индукције експресије гена за хаптоглобин у ћелијама јетре пацова током експериментално изазваног дијабетеса"
• 2003: Дипломирани молекуларни биолог и физиолог (9.11/10), Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Научна звања:
• 2022: Научни саветник
• 2017: Виши научни сарадник
• 2012: Научни сарадник
• 2008: Истраживач сарадник
• 2003: Асистент у Одељењу за молекуларну биологију ИБИСС-а
Истраживачко интересовање:
• Проучавање дијабетеса, најчешће хроничне болести данашњице, са посебним интересовањем за интегративне и нутритивне терапије за превенцију и лечење дијабетеса и компликавија повезаних са дијабетесом; Испитивање улоге епигенетичких механизама који утичу на промену идентитета ендокриних ћелија панкреаса применом сонтетичког епигеметичког алата (модификованог CRISPR/dCas9 система) у циљу репрограмирања алфа ћелија панкреаса у ћелије сличне бета ћелијама које имају способност продукције и секреције инсулина што у будућности може представљати нову платформу за клиничку употребу у терапији дијабетеса.
Учешће на пројектима:
• Национални пројекти: Програм рада ИБИСС-а финансиран од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, broj ugovora 451-03-47/2023-01/ 200007 (2023-); број уговора 451-03-9/2021-14/200007 (2020-2022); OИ173020 Министарства за истраживање и технолошки развој Републике Србије (2011 - 2019); OИ143002B Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије (2006 - 2010); OИ1722 Министарстба за науку и технолошки развој републике Србије (2001 - 2005).
• Међународни пројекти и сарадње: Билатерални пројекат између Црне Горе и Србије (2016 - 2018) финансиран од обе земље учеснице; Globaqua - European Communities 7th Framework Programme Funding финансиран под уговором No. 603629-ENV-2013-6.2.1-Globaqua (2014-2019); Учешће и координација међународне сарадње са др Tomasz Jurkowski, Institute for Biochemistry, University of Stuttgart, Germany („Transdifferentiation of pancreatic alpha to beta cells via targeted epigenome editing using Epi-CRISPRs directed DNA methylation", European Foundation for the Study of Diabetes-EFSD); COST: Epigenetics - Bench to Bedside (TD0905, 2010-2014).
Чланства у научним друштвима:
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Биохемијско друштво Србије
• Српско биолошко друштво
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Образовање:
• 2009: Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
• 2002: Магистарски рад, Хемијски факултет (Биохемија), Универзитет у Београду.
• 1997: Дипломски рад (8.79/10), Хемијски факултет (Биохемија), Универзитет у Београду.
Научна звања:
• 2020: Научни саветник
• 2015: Виши научни сарадник
• 2009: Научни сарадник
• 2002: Истраживач сарадник
• 1997: Асистент у Одељењу за молекуларну биологију ИБИСС-a на пројекту Министарства за науку и технологију Републике Србије (03Е20)
Истраживачко интересовање:
• Протективни механизми за успоравање прогресије дијабетеса (Т1Д и Т2Д) и компликација повезаних са дијабетесом; молекуларни механизами деметилације ДНК и регулације активности ТЕТ ензима који учествују у активној деметилацији ДНА катализовањем реакција оксидације 5-метилцитозина; утицај PARP инхибитора на преживљавање канцер ћелија преко индуковања активности ТЕТ ензима и деметилације, чиме би се испитао додатни механизам деловања PARP инхибитора (поред већ познатог дејства преко синтетичке леталности) који се примењују у терапији канцера јајника и дојке са мутираним BRCA генима који учествују у хомологној рекомбинацији и тиме потенцијално проширила њихова употреба у третману других канцера.
Учешће на пројектима:
• Национални пројекти: Програм рада ИБИСС-а финансира Министарство просвете, технолошког развоја и иновација, Републике Србије (2020-), уговор број 451-03-66/2024-03/200007; ОИ173020 Министарства за истраживање и технолошки развој Републике Србије (2011 - 2019); #143002B Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије (2006 - 2010); #1722 Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије (2002 - 2006).
• Међународни пројекти и сарадње: Билатерални пројекат између Црне Горе и Србије (2016 - 2018) финансиран од обе земље учеснице; Globaqua - European Communities 7th Framework Programme Funding [603629-ENV-2013-6.2.1-Globaqua], (2014. – 2019); Учешће и координација међународне сарадње са др Tomasz Jurkowski, Institute for Biochemistry, University of Stuttgart, Germany; COST акције: TD0905 (2010-2014), CA15219 (2016-2020), CA16112 (2017-2021).
Чланства у научним друштвима:
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Биохемијско друштво Србије - члан Одбора за публикације/FEBS Publications Committee (од 2014. године)
• Српско друштво за протеомику (SePA)
• Српско биолошко друштво
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање:
2020 – студент докторских академских студија, студијски програм: Молекуларна биологија – Молекуларна биомедицина, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2020 – Мастер биолог, студијски програм: Биологија – Примењена генетика, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2018 – Дипломирани биолог, студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факлтет, Универзитет у Београду
Истраживачка интересовања:
• епигенетичка регулација експресије гена и молекуларни механизми метилације молекула ДНК
• епигенетичко едитовање метилације молекула ДНК применом Epi-CRISPR/Cas9 алата ради успостављања новог ћелијског фенотипа
• примена PARP инхибитора код карцинома са нарушеним системом за хомологну рекомбинацију у циљу изазивања синтетичке леталности
Остале активности:
2023 – учесник на међународном пројекту „Циљано едитовање епигенетичких обележја као нови терапијски приступ код троструко негативног карцинома дојке” добијеног у сарадњи са Немачким центром за истраживање карцинома у Хајделбергу и финансираног од стране Александар фон Хумболт фондације
2022 – једномесечни студијски боравак у Центру за микроскопију и анализу ћелија и ткива, Институт за репродукцију животиња и истраживање хране Пољске академије наука у Олштину, Пољска
2019 – учесник на међународном пројекту „Детекција промена у профилу метилације ДНК коришћењем FTIR микроспектроскопије: метод за потенцијалну примену као дијагностичког алата у дијабетесу” добијеног у сарадњи са ALBA синхротрон центром у Барселони, Шпанија
Од 2012 – волонтер на Ноћ истраживача и на другим манифестацијама промоције науке
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.