Као део активности пројекта STRIMHealth, усмерених на унапређење писања предлога пројеката и имплементацију пројеката финансираних од стране ЕУ, са задовољством најављујемо Радионицу о управљању истраживачким подацима (РДМ). Радионица ће се одржати онлајн, 17. и 18. марта 2025. године.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на XII редовној седници одржаној дана 30.01.2025. године, покренуло поступак за и з б о р др Милана Драгићевића, истраживача запосленог у организацији за клиничка истраживања Пареxел Интернатионал д.о.о., у научно звање научни саветник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на XII редовној седници одржаној дана 30.01.2025. године, покренуло поступак за и з б о р др Олге Костић, вишег истраживача у Одељењу за екологију ИБИСС, у научно звање научни саветник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Марија Пињић је завршила основне академске студије 2022. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Mолекуларна биологија и физиологија, са просечном оценом 9,59. Мастер академске студије на Биолошком факултету на модулу Геномика завршила је 2023. године одбраном мастер тезе под насловом ,,Ланчана реакција полимеразе као метода обогаћивања за анализу ДМПК експанзија код болесника са конгениталном формом миотоничне дистрофије типа 1“, са просечном оценом 10,00. Експериментални део мастер тезе је урађен у Центру за хуману молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду. Докторске академске студије уписала је у октобру 2024. године такође на Биолошком факултету, на модулу Анимална и хумана физиологија, а потом у новембру стекла звање истраживач приправник.
Од 1. фебруара 2025. године је запослена на Одељењу за неурофизиологију у оквиру кога ће радити своју докторску дисертацију.
Марија Пињић је одабрала да се током свог научног рада и усавршавања бави молекуларним и ћелијским механизмима који су у основи неуродегенеративних и малигних обољења, као и испитивањем нових терапеутика за ове болести коришћењем најсавременијих биохемијских и молекуларних метода. Свој научни рад ће усмерити на откривање улоге и регулације процеса аутофагије, оксидативног стреса, митохондрија и ћелијске смрти као потенцијалних терапијских циљева.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБРАЗОВАЊЕ:
2024- Докторске студије, Биолошки факултет, смер Молекуларна биологија, модул Анимална и хумана физиологија
2023 – 2024. Мастер биолог, смер Биологија, модул Експериментална биомедицина, Биолошки факултет Универзитета у Београду. Мастер теза: „ Ефекти хербицида на бази глифосата и повишене температуре на параметре оксидативног стреса ларви репатих водоземаца Триторус иванбуресхи“
2019 – 2023. Дипломирани биохемичар, Хемијски факултет Универзитета у Београду. Дипломски рад: „Биодеградација дибензотиофена сојем Псеудомонас аеругиноса сан аи“
РАДНО ИСКУСТВО:
2024- Истраживач приправник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2022 - 2023 Стручна пракса на Институту за хемију, технологију и металургију
ОБЛАСТ НАУЧНОГ РАДА:
Неуроимунологија, аутоимуске болести, фокус на мултиплу склерозу и анимални модел експериментални аутоимунски енцефаломијелитис. Улога имунског система плућа и црева у патогенези аутоимунских болести.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБРАЗОВАЊЕ:
2024 -
Докторске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, модул Ћелијска и молекуларна онкологија
2023-2024
Мастер студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, модул Молекуларна биологија и физиологија – Биологија ћелија и ткива
Мастер теза: „Структурно и редокс репрограмирање мрког масног ткива мишева са функцијски утишаним Nrf2 у ортотопском моделу канцера дојке”
просечна оцена: 10,00
2019-2023
Основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, модул Молекуларна биологија и физиологија
просечна оцена: 9,86
РАДНО ИСКУСТВО:
2025 - Истраживач приправник, Одељење за физиологију, ИБИСС, Универзитет у Београду
ИСТРАЖИВАЧКА ИНТЕРЕСОВАЊА:
Молекуларни механизми редокс регулације виталних ћелијских процеса у физиолошким и патофизиолошким стањима као што је тумор. Централни интерес је испитивање редокс-сензитивних транскрипционих фактора и молекуларних процеса, посебно у погледу могућности модулације редокс-статуса ћелија у терапеутске сврхе.
НАГРАДЕ:
2025. Награда „Иван Ђаја” за најбољи мастер рад из области физиологије
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Предавач: др Слободан Давидовић, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Време: среда, 26. фебруар 2025. у 13.00
Место: Библиотека ИБИСС
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
STRIMHealth тим - Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (IBISS) са задовољством најављује други тренинг о циљаној и нециљаној анализи МС-података у липидомици, који ће се одржати у библиотеци IBISS-a od 11. до 12. марта 2025. године.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на XII редовној седници одржаној дана 30.01.2025. године, покренуло поступак за и з б о р др Жељка Павковића, истраживача у Одељењу за неуробиологију ИБИСС, у научно звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Образовање:
Докторскe академске студије: Универзитет у Београду - Биолошки факултет, студијски програм Молекуларна биологија, модул Физиологија, подмодул Анимална и хумана физиологија, 2024 -
Мастер академске студије: Универзитет у Београду - Биолошки факултет, студијски програм Екологија, модул Заштита животне средине, 2020-2022.
Основне академске студије студије: Универзитет у Београду - Биолошки факултет, студијски програм Биологија, модул Биологија, 2015-2020. године.
Област истраживања:
Област истраживања укључује молекуларно физиолошки биомониторинг базиран на параметрима антиоксидативног заштитног система; општа и биомедицинска екофизиологија.
Радно искуство:
Истраживач приправник: Институт за биолошка исраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду: 2025 -
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.