Претплатите се на RSS feed
четвртак, 17 март 2016 13:00

Екологија

Аутор

Екологија се од оснивања Института 1947. год. негује и развија као посебан истраживачки правац. Одељење за екологију обједињује најзначајнија сазнања стечена у комплексним и стационарним истраживањима екосистемског карактера. Стечена искуства су резултат рада фитоеколога и зооеколога који су дуги низ година били организовани у четири одељења института (Одељење за физиолошку и биохемијску екологију биљака, Одељење за фитоекологију, Одељење за зооекологију и Одељење за ентомологију). Оснивачи чијом су се заслугом и ангажовањем развијале поједине области су првенствено академик Синиша Станковић, затим проф. Милорад Јанковић, др Војислав Мишић и проф. Максим Тодоровић. Одељење за екологију данас чине истраживачи сврстани у две групе: екологија биљака и екологија животиња.

Научна истраживања која се данас реализују у Одељењу представљају континуитет у еколошким истраживањима од оснивања института до данас. Фитоеколошка и зооеколошка истраживања, која су се некада одвијала у оквиру више одељења, данас се реализују у оквиру Одељењу за екологију.

Фитоеколошка истраживања интегришу екофизиолошка истраживања биљака и истраживање биолошког диверзитета. Екофизиолошка проучавања фокусирана су на: дефинисање лимитирајућих фактора животне средине; анализу морфолошког, анатомског, физиолошког, биохемијског и молекуларног одговора биљних врста на антропогено-индуковану деградацију станишта; идентификацију биљних врста које својим екофизиолошким адаптацијама и алелопатским интеракцијама одражавају промене у квалитету животне средине; и на процену њиховог екофизиолошког потенцијала да у антропогено измењеним условима опстану. Истраживања се концентришу на дефинисање еколошки базираних принципа за неутралисање, или смањење поремећаја у функционисању екосистема и обнављање биодиверзитета антропогено нарушених предела. Истраживањима су обухваћени различити типови нарушених станишта: девастирани шумски екосистеми, урбане и рипаријалне зоне оптерећене полутантима, депоније пепела и шљаке термоелектрана, као и различити типови природних станишта. Као модел-организми користе се аутохтоне и алохтоне биљне врсте (индикатори), које на репрезентативан начин карактеришу одређено станиште, или одређену антропогену активност. Испитивања интегришу теренска (in vivo i in situ) истраживања и лабораторијска мерења и анализе. Користе се различите технике: индукована флуоресценција хлорофила, спектрофотометријске и спектрометријске анализе, светлосна и SEM микроскопија, различите аналитичке хемијске, биохемијске и молекуларне технике у комбинацији са мултиваријационим методама и моделовањем адаптивног одговора биљака на антропогене поремећаје у екосистемима. Резултати ових истраживања примењују се у анализи утицаја и последица ефеката антропогене деградације станишта на биодиверзитет и функционисање екосистема. Осим фундаменталног, наведена истраживања имају и апликативан карактер, усмерен у правцу екологије обнављања. У том смислу тестирају се различити приступи и технике, с циљем дефинисања оптималног модела који може ефикасно помоћи у обнављању биодиверзитета различитих и у различитом степену нарушених терестричних екосистема.

Садашња фитоеколошка истраживања усмерена су и на истраживања шумских популација које својим присуством, генетичком структуром, физиолошким, морфолошким и репродуктивним својствима откривају историју вегетације и адаптивни потенцијал локалних популација да опстану у неповољним условима животне средине. Истраживања се фокусирају на представнике шумске флоре у заштићеним екосистемима (у рефугијумима, клисурама, кањонским долинама и планинским масивима) и најосетљивијим деловима екосистема (на ивицама шумских појаса), као и на откривање тока миграције врста у давној прошлости и њено предвиђање у скорој будућности. Резултати проучавања реликтних, ендемичних, угрожених, економски важних (или потенцијално важних) шумских врста нашег дела Балканског полуострва представљају научну основу за очување и заштиту биодиверзитета и директна су подршка спровођењу међународних обавеза о заштити биодиверзитета шумских екосистема и угрожених врста.

У циљу сагледавања интерактивности и међузависности геолошке подлоге, земљишта, климе, биодиверзитета и локалног становништва спроводе се и етноботаничка истраживања која олакшавају процену економског значаја природних станишта. Ова су истраживања усмерена пре свега ка очувању природних ресурса, заштити етноботаничког материјала и биолошке разноврсности предела.

Зооеколошка истраживања усмерена су на испитивања деловања абиотичких (полутаната) и биотичких (екто и ендопаразита и микроорганизама) фактора на имунски систем мишоликих глодара који је због своје високе сложености осетљив на различите утицаје из спољашње средине. Ова истраживања се спроводе код врсте Ratus norvegicus која се сматра природним имунобиолошким моделом за испитивање одбрамбених механизама. Истражује се утицај полутаната (кадмијума), или родентицида (варфарин) на имунски систем различитих сојева лабораторијских популација и популација из природе R. norvegicus, анализом ћелијских и молекулских механизама имуномодулаторног (проинфламаторног и имуносупресивног) капацитета у базалним условима имунске функције. Такође, истраживања су усмерена на индукције имунског одговора, посебно имунског одговора на резистенцију опортунистичкких микроорганизама као што је гљива Aspergillus fumigatus. Истраживања механизама резистенције на варфарин код природних популација мишоликих глодара, спроводе се испитивањем и анализом имуномодулаторног потенцијала на овај родентицид.

Зооеколошка истраживања усмерена су и на проучавање орнитофауне: на одређивање њиховог квалитативног и квантитативног састава на различитим стаништима, одређивање најмање површине станишта неопходног за очување птица и home-range угрожених врста, мониторинга индикаторских врста или група врста у склопу праћења нарушавања природних станишта и глобалних климатских промена, издвајање центара биодиверзитета и њихово повезивање коридорима између фрагментисаних станишта, цензус и демографска праћења угрожених врста (првенствено супа Gyps fulvus), конзервацију биодиверзитета, конзервациону екологију и реинтродукцију на Балканско полуострво, успостављање мониторинга угрожених и значајних врста орнитофауне.

Објављено у Ekologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:51

Еволуциона биологија

Аутор

Одељење за еволуциону биологију образовано је 1991. године ради концепцијског усклађивања различитих истраживачких програма везаних за проблематику еволуције живог света, што је, уз увођење савремених биохемијских, молекуларно биолошких, квантитативно генетичких, еколошких, као и варијационо-статистичких метода, омогућило детаљнији увид у различите аспекте процеса адаптација, еволуције и специјације. На тај начин су обједињене, унутар јединственог истраживачког пројекта „Популационо биолошки аспекти процеса специјације“ (под руководством проф. др Николе Туцића), групе истраживача из Института и Биолошког факултета, првенствено из популационо генетичке и популационо еколошке групе тадашњег Одељења за генетику ИБИСС и групе за таксономију и биогеографију из Одељења за таксономију, биогеографију и органску еволуцију које је до тада постојало у Институту од његовог оснивања (предвођено др Сергејем Матвејевим и др Борисом Петровим). Одељење за еволуциону биологију стога баштини традиције оба института од којих је настао данашњи ИБИСС: Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију, развиће, генетику и селекцију. Новоформирано Одељење је у првој половини деведесетих и просторно проширено новим лабораторијама, кабинетима и просторијама адаптираним за гајење животиња и биљака. Одељењем су од 1991. године руководили проф. др Никола Туцић редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ (1991- 1993), др Георг Џукић, научни саветник ИБИСС (1993-2008) и проф. др Милош Калезић, научни саветник ИБИСС и редовни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду (2008-2016). Од 2016. године Одељењем руководи др Алексеј Тарасјев, научни саветник ИБИСС.

Научна истраживања на Одељењу за еволуциону биологију ИБИСС (која су се до 2001. године одвијала у оквиру једне, а од тада у оквиру три пројекатске целине) била су усмерена на бројне научне проблеме од значаја за савремену еволуциону биологију и сродне дисциплине. Сарадници Одељења старају се и о богатој херпетолошкој збирци ИБИСС која, са преко 25 000 примерака, представља значајни ресурс за фаунистичка истраживања југоисточне Европе. У истраживањима је остварена и сарадња са колегама са других одељења Института, при чему је она била посебно интензивна са колегама са Одељењa за физиологију и биохемију инсеката, Одељења за биохемију, Одељења за физиологију биљака и Одељења за хидроекологију и заштиту вода. Такође је остварена успешна сарадња са колегама из читавог низа научних центара у земљи и свету.

Током 25 година сарадници Oдељења за еволуциону биологију су резултате својих истраживања објављивали у најистакнутијим међународним часописима као што су Evolution; Heredity; American Naturalist; Molecular Ecology; Journal of Evolutionary Biology; Molecular Phylogenetics and Evolution; Conservation Biology; Ecography; Biological Conservation; Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research; BMC Evolutionary Biology; Evolution and Development; Biological Journal of the Linnean Society; Journal of Zoology; Zoomorphology; Journal of Biogeography; Journal of Ecology; Environmental Science and Pollution Research; Plant Systematics and Evolution; Plant Ecology; Journal of Plant Ecology; Journal of Experimental Zoology; Behavioral Ecology; Plant Cell and Environment; Plant Physiology and Biochemistry; Journal of Mammology; Acta Oecologica; Plant Species Biology; Genetics, Selection, Evolution и многим другим.

Одељење за еволуциону биологију активно учествује у континуираном образовању младих истраживача и стварању успешног модела интеракције наука-образовање у Србији. На Одељењу се реализује велики број дипломских, последипломских и докторских радова - у периоду од 1991. године успешно је реализовано преко 25 докторских дисертација којима су руководили сарадници Одељења а у оквиру најразличитијих истраживања која се на Одељењу врше. Сарадници Одељења за еволуциону биологију активно учествују и у извођењу основних, последипломских и докторских студија Универзитета у Београду, а посебно на студијским групама у оквиру Катедре за генетику и еволуцију и Kатедре за морфологију, систематику и филогенију животиња Биолошког факултета Универзитета у Београду као и на другим универзитетима у Србији, пре свега на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу.

Сарадници Одељења активно учествују и у разним националним и међународним органима, телима, комисијама и радним групама превасходно посвећеним питањима еволуционе биологије, конзервације биодиверзитета, заштите животне средине, одрживог управљања природним ресурсима и биолошке сигурности. Будући да еволуциона биологија даје теоријски оквир за интерпретацију свих биолошких феномена од гена до екосистема, дугогодишње котинурано учешће сарадника Одељења у најразличитијим облицима популаризације и промоције науке знатно доприноси подизању општег нивоа информисаности и образовања становништва у области биологије и читавог низа сродних дисциплина. Све ове активности сарадника Одељења за еволуциону биологију стварају неопходне претпоставке за доношење научно заснованих и добро информисаних одлука на разним нивоима.

На Одељењу за еволуциону биологију ИБИСС се првенствено истражује утицај хетерогености абиотичке и биотичке животне средине на:
• молекуларну, цитолошку и морфолошку варијабилност,
• варијабилност особина животне историје (посебно старења и онтогеније) и понашања (укључујући избор станишта),
• популациону структуру и еволуционе процесе (адаптације, генетичку специјализацију, фенотипску пластичност, процес специјације),
• еволуциони потенцијал, одржање генетичког полиморфизма и свеукупне биолошке разноврсности.

Поред доприноса решавању најактуелнијих теоријских питања у савременој еволуционој биологији, истраживања обухватају и следеће теме:
• процену адекватности индикатора нарушености животне средине,
• процену утицаја интродукованих и инвазивних врста,
• процену вијабилности популација,
• филогеографске анализе и оцене статуса екосистема у региону и Европи,
• одређивање еволуционих и конзервационих јединица значајних за стратегије очувања аутохтоних популација и врста и одрживо управљање природним ресурсима.

При овим истраживањима посебан акценат се ставља на абиотички и биотички стрес, ефекте историјских и савремених климатских промена, и антропогени утицај (нпр. ефекте загађења и фрагментације станишта). Истраживања се врше у природним популацијама кичмењака, бескичмењака и биљaка и на њиховим узорцима гајеним у нативним, антропогеним и експерименталним условима. Користе се најразноврснији експериментални приступи, методе и технике, укључујући геометријску морфометрију и експерименталну стратегију лабораторијске еволуције.

Објављено у Evoluciona biologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:51

Публикације

Аутор

Одабране публикације (1991-2017)

  1. Avramov S, Pemac D, Tucić B. Phenotypic plasticity in response to an irradiance gradient in Iris pumila: adaptive value and evolutionary constraints. Plant Ecol. 2007;190(2):275-290.
  2. Barisić Klisarić N, Miljković D, Avramov S, Živković U, Tarasjev A. Fluctuating asymmetry in Robinia pseudoacacia leaves - possible in situ biomarker? Environ Sci Pollut. R. 2014;21(22):12928-12940.
  3. Crnobrnja J, Kalezić M, Tucić N. Multilocus structure of the smooth newt (Triturus vulgaris, Caudata) natural populations. Gen Sel Evol. 1992;24:385-392.
  4. Cvijanović M, Ivanović A, Kalezić M, Zelditch M. The ontogenetic origins of skull shape disparity in the Triturus cristatus group. Evol Develop. 2014;16(5):306-317.
  5. Džukić G, Kalezić M. The biodiversity of amphibians and reptiles in the Balkan Peninsula. In: Griffiths HI, Kryštufek B, Reed JM, editors. Balkan Biodiversity: Pattern and Process in the European Hotspot. Springer, 2004; p. 167-192.
  6. Đorđević M, Stojković B, Savković U, Immonen E, Tucić N, Lazarević J, Arnqvist G. Sex-specific mitonuclear epistasis and the evolution of mitochondrial bioenergetics, ageing and life history in seed beetles. Evolution. 2017;71(2):274–288.
  7. Manitašević S, Dunđerski J, Matić G, Tucić B. Seasonal variation in heat shock proteins Hsp70 and Hsp90 expression in an exposed and a shaded habitat of Iris pumila. Plant Cell Env. 2007;30(1):1-11.
  8. Maritz B, Penner J, Martins M, Crnobrnja-Isailović J, Spear S, Alencar LRV, Sigala Rodriguez J, Messenger K, Clark RW, Soorae P, Luiselli L, Jenkins C, Greene HW. Identifying global priorities for the conservation of vipers. Biol Conserv. 2016;204:94-102.
  9. Milenković M, Jojić-Šipetić V, Blagojević J, Tatović S, Vujošević M. Skull variation in Dinaric-Balkan and Carpathian gray wolf populations revealed by geometric morphometric approaches. J Mammal. 2011;92(2):396-406.
  10. Pemac D, Tucić B. Reaction norms of juvenile traits to light intensity in Iris pumila (Iridaceae): a comparison of populations from exposed and shaded habitats Plant Syst Evol. 1998;209(3-4):159-176.
  11. Simonović P, Nikolić V. Density-dependence of growth characteristics and maturation in stream-dwelling resident brown trout, Salmo trutta, in Serbia. Fish Managem Ecol. 2007;14:1-6.
  12. Stojković B, Sayadi A, Đorđević M, Jović J, Savković U, Arnqvist G.: Divergent evolution of life span associated with mitochondrial DNA evolution. Evolution. 2017;71(1):160-166.
  13. Tarasjev A. Flowering phenology in natural populations of Iris pumila. Ecography. 1997;20:48-54.
  14. Tomašević-Kolarov N, Ivanović A, Kalezić M. Morphological Integration and Ontogenetic Niche Shift: A Study of Crested Newt Limbs. J Exp Zool Part B. 2011;316B(4):296-305.
  15. Tucić B, Stojković B. Shade avoidance syndrome in Picea omorika seedlings: a growth-room experiment. J Evol Biol. 2001;14(3):444-455.
  16. Tucić N, Stojković O, Gliksman I, Milanović D, Šešlija D. Laboratory evolution of life-history traits in the bean weevil (Acanthoscelides obtectus): The effects of density-dependent and age-specific selection. Evolution. 1997;51(6):1896-1909.
  17. Vukov T, Sotiropoulos K, Wielstra B, Džukić G, Kalezić M.The evolution of the adult body form of the crested newt (Triturus cristatus superspecies, Caudata, Salamandridae) J Zool Syst Evol Res. 2011;49(4):324-334.
  18. Vuleta A, Manitašević Jovanović S, Tucić B. Adaptive flexibility of enzymatic antioxidants SOD , APX and CAT to high light stress : the clonal perennial monocot Iris pumila as a study case. Plant Physiol. Bioch. 2016;100:166-173.
  19. Urošević A, Ljubisavljević K, Ivanović A. Patterns of cranial ontogeny in lacertid lizards: morphological and allometric disparity. J Evol Biol. 2013;26(2):399-415.
  20. Živanović G, Arenas C, Mestres F. Individual inversions or their combinations: which is the main selective target in a natural population of Drosophila subobscura? J Evol Biol. 2016;29(3):657-664.

Пројекат #173043 Диверзитет водозамаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација

  1. Urošević A, Ljubisavljević K, Ivanović A. Variation in skull size and shape of the Common wall lizard (Podarcis muralis): allometric and non-allometric shape changes. Contrib to Zool. 2014;83(1):67–77.
  2. Golubović A, Andjelković M, Arsovski D, Vujović A, Djordjević S, Tomović L. Skills or strength - how tortoises cope with dense vegetation? Acta Ethol. 2014;17(3):141–7.
  3. Vukov TD, Cvijanović M, Wielstra B, Kalezić ML. The Roles of Phylogeny and Climate in Shaping Variation in Life-History Traits of the Newt Genus Triturus (Caudata, Salamandridae). Ann Zool Fennici. 2014;51(5):445–56.
  4. Cvijanović M, Ivanović A, Kalezić ML, Zelditch ML. The ontogenetic origins of skull shape disparity in the Triturus cristatusgroup. Evol Dev. 2014;16(5):306–17.
  5. Ivanović A, Cvijanović M, Denoël M, Slijepčević M, Kalezić ML. Facultative paedomorphosis and the pattern of intra- and interspecific variation in cranial skeleton: Lessons from European newts (Ichthyosaura alpestris and Lissotriton vulgaris). Zoomorphology. 2014;133(1):99–109.
  6. Tomašević Kolarov N. Heterochrony and limb form variation in crested newts. J Zool. 2013;290(1):68–79.
  7. Urošević A, Ljubisavljević K, Ivanović A. Patterns of cranial ontogeny in lacertid lizards: Morphological and allometric disparity. J Evol Biol. 2013;26(2):399–415.
  8. Golubović A, Bonnet X, Djordjević S, Djurakic M, Tomović L. Variations in righting behaviour across Hermann's tortoise populations. J Zool. 2013;291(1):69–75.

 

Објављено у Evoluciona biologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:51

Вести

Аутор
Објављено у Evoluciona biologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:51

Линкови

Аутор

Линкови на поглавља књиге др Алексеја Тарасјева "Биологија и креационизам" (Сигнатуре 1999, Рецензенти: проф. др Никола Туцић и др Драгана Цветковић) коришћене као препоручена литература на Биолошком, Филозофском, Рударско-геолошком и Богословском факултету Универзитета у Београду на Scribid-у

Корице, садржај и увод: https://www.scribd.com/document/369194894/1-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Korice-Sadrz-aj-Uvod

Еволуција као процес: https://www.scribd.com/document/369194902/2-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Evolucija-Kao-Proces

Теорија еволуције: https://www.scribd.com/document/369194884/3-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Teorija-Evolucije

Еволуциона историја: https://www.scribd.com/document/369194892/4-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Evoluciona-Istorija

Значај еволуционе биологије: https://www.scribd.com/document/369194869/5-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Znacaj-Evolucione-Biologije

Креационизам као научна теорија: https://www.scribd.com/document/369194917/6-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Kreacionizam-Kao-Naucna-Teorija

Креационизам као вера: https://www.scribd.com/document/369194877/7-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Kreacionizam-kao-vera

Креационизам као псеудонаука: https://www.scribd.com/document/369194904/8-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Kreacionizam-kao-pseudonauka

Прилог 1. Шта је наука или проблем демаркације: https://www.scribd.com/document/369194901/9-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilog-1-Sta-Je-Nauka-Ili-Problem-Demarkacije

Прилог 2. Постанак живота: https://www.scribd.com/document/369194908/10-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilog-2-Postanak-Zivota

Прилози 3. и 4. ИИ Закон термодинамике и Радиометријско датирање: https://www.scribd.com/document/369194909/11-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilozi-3-i-4-II-Zakon-Termodinamike-i-Radiometrijsko-Datiranje

Прилози 5. и 6. ФАQ и Препоручена литература: https://www.scribd.com/document/369194910/12-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilozi-5-i-6-FAQ-i-Preporucena-Literatura

Објављено у Evoluciona biologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:46

Oдељење за генетику популација и екогенотоксикологију

Аутор

Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију се развило из Одељења за генетику, које је било једно од два одељења Биолошког института у тренутку његовог оснивања 1947. године.


Фокус истраживања представљају феномени везани за динамику промена генетичке структуре популација и еволуционе процесе, претежно на врстама рода Drosophila које су због своје биологије, изузетно погодан, опште прихваћен и интензивно коришћен модел-систем. Истраживања на овом модел-систему су код нас започела 60их година прошлог века, а Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију је, у тесној сарадњи са Катедром за генетику и еволуцију Биолошког факултета Универзитета у Београду, једина истраживачка “дрозофила лабораторија” у региону.

 

Основни правци истраживања су:

  • Просторна и временска динамика и еволутивни значај генетичког полиморфизма на нивоу хромозома, нДНК и мтДНК.
  • Утицај геномског и срединског стреса на генетичку и фенотипску варијабилност и развојну хомеостазу у природним и лабораторијским популацијама.
  • Генетичка варијабилност и модели репродуктивног понашања Drosophila.
  • Екогенотоксиколошка и генотоксиколошка истраживања.
Објављено у Genetika populacija i ekogenotoksikologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:46

Публикације

Аутор
  1. Savić T, Janać B, Todorović D, Prolić Z. The embryonic and post-embryonic development in two Drosophila species exposed to the static magnetic field of 60 mT. Electromagn Biol Med. 2011;30(2):108-14.
  2. Savić T,Patenković A, Soković M, Glamočlija J, Andjelković M, Van Griensven LJLD. The effect of Agaricus brasiliensisextract on methyl methanesulfonate caused genotoxicity in Drosophila melanogaster. Int J Med Mushrooms.2011;13(4):377-85.
  3. Kurbalija Novicic Z, Stamenkovic-Radak M, Pertoldi C, Jelic M, Savic Veselinovic M, Andjelkovic M. Heterozygosity maintains developmental stability of sternopleural bristles in Drosophila subobscura interpopulation hybrids. J Insect Sci. 2011;11:113.
  4. Kenig B, Jelić M, Kurbalija Z, Stamenković-Radak M, Anđelković M. Inversion polymorphism in populations of Drosophila subobscura from urban and non-urban environment. Arch Biol Sci. 201062(3): 565-574.
  5. Kurbalija Z, Kenig B, Plavša J, Stamenkovic-Radak M, Andjelkovic M. The effect of lead on developmental stability ofDrosophila subobscura through selection in laboratory conditions. Arch Biol Sci. 2010;62(1):83-91.
  6. Kurbalija Z, Stamenkovic-Radak M, Pertoldi C, Andjelkovic M. Outbreeding causes developmental instability in Drosophila subobscura. Evol Ecol. 2010;24:839–64.
  7. Jelić M, Kenig B, Kurbalija Z, Stamenković-Radak M, Andjelković M. Intra-species differentation among Drosophila subobscura from different habitats in Serbia. Arch Biol Sci. 2009;61(3):513-21.
  8. Patenković A, Stamenković-Radak M, Banjac T, Andjelković M. Antimutagenic efect of sage tea in the wing spot test ofDrosophila melanogaster. Food Chem Toxicol. 2009;47(1):180-3.
  9. Savić T, Milanović M, Stamenković-Radak M, Andjelković M. Adaptive significance of amylase polymorphism inDrosophila: Effect of substrates with different carbohydrate composition on some life-history traits of Drosophila subobscura. Russ J Genet. 2008;44(3):279-86.
  10. Stamenković-Radak M, Rašić G, Savić T, Kalajdzić P, Kurbalija Z, Kenig B, Andjelković M. Monitoring of the genetic structure of natural population size and inversion polymorphism in Drosophila subobscura. Genetica. 2008;133:57-63.
  11. Stamenković-Radak M, Kalajdžić P, Savić T, Savić M, Kurbalija Z, Rašić G, Andjelković M. The effect of lead on fitness components and developmental stability in Drosophila subobscura. Acta Biol Hung. 2008;59(1):47-56.
  12. Stamenković-Radak M, Rašić G, Cucković M, Savić T, Andjelković M. Effect of microhabitat variability on body size inDrosophila subobscura. Folia Biol. 2008;56(1-2):51-6.
  13. Rašić G, Stamenković-Radak M, Savić T, Andjelković M. Inbreeding reveals interpopulation differences in inversion polymorphism of Drosophila subobscura. J Zoolog Syst Evol Res. 2008;46(1):31-7.
  14. Andjelković M, Stamenković-Radak M, Kurbalija Z, Kenig B, Rašić G, Savković V, Kalajdžić P, Savić T, Savić M. The study of chromosomal inversion polymorphism of Drosophila subobscura over years in two different habitats from mountain Goč. Genetika. 2007;39(2):155-67.
  15. Kalajdzić P, Stamenković-Radak M, Andjelković M. The effect of different concentrations of lead on inversion polymorphism in Drosophila subobscura. Hereditas. 2006;143(1):42-7.
  16. Stanojević V, Prolić Z, Savić T, Todorović D, Janać B. (): Effects of extremely low frequency (50 Hz) magnetic field on development dynamics of the housefly (Musca domestica L.). Electromagn Biol Med. 2005;24(2):99-107.
  17. Stamenković-Radak M, Savić T, Vićentić M, Andjelković M. Antigenotoxic effects of royal jelly in the sex linked recessive lethal test with Drosophila melanogaster. Acta Vet-Beograd. 2005;55(4):301-6.
  18. Savković V, Stamenković-Radak M, Andjelković M. Diurnal variability of gene arrangement frequencies in Drosophila subobscura populations from two habitats. J Zoolog Syst Evol Res. 2004;42(3):208-14.
  19. Andjelković M, Savković V, Kalajdžić P. Inversion polymorphism in Drosophila subobscura from two different habitats from mountain of Goč. Hereditas. 2003;138(3):241-3.
  20. Stamenkovic-Radak M, Milanovic M, Savic T, Andjelkovic M. Adaptive significance of amylase polymorphism in DrosophilaXIII. Old World obscura species subgroup divergence according to biochemical properties of α-amylase. Genes Genet Sys. 2003;78(1):23-8.
  21. Andjelković M, Savić T, Milanović M, Stamenković-Radak M. Adaptive significance of amylase polymorphism in Drosophila. XII. density- and frequency-dependent selection at Amy locus in Drosophila subobscura reared on media with different carbohydrate composition. J Zoolog Syst Evol Res. 2003;41(2):137-43.
  22. Živanović G, Andjelković M, Marinković D. Chromosomal inversion polymorphism of Drosophila subobscura from south-eastern part of Europe. J Zoolog Syst Evol Res. 2002;40(3):201-4.
  23. Kitanović I, Stamenković-Radak M, Savić T, Popović A, Tomišić I, Savković V, Andjelković M. A genotoxicity test of the Danube river waters after accidental pollution; SLRL test on D. melanogaster. Arch Biol Sci. 2001;53(3-4):29P-32P.
  24. Stamenković-Radak M, Kitanović I, Prolić Z, Tomišić I, Stojković B, Andjelković M. Effect of a permanent magnetic field on wing size parameters in Drosophila melanogaster. Bioelectromagnetics. 2001;22(5):365-9.
  25. Živanović G, Andjelković M, Marinković D. Genetic load and coadaptation of chromosomal inversions. II. O-chromosomes in Drosophila subobscura populations. Hereditas. 2000;133(4):105-13.
  26. Terzić T, Milanović M, Ivanović M, Stamenković-Radak M, Andjelković M. Adaptive significance of amylase polymorphism in Drosophila. Analysis of the association between tissue-specific expression and specific activity in AmyS orAmyF genotypes of Drosophila subobscura. Genet Sel Evol. 1999;31(1):91-9.
  27. Stamenković-Radak M, Terzić T, Andjelković M. Mating discrimination and wing size differences after selection for mating speed both sexes of D. melanogaster. Acta entomologica serbica. 1998;3(1-2):85-92.
  28. Andjelković M, Živanović G, Milanović M. Genetic loads and coadaptivity of chromosomal inversions I. Inversions polymorphism and genetic load of chromosome O in Drosophila subobscura population from Petnica. J Zoolog Syst Evol Res. 1998;36(3):123-8.
  29. Terzić T, Andjelković M, Marinković D, Stamenković-Radak M. Frequency dependent selection: I. Rare male phenomenon in D. subobscura dependent on the proportion of Amy genotypes and substrate composition. J Evol Bio. 1996;9(3):337-55.
  30. Stojiljković V, Milanović M, Milošević M, Andjelković M, Marinković D. Adaptive significance of amylase polymorphism in Drosophila. X. Analysis of alpha-amylase activity of two amylase variants in individual Drosophila subobscura flies. Jpn J Genet. 1995;70(4):487-95.
  31. Živanović G, Milanović M, Andjelković M. Chromosomal inversion polymorphism of Drosophila subobscura populations from Jastrebac Mountain shows temporal and habitat-related changes. J Zoolog Syst Evol Res. 1995;33(2):81-3.
  32. Stamenković-Bojić G, Milanović M, Andjelković M. Adaptive significance of amylase polymorphism in Drosophila. VIII Effect of carbohydrate dietary components on a-amylase activity and Amy-electromorph frequency in Drosophila busckii. Genetica. 1994;92(2):101-6.
  33. Milanović M, Andjelković M. Biochemical and genetics diversity of alpha-amylase in Drosophila. Arch Biol Sci. 1993;45(3-4):63-82.
  34. Milanović M, Andjelković M. Adaptive significance of amylase polymorphism in Drosophila. VI. Properties of two amylase variants and the effect of food components on amylase activity in Drosophila subobscura. Comp Bioch Phys. 1992;101B(4):611-6.
  35. Stamenković-Radak M, Partridge L, Andjelković M. A genetic correlation between the sexes for mating speed inDrosophila melanogaster. Animal Behavior. 1992;43(3):389-96.
  36. Andjelković M, Stamenković-Radak M, Sekulić M, Milanović M. Adaptive significance of amylase polymorphism inDrosophila. III. Geographic patterns in Drosophila subobscura tissue-specific expression of amylase in adult midgut. Genet Sel Evol. 1991;23(3):197-204.
Објављено у Genetika populacija i ekogenotoksikologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:46

Вести

Аутор
Објављено у Genetika populacija i ekogenotoksikologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:46

Линкови

Аутор
Објављено у Genetika populacija i ekogenotoksikologija
Опширније...
четвртак, 17 март 2016 12:35

Генетичка истраживања

Аутор

Главни и вишегодишњи предмет наших истраживања је полиморфизам Б хромозома код жутогрлог миша, Apodemus flavicollis. У циљу расветљавања биолошког смисла ових додатних хромозома у истраживањима комбинујемо различите приступе као што су анализа хромозома, геометријска и традиционална морфометрија и бројни молекуларни маркери (микросателити, мтДНК, АФЛП, РФЛП). Покушавамо да пратимо промене у генетичко-фенотипској структури у простору и времену у корелацији са карактеристикама животне историје и демографском структуром. Циљ је да објаснимо како се врста носи са различитим унутрашњим и спољашњим притисцима путем локалних адаптација. Прелиминарни резултати који корелишу Б хромозоме са присуством ендопаразита обећавају у будућности продубљивање ових истраживања. Очекујемо и значајне помаке у расветљавању структуре Б хромозома код ове врсте који ће теорију о пореклу Б хромозома подкрепити конкретним доказима.

Сем тога, бавимо се филогенијом и генетичким диверзитетом различитих врста глодара, слепих мишева и звери. У контексту генетичке структуре, код испитиваних врста прате се преваленца и интенензитет доминантних макро и неких микро (вируси) паразита.

Ефекти срединског загађења у воденим и копненим срединама су такође предмет нашег интересовања. Примењујемо различите тестове, који мере нивое генотоксичности као што су Allium анафазно-телофазни тест, микронуклеус тест (на рибама) и in vivo тест индукованих хромозомских аберација код сисара.

Објављено у Genetička istraživanja
Опширније...
Страна 95 од 98

Адреса

Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија

Контакт

Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs

futer excellent