Програм рада ИБИСС за 2020. годину

Финансијер: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2020. години

Број уговора: Ев. број 451-03-68/2020-14/200007 од 24.01.2020.

Руководилац: др Мирјана Михаиловић

Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи

 Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, по својим оснивачким актима дeфинисaн је кao институциja чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa oд општег нaциoнaлнoг, oднoснo стрaтeшкoг знaчaja зa Рeпублику. Научноистраживачки рад у Институту је организован кроз 14 научних одељења, a п ланирана истраживања и теме ИБИСС-а у току 2020. године су следеће:

  • Одељење за биохемију се традиционално бави областима молекуларне ендокринологије, трансдукције сигнала и нутриционе биохемије. У наредном периоду биће изучавани: (а) молекуларни механизми деловања глукокортикоидних хормона у неуроендокриној адаптацији на стрес и патогенези метаболичких болести повезаних са стресом (б) протективна својства и механизми дејства појединих природних нутритивних састојака у условима индукованих инфламаторних процеса.
  • На Одељењу за молекуларну биологију истражују се механизми деловања егзогених и ендогених фактора који доприносе успоравању развоја дијабетеса и прогресије дијабетичних компликација, циљна места (молекули/сигнални путеви) за потенцијалну анти-диабетогену интервенцију са природним супстанцама као и епигенетски процеси укључени у промену фенотипа ћелија сисара у циљу развијања нових терапија базираних на модулацији епигенетичких образаца.
  • Сарадници Одељења за цитологију ће наставити са базичним истраживањима усмереним ка расветљавању ефеката синтетских стероида и полифенолних једињења биљног порекла (структуре сличне стероидном језгру) на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и акцесорних органа, у различитим пацовским моделима. Наведена истраживања имају биомедицинске импликације и могу допринети унапређењу хормонске терапије и употребе суплемената.
  • Одељење за имунологију ће се бавити изучавањем патогенезе аутоимунских, хроничних инфламаторних болести и канцера и изналажењем нових начина физиолошке и фармаколошке модулације ових болести.
  • Одељење за неуробиологију ће на молекуларном, ћелијском и бихејвиоралном нивоу проучавати централни нервни систем (ЦНС) у физиолошком старењу, током дијете, након анестезије, и у неуродегенеративним болестима. Проучаваће се и механизми неуроинфламације, повреде мозга, регулације и поремећаја спавања, настанка и прогресије можданих тумора-глиобластома. Очекује се да ова истраживања идентификују нове терапеутске приступе у лечењу поремећаја ЦНС-а.
  • Одељење за неурофизиологију изучаваће улогу аутофагије у диференцијацији неурона, патогенези и терапији неуродегенеративних и малигних болести; регенеративни потенцијал неурита; биофизика јонских струја и биоенергетика на моделу гљиве; интеракција ћелија нервног и имунског система у моделу мултипле склерозе; утицај неуротрансмитера на астроците; утицај магнетног поља и/или неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња у физиолошким и патолошким стањима.
  • Истраживања на Одељењу за физиологију обухватиће проучавање молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс стања у хомеостази, адаптацији и патологији.
  • Одељење за физиологију и биохемију инсеката бавиће се изучавањем физиолошких одговора економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора (присуство органских, неорганских загађивача, загревање, магнетна поља); прооксидантно деловање биљних екстраката и етарских уља као потенцијалних биопестицида. Испитиваће дигестивне ензиме, металотионеин, неурохормоне, протеине стреса, антиоксидативну заштиту у стању стреса инсеката као потенцијалне биомаркере срединских загађења.
  • Одељење за физиологију биљака истраживаће механизме регулације морфогенезе и одговора на факторе абиотичког и биотичког стреса биљака и гљива на молекуларном и ћелијском нивоу у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности. Посебна пажња биће посвећена истраживању биоактивних једињења и њиховој примени у заштити здравља људи и других организама. У оквиру ex situ заштите ретких биљних врста циљ је утврђивање генетичког диверзитета и успостављање колекција гермплазме.
  • Истраживања у Одељењу за екологију обухватити ће проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегрисати екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Биће усмерена на проучавања адаптивног одговора биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
  • Одељење за хидроекологију и заштиту вода планира проширење истраживања – разматрање биодиверзитета алги, макрофита, инвертебрата, риба и водоземаца, класичне и молекуларне таксономије, угрожених водених врста, паразита риба, инвазивних врста, микробиологије, екогенотоксикологије вода. Промењена испитивања обухватају праћење биомаркера различитог нивоа биолошке организације у циљу процене статуса окружења и примену Оквирне директиве о водама ЕУ.
  • На Одељењу за генетику популација и екогенотоксикологију истраживања ће обухватити маркере геномске варијабилности у природним популацијама одабраних врста и интегративни приступ експерименталне еволуције у лабораторији ради увида у популационе, адаптивне, генетичке и епигенетичке одговоре на стрес изазван различитим антропогеним утицајима. Истраживања срединских утицаја на биологију, генетику и неуробиологију понашања бескичмењака и истраживања генетичке токсикологије и лековитих биљака.
  • У Одељењу за генетичка истраживања наставиће се и продубити истраживање биологије Б хромозома. Посебна пажња биће посвећена анализи експресије Б специфичних секвенци. Проучаваће се генетички диверзитетет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита, и биће обављена детаљна филогенетска студија рода Apodemus. Кроз филогенетске, морфометријске, цитогенетичке и паразитолошке анализе биће проучавана специјација слепог кучета.
  • На Одељењу за еволуциону биологију изучаваће се основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо- биолошка истраживања на одабраним таксонима кичмењака, бескичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације те биохемијске, молекуларно- биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке и популационо- биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију као и лабораторијску еволуцију.

Адреса

Булевар деспота Стефана 142
11060 Београд
Србија

Контакт

Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs

futer excellent