петак, 18 март 2016 09:32

Научно веће ИБИСС

Аутор
петак, 18 март 2016 09:32

Ноу фест 2016.

Аутор

На Четвртом регионалном сајму образовања - Ноу фест 2016. у Ћуприји, 11. марта 2016. године, одржане су радионице за основце "Ћелија за сваког" у реализацији Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" из Београда, у оквиру пројекта финансираног од стране Центра за промоцију науке.

четвртак, 17 март 2016 13:58

Линкови

Аутор
четвртак, 17 март 2016 13:58

Вести

Аутор

Рад у Ageing Research Reviews

 У оквиру мултинационалне сарадње, успостављене током трајања COST Akcije FA 1403 POSITIVe, на плану биоинформатичке анализе нутригеномичких модификација полифенолима из хране, повезаних са кардиометаболичким ефектима, објављен је рад у међународном часопису изузетних вредности Ageing Research Reviews (М21а, IF 2020 = 10.895, Geriatrics & Gerontology 2/53), чији су коаутори сарадници Одељења за цитологију, др Владимир Ајџановић и др Марко Милер.

Насловна страна часописа Macedonian Veterinary Review 41(1)2018

За насловну страну часописа Macedonian Veterinary Review (Volume 41, Issue 1, 2018) одабрана је фотографија из рада:

The Morpho-Functional Parameters of Rat Pituitary Hormone Producing Cells After Genistein Treatment, аутора Светлане Трифуновић и Верице Милошевић.

Насловна страна часописа Journal of Anatomy 230(6)2017

За насловну страну часописа Journal of Anatomy (Volume 230, Issue 6, June 2017) одабрана је фотографија из рада:

Response of trabecular bone, thyroid C and follicular cells to synthetic salmon calcitonin in middle-aged orchidectomized male rats, аутора: Бранко Филиповић, Бранка Шошић-Јурјевић, Владимир Ајџановић, Јасмина Живановић, Наташа Ристић, Светлана Трифуновић, Верица Милошевић

Насловна страна часописа Journal of Anatomy 222(3)2013

За насловну страну часописа Journal of Anatomy (Volume 222, Issue 3, March 2013) одабрана је фотографија из рада:

The effects of sex steroids on thyroid C cells and trabecular bone structure in the rat model of male osteoporosis, аутора: Бранко Филиповић, Бранка Шошић-Јурјевић, Владимир Ајџановић, Јасмина Пантелић, Наташа Несторовић, Верица Милошевић, Милка Секулић

COST Акција FA 1403 POSITIVe

Др Владимир Ајџановић, др Верица Милошевић, др Ивана Јарић и др Јасмина Живановић партиципирају у COST Акцији FA 1403 POSITIVe (Интериндивидуалне варијације у одговору на конзумацију биоактивних компонената намирница биљног порекла и њихове детерминанте; реализује се у периоду 2015-2018), подржаној од стране COST-а (Европска Кооперација у Науци и Технологији). Координатор активности у оквиру поменуте Акције и представник у Руководећем комитету (MC) је др Владимир Ајџановић, док др Верица Милошевић врши функцију заменика координатора активности и представника у Руководећем комитету (MC substitute).

четвртак, 17 март 2016 13:58

Публикације

Аутор

1.Filipović B, Šošić-Jurjević B, Ajdžanović V, Brkić D, Manojlović-Stojanoski M, Milošević V, Sekulić M. Daidzein administration positively affects thyroid C cells and bone structure in orchidectomized middle-aged rats. Osteoporos Int. 2010;21(9):1609-16.

2.Pantelić J, Ajdžanović V, Medigović I, Mojić M, Trifunović S, Milošević V, Filipović B. Genistein affects parathyroid gland and NaPi 2a cotransporter in an animal model of the andropause. J Physiol Pharmacol. 2013;64(3):361-8.

3.Milošević V, Ajdžanović V, Nešić D, Starčević V, Filipović B, Rakočević R, Stevanović D. Central ghrelin treatment stimulates ACTH cells in normal-fed, food-restricted and high-fed rats: An immunohistomorphometric and hormonal study. Acta Histochem. 2013;115(8):858-64.

4.Ajdžanović V, Medigović I, Pantelić J, Milošević V. Soy isoflavones and cellular mechanics. J Bioenerg Biomembr. 2014;46(2):99-107.

5.Šošić-Jurjević B, Filipović B, Wirth E, Živanović J, Radulović N, Janković S, Milošević V, Köhrle J. Soy isoflavones interfere with thyroid hormone homeostasis in orchidectomized middle-aged rats. Toxicol Appl Pharmacol. 2014;278(2):124-34.

6.Medigović I, Ristić N, Živanović J, Šošić-Jurjević B, Filipović B, Milošević V, Nestorović N. Diosgenin does not express estrogenic activity: a uterotrophic assay. Can J Physiol Pharmacol. 2014;92(4):292-8.

7.Trifunović S, Manojlović-Stojanoski M, Ajdžanović V, Nestorović N, Ristić N, Medigović I, Milošević V. Effects of genistein on stereological and hormonal characteristics of the pituitary somatotrophs in rats. Endocrine. 2014;47(3):869-77.

8.Manojlović-Stojanoski M, Filipović B, Nestorović N, Šošić-Jurjević B, Ristić N, Trifunović S, Milošević V. Morpho-functional characteristics of rat fetal thyroid gland are affected by prenatal dexamethasone exposure. Steroids. 2014;84:22-9.

9.Nestorović N, Manojlović-Stojanoski M, Trifunović S, Ristić N, Filipović B, Šošić-Jurjević B, Milošević V. Long-term effects of somatostatin 14 on the pituitary-ovarian axis in rats. Gen Physiol Biophys. 2014;33(2):157-68.

10.Manojlović-Stojanoski M, Ristić N, Singh S, Milošević V. Antenatal treatment with glucocorticoids and the hypotalamic-pituitary-adrenal axis. J Med Biochem. 2014;33(4):307-16.

четвртак, 17 март 2016 13:58

Цитологија

Аутор

Предмет наших истраживања је испитивање ефеката одабраних биљних екстраката, полифенола природног порекла (генистеин, даидзеин), синтетских стероида (естрадиола, прогестерона, тестостерона, дексаметазона) и пептидних хормона (соматостатина, калцитонина и грелина) на ћелије неуроендокриног система пацова оба пола у феталном, неонаталном, јувенилном, перипубералном, адултном периоду живота, као и током различитих фаза старења. Ефекти поменутих третмана на неуроендокрини систем током критичних периода развоја (фетални, неонатални и пубертални) могу оставити дуготрајне последице на организам и повећати ризик од настанка низа хроничних обољења. Са старењем долази до промене хормонске хомеостазе и повећаног ризика од гојазности, појаве кардиоваскуларних обољења, остеопорозе и карцинома, те општег пада квалитета живота. Посебна пажња посвећена је анималним моделима андропаузе и менопаузе, како природне тако и изазване орхидектомијом и оваријектомијом. С обзиром на потенцијално корисно деловање стероидима сличних супстанци природног порекла на продужетак и поправљање квалитета живота, садашња истраживања Одељења за цитологију усмерена су и на изучавање њихових ефеката на хипоталамо-хипофизно-адренални, -соматотропни, -тиреоидни и -гонадални систем, као и на систем који регулише минералну хомеостазу у организму (Ц ћелије тиреоидеје-паратироидеја-кости-бубрег). Утвђене промене на морфофункционалним нивоу пружају објективан увид у потенцијално корисне/штетне ефекте коришћених супстанци и хормонских аналога у испитиваним органима. Овако конципирана фундаментална истраживања могу допринети бољем разумевању механизама деловања апликованих биоактивних супстанци у различитим фазама животног циклуса.
У нашим истраживањима користе се хистохемијске, имунохистохемијске, имунофлуоресцентне, електронско-микроскопске, молекуларно-биолошке, као и биохемијске и биофизичке методе. Квантификација насталих промена на хистолошком нивоу врши се коришћењем савремених стереолошких метода (newCast software систем).

У току овог пројектног периода, сарадници Одељења за цитологију објавили су значајан број радова у домаћим и страним часописима, завршене су четири докторске дисертације, а једна је тренутно у процесу израде. Одељење за цитологију остварује успешну сарадњу како са колегама сличних професионалних интересовања из нашег матичног Института тако и са сарадницима: факултета биомедицинске групације Универзитета у Београду (Медицински, Стоматолошки, Биолошки, Ветеринарски и Фармацеутски); Института за Мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду; Одељења за физиологију Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу; и Одељења за Хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Одељења за Ветеринарску медицину Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Такође је остварена сарадња са Природно-математичким и Ветеринарским факултетом, Универзитета "Св. Кирил и Методиј" у Скопљу, БЈР Македонија и Институтом за експерименталну ендокринологију у Берлину, Немачка, Националним институтом за истраживања у пољопривреди, Француска, Одељењем за хуману исхрану Клермон Универзитета, Клермон-Феран, Француска и Одељењем за Фармакологију, Медицински Колеџ, Државни Универзитет у Пенсилванији, САД.

ОСНОВНЕ ТЕМЕ:

неуроендокринологија
полифеноли природног порекла
старење
андропауза
менопауза
минерална хомеостаза
развојна и програмирање
ћелијска механика

четвртак, 17 март 2016 13:54

Линкови

Аутор

Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
https://www.jcerni.rs/ 
Српско друштво за заштиту вода
http://www.sdzv.org.rs/

Часопис Water Research and Management
http://www.wrmjournal.com/

GLOBAQUA пројекат
http://www.globaqua-project.eu

четвртак, 17 март 2016 13:54

Вести

Аутор

Награда за најбољу усмену презентацију

На конференцији 14th International Comet Assay Workshop & 50th Environmental Mutagenesis and Genomics Society meeting у Мастрихту (Холандија) др Стоимир Коларевић, сарадник одељења за хидроекологију и заштиту вода ИБИСС, добио је награду за најбољу усмену презентацију (Best Early Career Oral Presentation Award) на тему Application of comet assay in aquatic organisms – summary and lessons learned in past 10 years of field research.

четвртак, 17 март 2016 13:54

Публикације

Аутор
  1. Milačić R, Ščančar J, Paunović M, editors. The Sava River. Berlin, Heidelberg: Springer-Verlag; 2015. 506 p.
  2. Crnobrnja-Isailović J, Paunović M. Conservation and Decline of European Amphibians: The Republic of Serbia. In: Heatwole H, Wilkinson JW, editors. Conservation and Decline of European Amphibians: The Republic of Serbia. Exter: Pelagic Publishing; 2014. p 45–55.
  3. Paunović M, Simonović P, Simić V, Simić S. Danube in Serbia – Joint Danube Survey 2. Directorate for Water Management. Belgrade; 2010. 339 p.
  4. Panov V, Alexandrov B, Arbaciauskas K, Binimelis R, Copp GH, Grabowski M, Lucy F, Leuven R, Nehring S, Paunović M, Semenchenko V, Son M. Risk Assessment of Aquatic Invasive Species Introductions via European Inland Waterways. In: Settele J, Penev L, Georgiev T, Grabaum R, Grobelnik V, Hammen V, Klotz S, Kotarac M, Kuhn I, editors. Atlas of Biodiversity Risk. Sofia: Pensoft Publishers. 2010. p 140-3.
  5. Sommerwerk N, Hein T, Schneider-Jakoby M, Baumgartner C, Ostojić A, Paunović M, Bloesch J, Siber R, Tockner K. The Danube River Basin. In: Tockner K, Uehlinger U, Robinson CT, editors. Rivers of Europe. San Diego: Elsevier, Academic Press. 2009. p. 59-112.
  6. Zorić K, Szekeres J, Csányi B, Kolarević S, Marković V, Paunović M. Distribution of alien Bryozoan species, Pectinatella magnifica (Leidy 1851), in the river Danube. Acta Zool Bulg. 2015;67(2):241-7.
  7. Gačić Z, Kolarević S, Sunjog K, Kračun-Kolarević M, Paunović M, Knežević-Vukčević J, Vuković-Gačić B. The impact of in vivo and in vitro exposure to base analogue 5-FU on the level of DNA damage in haemocytes of freshwater mussels Unio pictorum and Unio tumidus. Environ Pollut. 2014;191:145–50.
  8. Marković V, Tomović J, Ilić M, Kračun-Kolarević M, Novaković B, Paunović M, Nikolić V. Distribution of the species ofTheodoxus Montfort, 1810 (Gastropoda: Neritidae) in Serbia: An overview. Acta Zool Bulg. 2014;66(4):477–84.
  9. Marković V, Tomović J, Atanacković A, Kračun-Kolarević M, Ilić M, Nikolić V, Paunović M. Macroinverebrate communities along the Velika Morava River. Turk J Zool. 2014;39:210-24.
  10. Milošević D, Simić V, Stojković M, Čerba D, Mančev D, Petrović A, Paunović M. Spatio-temporal pattern of the Chironomidae community: toward the use of non-biting midges in bioassessment programs. Aquat Ecol. 2012;47(1):37–55.
  11. Navarro-Ortega A, Acuña V, Bellin A, Burek P, Cassiani G, Choukr-Allah R, Dolédec S, Elosegi A, Ferrari F, Ginebreda A, Grathwohl P, Jones C, Rault PK, Kok K, Koundouri P, Ludwig RP, Merz R, Milacic R, Muñoz I, Nikulin G, Paniconi C, Paunović M, Petrovic M, Sabater L, Sabaterb S, Skoulikidis NT, Slob A, Teutsch G, Voulvoulis N, Barceló D. Managing the effects of multiple stressors on aquatic ecosystems under water scarcity. The GLOBAQUA project. Sci Total Environ. 2015;503-504:3–9.
  12. Tomović J, Paunović M, Atanacković A, Marković V, Gačić Z, Csányi B, Sinuć V. Biotic typology of the Danube River based on distribution of mollusc fauna as revealed by the Second Joint Danube Survey (2007). Acta Zool Bulg. 2014;66(4):527–37.
  13. Zorić K, Simonović P, Dikanović V, Marković V, Nikolić V, Simić V, Paunović M. Checklist of non-indigenous fish species of the River Danube. Arch Biol Sci. 2014;66(2):629–39.
  14. Milošević Đ, Stojković M, Čerba D, Petrović A, Paunović M, Simić V. Different aggregation approaches in the chironomid community and the threshold of acceptable information loss. Hydrobiologia. 2014;727(1):35–50.
  15. Tomovic J, Zoric K, Simic V, Kostic M, Kljajic Z, Lajtner J, Paunovic M. The first record of the Chinese pond musselSinanodonta woodiana (Lea, 1834) in Montenegro. Arch Biol Sci. 2013;65(4):1525–31.
  16. Tubić BP, Simić VM, Zorić KS, Gačić ZM, Atanacković AD, Csányi BJ, Paunović MM. Stream section types of the Danube River in Serbia according to the distribution of macroinvertebrates. Biologia (Bratisl). 2013;68(2):294–302.
  17. Aborgiba M, Kostić J, Kolarević S, Kračun-Kolarević M, Elbahi S, Knežević-Vukčević J, Lenhardt M, Paunović M, Gačić Z, Vuković-Gačić B. Flooding modifies the genotoxic effects of pollution on a worm, a mussel and two fish species from the Sava River. Sci Total Environ. 2016;540:358-67.
  18. Raković J.M., Raković B.M., Petrović A., Popović N., Đuknić J., Naunović Z., Paunović M. Haplotype variation in the Physa acuta group (Basommatophora): genetic diversity and distribution in Serbia. Mediterr Mar Sci. 2016;17(1):292-301.
  19. Popović N., Đuknić J., Čanak-Atlagić J, Raković M., Tubić B., Anđus S., Paunović M.The relation between chironomid (Diptera: Chironomidae) assemblages and environmental variables: The Kolubara River case study. Arch Biol Sci. 2016;68(2):405-15.
четвртак, 17 март 2016 13:54

Хидроекологија и заштита вода

Аутор

Истраживачки тим Одељења за хидроекологију и заштиту вода проучава екологију водених организама фитопланктона, фитобентоса, акватичних макрофита, макроинвертебрата, риба и водоземаца. Активности одељенља укључују изучавање биодиверзитета, таксономије, угрожених водених врста, паразита риба, алохтоних и инвазивних врста, као и праћење специфичних физиолошких, биохемијских и молекуларних биомаркера у циљу процене промена у квалитету животне средине.

Чланови тима, својим активностима, доприносе процесу примене Директиве о водама Европске уније у Србији, на Балкану и земљама дунавског слива. У складу са тим, извршена је типологија површинских копнених вода, а чланови тима раде и на дефинисању референтних услова и референтних локалитета, што је предуслов за успостављање система процене еколошког статуса акватичних екосистема. На основу биолошких елемената, пре свега водених макробескичмењака, извршена је корекција оригиналних граница екорегиона, као и подела територије Србије на хидро-фаунистичке подобласти.

У оквиру Одељења обављају се ихтиолошка истраживања, врши се приказ ихтиофауне у погледу еколошких и биогеографских карактеристика. Изучава се и паразитофауна слатководних риба; утицај степена инфицираности паразитима на здравствено стање риба.

Чланови тима такође раде на проучавању активности антиоксидативних ензима и експресији протеина CYP1A као индикатора стреса у акватичним екосистемима.

Од 2005. Одељење успешно учествује у провери квалитета рада лабораторије (бентосни макроинвертебрати), како би лабораторија имала статус референтне за приступ Међународној мониторинг мрежи (ТНМН) земаља Дунавског слива.

У сарадњи са колегама из подунавских земаља, у оквиру активностии Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR), чланови нашег тима учествују у мултидисциплинарним истраживањима Дунава и његових притока, са циљем обезбеђивања високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде, трофичког статуса, очувања биодиверзитета и праћењу статуса угрожених врста. Чланови тима учествовали су у неколико међународних експедиција:

(2001) Прво заједничко истраживање Дунава (JDS 1) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав (чланови тима су учествовали у истраживању дела тока кроз Србију),

(2001) Међународно истраживање Тисе - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке,

(2004) АуаТерра истраживање Дунава - пројекат подржан од стране EC FP6 пројекта AquaTerra - истраживање је обухватило део тока Дунава од Беча до Видина/Калафата (румунско-бугарски део тока),

(2007) Друго заједничко истраживање Дунава (JDS 2) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Европске комисије и подунавских земаља са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав и

(2013) Треће заједничко истраживање Дунава (JDS 3) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Европске комисије и подунавских земаља са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав.

Са циљем процене статуса, израде методологије процене ризика и дефинисања мера сузбијања водених инвазија, формирана је AISSIC (Allochthonous Invasive Species of the Southern Invasion Corridor) база података о алохтоним инвазивним врстама дунавског слива, као разултат рада чланова тима.

Тим остварује успешну сарадњу са националним и међународним институцијама које се баве истом, или сличном проблематиком: Међународна комисија за заштиту реке Дунав (Интернатионал Цоммиссион фор тхе Протецтион оф тхе Данубе Ривер - ИЦПДР); Међународне комисије за слив реке Саве; Институт за водопривреду "Јарослав Черни" (Београд, Србија); Институт Јожеф Штефан (Љубљана, Словенија); Универзитет у Скопљу (Македонија); Универзитет у Загребу (Хрватска); Агенција за заштиту животне средине Републике Србије; Центар за еколошка истраживања Мађарске Академије Наука; Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Институт за биологију мора (Котор, Црна Гора); Институт за животну средину (Кос, Словачка); Санкт-Петерсбург Стате Университи (Русија); Институт за биологију јужних мора (Филијала Odessa, Ukraina); Институт за зоологију, Националне Академије Наука (Минск, Белорусија); Центар за заштиту животне истраживања Leipzig-Halle (UFZ, Немачка); Gobio GmbH - Институт за екологију вода и примењену биологију (Хесен, Немачка).

ОСНОВНЕ ТЕМЕ:

Алге - фитобентос и фитопланктон
Екологија и таксономија акватичних макробескичмењака
Исхрана и екологија риба
Таксономија и екологија водоземаца
Паразити риба
Мониторинг акватичних екосистема
Заштита вода
Алохтоне и инвазивне врсте
Екогенотоксикологија
Микробиологија воде
Очување биодиверзитета

Адреса

Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија

Контакт

Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs

futer excellent