Истраживачи и представници Start up компаније mBrain Train
Време: 25.02.2015. у 14.00
Место: Библиотека ИБИСС
#173007 Еволуција у лабораторији и адаптације у природи
Написао ZoricaУ савременој биологији користе се два алтернативна експериментална приступа за решавање основних питања о еволуцији живог света лабораторијска еволуција и студије у природи.
ЛАБОРАТОРИЈСКА ЕВОЛУЦИЈА - Експериментална стратегија лабораторијске еволуције базира се на истраживањима популација кроз генерације у дефинисаним и строго контролисаним условима. С циљем истраживања праваца еволуције различитих животних стратегија формирана су четири типа лабораторијских популација пасуљевог жишка, Acanthoscelides obtectus, у оквиру којих су, током више од 200 генерација, развијене по четири популације. Прва два типа популација налазе се под режимом селекције зависне од густине, односно, селектују се на високој () и ниској (р) густини ларви, док су друга два типа популација селектована за рану () или касну (Л) репродукцију (тзв. узрасно-специфична селекција). Коришћењем ових популација будућа истраживања базираће се на расветљавању следећих научних проблема:1. Еволуционе промене настале у режиму селекције зависне од густине, као и узрасно-специфичне селекције, 2. Квантитативно-генетичка основа компоненти адаптивне вредности које се налазе под деловањем два наведена типа селекције, 3. волуција старења и касних фаза адултног живота и 4. волуција механизама пре- и пост-зиготске репродуктивне изолације између различитих лабораторијских популација.
Имунски механизми резистенције имунокомпетентних јединки на пулмонарну аспергилозу
Аутор VladaПредавач: Др Ивана Мирков, Одељење за екологију ИБИСС
Време: 12.02.2015. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
Деструкција и реконструкција простора у ски-центрима Србије - случај Стара планина
Аутор VladaПредавач: Проф. др Ратко Ристић, Шумарски факултет Универзитета у Београду
Време: 11.02.2015. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
#173039 Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара
Написао ZoricaЦиљ пројекта је испитивање ефеката агенаса из животне средине на важан физиолошки хомеостатски систем, имунски систем, код мишоликих глодара. Ћелијски и молекулски механизми имуномодулаторног потенцијала два ксенобиотика (кадмијума, широко распрострањеног загађивача спољашње средине, иантикоагуланта варфарина, који се користи за контролу бројности глодара) се испитују на лабораторијским сојевима сивог пацова (Rattus norvegicus). Утицај ових ксенобиотика на имунски систем се испитује анализом њиховог ефекта на базалне имунске функције као и у условима индукције имунског одговора. Посебан аспект представља испитивање ефекта ових ксенобиотика на резистенцију организма на опортунистичке инфекције, као што је инфекција гљивом Aspergillus fumigatus. Јединке сивог пацова из природних популација, због присуства великог броја паразита и различитих микробних инфекција, се сматрају природним имунобиолошким моделом корисним за испитивање одбрамбених механизама у условима вишеструке инфекције. Анализа основних параметара имунске функције, као и оштећења периферних ткива посредованих имунским ефекторским механизмима код јединки сивог пацова из природних популација и поређење са истим активностима код јединки неколико лабораторијских сојева пацова, даје увид у ефекат спољашње средине на имунски систем.
#173011 Процена екофизиолошког и генетичког диверзитета биљака у шумским екосистемима
Написао ZoricaБалканско полуострво на коме је и простор Србије припада једном од центара диверзитета дендрофлоре (IUCN) у коме се развијају и шуме реликтних, ендемичних, економски важних (или потенцијално важних) и угрожених шумских врста, непоновљивих у времену и простору. Посебно богате резервоаре и ризнице генофонда представљају клисуре, кањонске долине и планински масиви Србије. Управо ови рефугијуми су омогућили очување и репродукцију богате и разноврсне флоре, посебно терцијерних реликата и ендемореликата и представљају праве музеје in vivo од посебног значаја за науку. Такође од посебног значаја јесте и диверзитет малих локалних популација, као и оних на ивицама шумских појаса, на најосетљивијим деловима екосистема. Популације које насељавају ове просторе су прави истраживачки изазови јер су њихова генетичка структура, хемијски састав, морфофизиолошка својства и репродуктивни потенцијал још увек мало познати или непознати. Пројекат полази од претпоставке да шумска аутохтона флора и вегетација нашег дела Балканског полуострва садржи популације које својим присуством, специфичном генетичком структуром, хемијским саставом, морфофизиолошким и репродуктивним својствима откривају историју вегетације и доприносе бољем разумевању адаптивног потенцијала биљака да опстану у неповољним условима животне средине.
#173018 Екофизиолошке адаптивне стратегије биљака у условима мултипног стреса
Написао ZoricaНа антропогено деградираним стаништима биљке су често лимитиране мултипним факторима стреса који делују истовремено и угрожавају функционисање биљака и исцрпљују њихов адаптивани потенцијал.
Наша истраживања су базирана на проучавању физиолошко-биохемијских и морфолошких одговора биљака на ефекте мултипних стресора који одређују њихов адаптивни капацитет да опстану и/или развију толеранцију на стрес на таквим стаништима. Превиђена истраживања обавићемо у два типа таквих станишта: депоније пепела термоелектрана „Никола Тесла-А" у Обреновцу (иницијално биолошки празни простори оптерећени полутантима) и урбане зоне у Београду (деградирани простори оптерећени полутантима).
Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" је један од суиздавача часописа Archives of Biological Sciences, орган Српског биолошког друштва. Часопис је осонован 1949. године под називом „Архив биолошких наука". Оснивач часописа и први главни и одговорни уредник био је академик Синиша Станковић. Од 1987. године часопис излази на енглеском језику. У 1993. години мења назив у „Archives of Biological Sciences" и под тим именом излази и данас.
„Archives of Biological Sciences" је мултидисциплинарни часопис који објављује радове из различитих дисциплина биологије, укључујући молекуларну биологију, биохемију, физиологију, екологију и беомедицинска истраживања. Часопис излази четири пута годишње, а од 2002. године доступан је и у електронском облику. Часопис је индексиран у неколико светских индексних база научних часописа, а 2008. године је прикључен SCI листу listu (Science Citation Index – Thomson Reuters). За 2020. годину према Извештају о цитираности "Journal Citation Report for 2020" остварио је фактор утицајности (Impact Factor) 0.956.
Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" је један од суиздавача часописа Water Research and Management кога издаје Српско друштво за заштиту вода. Овај часопис основан је 2011. године са идејом да се установи платформа за размену информација из свих области истраживања вода, као и да се оствари боља веза између науке и система управљања водама. Поред Института, суиздавачи часописа су и Институт за водопривреду “Јарослав Черни” и Међународно удружење предузећа која се баве водоснабдевањем (The International Association of Water Supply Companies in the Danube River Catchment Area - IAWD). Часопис излази четири пута годишње. Редакциони одбор тренутно ради на укључивању часописа у више индексних база.
Библиотека Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" по грађи коју чува спада у специјализоване библиотеке научноистраживачких института и 
установа. Основни део фонда Библиотеке чине часописи из области биолошких наука.
Датум формирања Института везује се за формирање два института при Српској академији наука: Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију развића, генетику и селекцију. Већ следеће године оба института су формирала библиотеке првенствено ради прикупљања материјала за рад истраживача. Спајањем ова два института у Биолошки институт 1956. године, фондови ове две библиотеке су обједињени у један и ова сад јединствена библиотека наставила је да расте, тако да данас броји више од 30.000 библиотечких јединица. Основну грађу чине домаћи и инострани часописи, као и књиге. Данас Библиотека прати развој информационих технологија и својим корисницима нуди приступ електронским сервисима које Универзитет у Београду пружа научницима, али и другим сервисима доступним у отвореном приступу.
Библиотека је уписана у Централни регистар библиотека Србије који води Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" са решењем број 06-218/195, 14.11.1997. под сиглом број 3018407067.
Библиотека је смештена у згради Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" и располаже са 20 места са истраживачки рад у читаоници.
Библиотекар: Зорица Јанковић
Телефон: 011/2078-324
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
КоБСОН - Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку
Категоризација научних часописа
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
Phaidra - Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду
E-CRIS - Информациони систем о истраживачкој делатности у Србији
SCIndex - Српски цитатни индекс
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић"
Секција библиотекара и књижничара ЗИС
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
