У недељу, 4. јуна 2017, од 11 до 19, испред Галерије Природњачког музеја на Калемегдану биће одржана изложба гљива Миколошког друштва Србије.
Истраживачки профил Одељења карактерише неколико основних праваца истраживања: физиологија развоја биљака, са посебним акцентом на фотоморфогенезу, морфогенезу in vitro и цитодиференцијацију, затим физиологија стреса, генетичко инжењерство, синтеза и акумулација секундарних метаболита, ex situ заштита лековитих, ретких и угрожених биљних врста и растење и развиће гљива.
Истраживања улоге светлости и хормона у растењу и развићу биљака обухватају развојне процесе које контролишу светлост и/или хормони као што су клијање семена, растење вегетативних органа, цветање, детерминација пола и сенесценција. Циљ истраживања морфогенезе in vitro је разумевање различитих регенеративних путева - андрогенезе, соматске ембриогенезе и органогенезе и утицаја хормона и других фактора који могу да индукују или модификују регенеративне путеве. Од посебног практичног значаја су могућности примене технологија културе in vitro у добијању здравих садница украсних биљака, као и ex situ умножавања ретких и угрожених врста. У оквиру физиологије стреса се углавном проучавају физиолошки и биохемијски одговори биљака на утицај абиотичких (салинитет, суша, температурни екстреми) и биотичких (вируси) стресогених фактора. Генетичко инжењерство, односно трансфер гена од интереса у биљке и праћење њихове експресије код трансгених биљака се рутински користи у проучавању морфогенезе, метаболизма хормона, за уводјење отпорности на хербициде, инсекте и вирусе и у манипулацији боје цветова украсних биљака. Проучавање продукције секундарних метаболита код лековитих биљака су усмерена на дефинисање утицаја разних фактора на овај процес in vitro и у малим биоректорима и усавршавање аналитичких метода. Успостављена је и медјународна сарадња на пројекту метаболичког инжењерства.
Миколошка истраживања у оквиру Одељења за физиологију биљака односе се на морфологију, патогеност и животни циклус биљних, анималних, хуманих патогених микрогљива и контаминаната хране (Aspergillus spp., Penicillium spp., Candida spp., и др). Тестирање антимикробне активности секундарних метаболита биљака и гљива у циљу добијања нових, природних антимикробних агенаса који немају штетне ефекте на биљке, животиње и људе обавља се коришћењем различитих метода. Испитивања јестивих и медицински значајних макрогљива, њихова култивација и контрола болести (бактерија, гљива и инсеката) у гајилиштима коришћењем биолошких метода. Макрогљиве поседују велики потенцијал за продукцију биоактивних метаболита, па су истраживања оријентисана на коришћење лековитих гљива у циљу добијања фармаколошки значајних продуката и њихову примену у медицини и ветерини.
Рад на Одељењу се одвија у следећим лабораторијама и објектима:
Лабораторија за културу ткива са припремном лабораторијом и стерилним блоком
Лабораторија за цитологију
Лабораторија за молекуларну биологију
Миколошка лабораторија
Лабораторија за фитохемију
Аналитичка лабораторија
Лабораторија за фотоморфогенезу (мрачна соба)
Два стакленика
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
физиологија растења и развића биљака
фотоморфогенеза
морфогенеза in vitro и цитодиференцијација
физиологија стреса
генетичко инжењерство
синтеза и акумулација секундарних метаболита
ex situ заштита лековитих, ретких и угрожених биљних врста
растење и развиће гљива
Антропогени утицај, присуство хемијских и физичких загађивача у окружењу делују на живи свет укључујући и фитофагне инсекте и њихове популације. Ране промене у физиологији инсеката, биохемијским и молекуларно биолошким параметрима могу бити екстремно осетљиви маркери у екофизиолошким студијама и биомониторингу. Срединске промене могу осим директног деловања имати и посредан утицај на инсекте мењајући физиологију и састав биљака којима се они хране (промена концентрација биљних алелохемикалија, акумулација тешких метала, токсичних једињења итд.).
Наша истраживања су усмерена ка проучавању механизама адаптација фитофагних инсеката на срединске стресоре као и бољем разумевању њихове физиолошке пластичности. Тежимо разјашњењу специфичних и неспецифичних одговора на стрес (од субћелијског до популационог нивоа) после акутног и хроничног излагања инсеката хемијским (неоргански и органски полутанти, биљне одбрамбене алелохемикалије итд.) и физичким стресорима (висока температура, константна и променљива магнетна поља итд.).
Губар Lymantria dispar, најзначајнија шумска штеточина, брашнени мољац Tenebrio molitor, значајна штеточина силоса, Morimus funereus, Baculum extradentatum, Dinocras megacephala, веома осетљив индикатор загађености вода, Blatella germanica, Blatta orientalis, Musca domestica су неки од инсеката које користимо у нашим истраживањима. Испитујемо природне популације економски значајних врста инсеката које су у различитој мери адаптиране на срединске стресоре.
Наша истраживања су фокусирана на најосетљивије компоненте инсекатског одговора на стрес: неуроендокрини систем који је прва линија одговора на деловање стресора, дигестивни систем као посредник између унутрашње и спољашње средине и прва баријера у трофичком / хемијском стресу (активност и експресија молекуларних изоформи најважнијих група дигестивних ензима као и деловање и синтеза хормона глади, грелина). Истраживања такође укључују антиоксидативну заштиту, разјашњење детоксификационе стратегије, синтезу протеина топлотног стреса као и хистолошке и цитолошке промене у различитим инсекатским ткивима после акутног и хроничног излагања различитим срединским стресорима.
Користимо широк дијапазон савремених и класичних биохемијских, молекуларно биолошких, хистохемијских и електрофизиолошких метода.
Резултати мултидисциплинарног приступа у истраживањима сарадника Одељења за физиологију и биохемију инсеката, поред фундаменталног значаја дају важан допринос у проналажењу физиолошких, биохемијских и молекуларно биолошких биомаркера срединских загађења. Истраживања такође партиципирају у унапређењу одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката и биоконзервације.
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
Детерминација физиолошких, биохемијских и молекуларно биолошких параметара који се могу користити као биомаркери срединских промена
Разјашњење механизама адаптација инсеката на средински стрес
Физиолошка пластичност економски значајних инсеката у толеранцији на стрес
Локалне адаптације стрес осетљивих и резистентних популација
Унапређење одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката
Током процеса развоја нових истраживачких праваца у Институту, раних 60-тих година прошлог века формирано је Одељење за криофизиологију под руководством академика проф. др Радослава Анђуса. Касније, захваљујући др Мири Пашић, професору Биолошког факултета, основано је Одељење за неурофизиологију, чији је основни циљ био испитивање неурофизиолошких основа понашања на ћелијском нивоу.
Применом класичних електрофизиолошких техника (current clamp и voltage clamp), сарадници Одељења под руководством др Гордане Картелије значајно су допринели утврђивању основних биофизичких карактеристика појединачних неурона виноградског пужа Helix pomatia. Ова истраживања су била полазна основа за даљу анализу функционалних особина неурона под утицајем различитих активних супстанци и фактора средине (температура, светлост, магнетна поља,...) и механизама неуромодулације.
Поред класичних електрофизиолошких истраживања на ганглијском комплексу пужа, последњих година применом модерних техника анализирају се и биофизичке особине нервних ћелија кичмењака. Методом наметнуте волтаже на делићу мембране (patch clamp) испитују се јонске струје на нивоу целе ћелије, као и особине појединачних јонских канала нервних ћелија у култури.
Електрофизиолошки сигнали анализирају се применом линеарних и нелинеарних математичких метода (анализа таласића, фрактална анализа), као и развијених статистичких метода (анализа независних компонената). Примена поменутих метода омогућава детаљну анализу активности појединачних неурона и популација неурона.
Делатност Одељења је проширена на испитивање морфо-функционалних карактеристика мозга и понашања експерименталних животиња. Испитују се ефекти различитих неуроактивних супстанци, магнетних поља и процеса старења у физиолошким и патофизиолошким стањима. Нервне и глијалне ћелије се анализирају методом имунохистохемијског обележавања и прате се промене неких биохемијских параметара у мозгу. Понашање животиња у специфичним тестовима (оpen field, plus maze, Porsolt forced swim, object recognition, light/dark box,...) аутоматски се прати и анализира коришћењем Any-maze софтвера.
Акценат се ставља и на јасно дефинисане неуролошке и психијатријске болести људи. Коришћењем анималних модела (хемијски изазване конвулзије којима се сагледава епилепсија и примена алуминијума који се повезује са етиологијом Алцхајмерове болести) испитују се патогенетски механизми који учествују у настанку поменутих поремећаја, као и фармаколошки активне материје којима би могло да се делује протективно. Постављени циљеви се прате на основу биохемијских и имунохистохемијских промена у појединим структурама мозга и клиничког испољавања насталих поремећаја.
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
Електрофизиологија нервних ћелија
Анализа електрофизиолошких сигнала
Морфо-функционалне карактеристике мозга
Понашање животиња
Неуроактивне супстанце
Магнетна поља
Анимални модели
Одабране публикације - Утицај магнетних поља и других срединских стресора на физиолошке одговоре и понашање различитих врста
Одабране публикације - Улога аутофагије у регулацији смрти туморских ћелија
Одабране публикације - Неуролошки развој код пренаталне изложености плода антиепилептичној терапији
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs