Ion channels in excitable cells - from academia to industry
Аутор VladaПредавач: др Елена Драгићевић
Време: 27.02.2015. у 12.00
Место: Мала сала ИБИСС
Предавач: Јована Петровић, ИБИСС, Одељење за физиологију биљака
Време: 25.02.2015. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
#173025 Еволуција у хетерогеним срединама: механизми адаптација, биомониторинг и конзервација биодиверзитета
Написао ZoricaХетерогеност абиотичке и биотичке животне средине утиче на варијабилност (на молекуларном, цитолошком и морфолошком нивоу као и варијабилност карактеристика животне историје и понашања), популациону структуру и еволуционе процесе (генетичку специјализацију, фенотипску пластичност, процес специјације) код различитих група организама (кичмењаци, бескичмењаци, биљке), делујући на стање биодиверзитета и распрострањење самосвојних, а посебно интродукованих и инвазивних врста. Истраживања се првенствено врше на природним популацијама у природним стаништима, на организмима и популацијама у нативним и антропогеним стаништима и на узорцима из природних популација гајеним у експерименталним условима. Добијени резултати се пореде на: различитим нивоима организације (нпр. молекуларни и морфолошки) код популација истих врста; популацијама исте врсте из различитих средина; сродним а еколошким различитим врстама; различитим таксонима са истог географског подручја; егзотичним врстама, посебно онима са већ познатом историјом инвазивности у другим подручјима. Добијени резултати омогућиће процену адекватности појединих индикатора степена нарушености животне средине и биће укључени у филогеографске анализе и инструменте оцене статуса екосистема у региону и Европи.
#173043 Диверзитет водозамаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација
Написао ZoricaВодоземци и гмизавци, групе са ограниченом способношћу миграције, везане за станишта и, услед тога, посебно осетљиве на промене животне средине, чест су објект истраживања еволуционе и конзервационе биологије. То се посебно односи на водоземце и гмизавце Балканског полуострва, које представља сложен рефугијални центар, са великим бројем таксона и високом ендемичношћу, који су резултат високе стопе алопатричких и парапатричких специјација и великог броја хибридних зона. У оквиру овог пројекта предвиђена су интегративна истраживања, у лабораторији и у природним популацијама, на групама које имају одлике модел-организама. У области еволуционе биологије, основни правци истраживања би обухватили: (1) анализе промена величине и облика сложених морфолошких целина током онтогеније и током еволуционе историје група, (2) истраживања еволуције животних историја, (3) студије филогеографске структуре различитих еволуционих линија, врста и комплекса врста, (4) анализе утицаја екогеографских фактора на распрострањење таксона, филогеографских линија и хибридних зона. У области конзервационе биологије, истраживања би ишла у правцу одређивања еволуционо и конзервационо значајних јединица, као и студија популационе екологије, чиме би се дошло до података релевантних за поставке стратегија очувања аутохтоних природних популација и врста.
Истраживачи и представници Start up компаније mBrain Train
Време: 25.02.2015. у 14.00
Место: Библиотека ИБИСС
#173007 Еволуција у лабораторији и адаптације у природи
Написао ZoricaУ савременој биологији користе се два алтернативна експериментална приступа за решавање основних питања о еволуцији живог света лабораторијска еволуција и студије у природи.
ЛАБОРАТОРИЈСКА ЕВОЛУЦИЈА - Експериментална стратегија лабораторијске еволуције базира се на истраживањима популација кроз генерације у дефинисаним и строго контролисаним условима. С циљем истраживања праваца еволуције различитих животних стратегија формирана су четири типа лабораторијских популација пасуљевог жишка, Acanthoscelides obtectus, у оквиру којих су, током више од 200 генерација, развијене по четири популације. Прва два типа популација налазе се под режимом селекције зависне од густине, односно, селектују се на високој () и ниској (р) густини ларви, док су друга два типа популација селектована за рану () или касну (Л) репродукцију (тзв. узрасно-специфична селекција). Коришћењем ових популација будућа истраживања базираће се на расветљавању следећих научних проблема:1. Еволуционе промене настале у режиму селекције зависне од густине, као и узрасно-специфичне селекције, 2. Квантитативно-генетичка основа компоненти адаптивне вредности које се налазе под деловањем два наведена типа селекције, 3. волуција старења и касних фаза адултног живота и 4. волуција механизама пре- и пост-зиготске репродуктивне изолације између различитих лабораторијских популација.
Имунски механизми резистенције имунокомпетентних јединки на пулмонарну аспергилозу
Аутор VladaПредавач: Др Ивана Мирков, Одељење за екологију ИБИСС
Време: 12.02.2015. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
Деструкција и реконструкција простора у ски-центрима Србије - случај Стара планина
Аутор VladaПредавач: Проф. др Ратко Ристић, Шумарски факултет Универзитета у Београду
Време: 11.02.2015. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
#173039 Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара
Написао ZoricaЦиљ пројекта је испитивање ефеката агенаса из животне средине на важан физиолошки хомеостатски систем, имунски систем, код мишоликих глодара. Ћелијски и молекулски механизми имуномодулаторног потенцијала два ксенобиотика (кадмијума, широко распрострањеног загађивача спољашње средине, иантикоагуланта варфарина, који се користи за контролу бројности глодара) се испитују на лабораторијским сојевима сивог пацова (Rattus norvegicus). Утицај ових ксенобиотика на имунски систем се испитује анализом њиховог ефекта на базалне имунске функције као и у условима индукције имунског одговора. Посебан аспект представља испитивање ефекта ових ксенобиотика на резистенцију организма на опортунистичке инфекције, као што је инфекција гљивом Aspergillus fumigatus. Јединке сивог пацова из природних популација, због присуства великог броја паразита и различитих микробних инфекција, се сматрају природним имунобиолошким моделом корисним за испитивање одбрамбених механизама у условима вишеструке инфекције. Анализа основних параметара имунске функције, као и оштећења периферних ткива посредованих имунским ефекторским механизмима код јединки сивог пацова из природних популација и поређење са истим активностима код јединки неколико лабораторијских сојева пацова, даје увид у ефекат спољашње средине на имунски систем.
#173011 Процена екофизиолошког и генетичког диверзитета биљака у шумским екосистемима
Написао ZoricaБалканско полуострво на коме је и простор Србије припада једном од центара диверзитета дендрофлоре (IUCN) у коме се развијају и шуме реликтних, ендемичних, економски важних (или потенцијално важних) и угрожених шумских врста, непоновљивих у времену и простору. Посебно богате резервоаре и ризнице генофонда представљају клисуре, кањонске долине и планински масиви Србије. Управо ови рефугијуми су омогућили очување и репродукцију богате и разноврсне флоре, посебно терцијерних реликата и ендемореликата и представљају праве музеје in vivo од посебног значаја за науку. Такође од посебног значаја јесте и диверзитет малих локалних популација, као и оних на ивицама шумских појаса, на најосетљивијим деловима екосистема. Популације које насељавају ове просторе су прави истраживачки изазови јер су њихова генетичка структура, хемијски састав, морфофизиолошка својства и репродуктивни потенцијал још увек мало познати или непознати. Пројекат полази од претпоставке да шумска аутохтона флора и вегетација нашег дела Балканског полуострва садржи популације које својим присуством, специфичном генетичком структуром, хемијским саставом, морфофизиолошким и репродуктивним својствима откривају историју вегетације и доприносе бољем разумевању адаптивног потенцијала биљака да опстану у неповољним условима животне средине.
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
