"Утицај суплементације рибљим уљем на метаболизам холестерола у мрежњачи миша током физиолошког старења и у моделу Алцхајмерове болести"

Среда, 20. новемвар 2024. године у 12:00

Библиотека ИБИСС

Предавач: Проф. др Max Nieuwdorp, Универзитетски Медицински Центар Амстердам, Холандија

Време: петак, 15. новембар 2024. у 10.00

Место: Библиотека ИБИСС

Предавач: Јанко Ж. Николић, MD, Ph.D. Bowman Professor and Head, Department of Immunobiology; Co-Director, University of Arizona Center on Aging; Director, the Aegis Consortium for Pandemic-Free Future; University of Arizona College of Medicine-Tucson

Време: четвртак, 14. новембар 2024. у 12.00

Место: Библиотека ИБИСС

Портал еНаука је национални CRIS систем који је развило Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србија 2022. године за праћење резултата истраживања за извештавање и евалуацију како научно- истраживачких организација (НИО) тако и истраживача. Портал представља регистар свих акредитованих НИО и свих истраживача у Србији, као и базу података са метаподацима о њиховим истраживачким резултатима. Административни подаци о организацијама и истраживачима уређује административно особље НИО (НИО референти) и службеници Министарства. Метаподаци о истраживачким резултатима се увозе из Институционалних репозиторијума, Наши у WoS-у и COBISS-а, а уређују их НИО уредници. Записи метаподатака у еНауки се харвестују једном недељно.

Истраживачи се логују на еНауку помоћу свог ORCID профила. Кратка упутства за истраживаче (налазе се на страници за логовање на портал еНаука):
Основне информације (текст)
еНаука у 10 минута (видео)
Мала школа за ORCID (видео)

Наши библиотекари су за наше истраживаче израдили следећа кратка упутства:

eNauka - logovanje i uređivanje profila by zorica.jankovic.zvokica

Uređivanje profila istraživača na WoS by zorica.jankovic.zvokica

Сараднице ИБИСС, др Данијела Максимовић-Иванић, др Сања Мијатовић, др Мелита Видаковић, др Ивана Стојановић и др Тамара Саксида су посетиле Вухан у Кини и учестовале у раду Донгху форума. Поред наших научница, присуствали су и научници из Јапана, Кубе, Немачке и Јужне Африке. Донгху форум је интернационални форум посвећен интеграцији инжињеринга у медицину и успостављању сарадње која води иновативним решењима у медицини.

На Донгху форуму је др Мелита Видаковић приказала рад нашег института у целости, потом истраживања у области биомедицине, као и рад своје групе.

Радионица пројекта TargetedResponse Фонда за науку Републике Србије одржана је 21. октобра 2024. године у свечаној сали Деканата Медицинског факултета Универзитета у Београду. Радионица је окупила истраживаче и клиничаре како би представили новости из области функционалне дијагностике рака плућа.

Радионицу је отворила проф. Наташа Милић, продекан за докторске студије на Медицинском факултету, и Ана Витас, представница Фонда за науку Србије, заједно са руководиоцем пројекта, др Милицом Пешић, која је представила главне резултате пројекта.

Кључна излагања обухватила су др. Стефана Хаџића о хроничној опструктивној болести и раку плућа, др. Даворина Радосављевића о напредку у лечењу рака плућа, др. Johanna Kopecka о инхибиторима имунолошких контролних тачака, др. Милену Чавић о течним биопсијама и др. Robin Jansen о терапијама тумора вођеним РАС-ом. Руководиоци радних пакета TargetedResponse — др. Јелена Динић, др. Миодраг Драгој и др. Ана Подолски-Ренић — такође су представили најновије резултате пројекта како се он приближава завршетку.

Захваљујемо свим учесницима што су допринели успеху радионице.

Видео запис са радионице можете погледати на следећем линку: https://www.facebook.com/100077986418893/videos/3889253394651371

Задовољство нам је да вас обавестимо да је др Ана Ђорђевић са Одељења за биохемију добитница награде „Jens Sandahl Christiansen Award“ Европског друштва за ендокринологију за 2025. годину за област основних наука и допринос у истраживањима метаболизма.

Више информација можете пронаћи на следећем линку:
https://www.ese-hormones.org/news/recognising-excellence-in-endocrinology-ese-announces-the-winners-of-its-prestigious-awards-for-2025/

Otvorena nauka je pokret koji omogućava svim društvenim slojevima, amaterima i profesionalcima, pristup naučnim istraživanjima i podacima, uz aktivno učešće u diseminaciji informacija. Obuhvata prakse poput otvorenih istraživanja, otvorenog pristupa i podsticanja naučnika da se bave otvorenom naukom, olakšavajući razmenu znanja. Osim dostupnosti, otvorena nauka podrazumeva inkluzivno, pravično i održivo stvaranje znanja.

"as open as possible, as closed as necessary" - Horizon Europe

Obuhvata sve naučne discipline, zasnivajući se na sledećim ključnim stubovima: otvoreno naučno znanje, otvorene naučne infrastrukture, naučna komunikacija, otvoreno angažovanje društvenih aktera i otvoreni dijalog sa drugim sistemima znanja.

UNESCO je 2021. usvojio Preporuke otvorene nauke namenjene naučno istraživačkim organizacijama, istraživačima i akterima koji se bave pravilima, politikama i etikom nauke.

Platforma za otvorenu nauku
Nacionalni portal otvorene nauke Srbije

Sadržaj

Otvoreni pristup
Otvoreni istraživački podaci
Upravljanje istraživačkim podacima
Preprintovi
Otvorena recenzija
Građanska nauka

Otvoreni istraživački podaci

Istraživački podaci su svi rezultati koji se dobiju tokom istraživačkog procesa. To mogu biti istraživački rezultati, merenja, fotografije, grafikoni, analize,... Platforma DSpace na kojoj je RADaR izgrađen zadovoljava sve trenutno postavljene zahteve za pohranjivanje, čuvanje i diseminaciju istraživačkih podataka.

Radionica Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače
Otvoreni istraživački podaci - prof. dr Nadica Miljković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Šta je upravljanje istraživačkim podacima? Zašto je to uopšte važno? - Obrad Vučkovac, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Univerzitet u Beogradu
Metapodaci - Milica Ševkušić, Institut tehničkih nauka SANU
Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače - Video zapis

Upravljanje istraživačkim podacima

Upravljanje istraživačkim podacima (Research Data Management - RDM) obuhvata niz aktivnosti koje istraživači zajednički definišu i primenjuju kako bi na efikasan način prikupili, organizovali i sačuvali svoje podatke za buduću upotrebu, uključujući i njihovu razmenu sa drugim istraživačima.

Istraživački podaci omogućavaju drugim istraživačima da ponove eksperimente, primene drugačiju metodologiju ili provere verodostojnost istraživanja zasnovanog na tim podacima. Definisan Plan upravljanje istraživačkim podacima postaje sve češći zahtev izdavača, naučnih institucija i finansijera istraživanja, čime se ispunjavaju zahtevi Otvorene nauke.

IBISS je izradio Smernice za pisanje Plana upravljanja istraživačkim podacima za istraživače Instituta.
Tim za otvorenu nauku u Srbiji - TONuS je izradio sajt o upravljaju istraživačkim podacima na srpskom jeziku.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Preprintovi

Preprint je verzija naučnog rada koji je javno objavljen, ali još nije podvrgnut recenziji niti je objavljen u nekom naučnom časopisu. Obično se objavljuju u javnim, obično tematskim repozitorijumima koji se nazivaju serveri za preprint. Jednom objavljen, preprint postaje trajni naučni dokument koji može da se citira. Ovi serveri obično dodeljuju DOI broj ovim radovima. Neki Serveri za preprint imaju opciju javnog komentarisanja što se može posmatrati neformalnom otvorenom recenzijom. Preprintovi mogu biti objavljeni i u repozitorijumu koji objavljuju sadržaj u otvorenom pristupu, pored finalne, recenzirane verzije naučnog rada. Na taj način autori nemaju troškove za objavljivanje rada u preprint-formatu. Preprintovi su uspostavljena praksa u nekim disciplinama, npr. u fizici, matematici i astronomiji, a pojavljuje se kao uobičajena praksa u drugim oblastima, uključujući u oblastima biomedicinskih i društvenih nauka. Procesi i vreme se razlikuju između objavljivanja na serverima za preprint i objavljivanja časopisa. Preprintovi mogu biti dostupni za pregled zajednice, dok će u publikaciji časopisa proces recenzije biti duži, a rad tradicionalno nije dostupan zajednici za pregled.

Sve veći broj izdavača dozvoljava da se radovi objavljuju na serverima za preprint pre podnošenja za objavljivanje u njihovom časopisu. Jedan broj izdavača i dalje sledi Ingelfingerovo pravilo i ne prihvata radove koji su prethodno objavljeni na nekom drugom mestu. Ipak sa razvojem Otvorene nauke, ovakvih časopisa je sve manje. Ipak, mnogi časopisi zabranjuju ili obeshrabruju upotrebu preprintova u referencama jer se ne smatraju verodostojnim izvorima.

Lista izdavača naučnih časopisa sa politikama prema preprintovima - Wikipedia
Lista preprint-servera - Wikipedia

Otvorena recenzija

Otvorena recenzija je jedan od stubova Otvorene nauke i predstavlja značajnu modifikaciju tradicionalnog proces naučne recenzije koja se ogleda u tri segmenta: 1. otvoreni identiteti – autori znaju ko su recenzenti i recenzenti znaju ko su autori rada; 2. otvoreni izveštaji – izveštaj recenzenta je objavljen pored samog rada; 3. otvoreno učešće – šira javnost je u mogućnosti da svojim komentarima doprinese procesu recenzije, što je takođe vidljivo uz sam rad.

Ovaj otvoren pristup naučne recenzije ima za cilj da prevaziđe nedostatke tradicionalnog pristupa, posebno manjak transparentnosti, motivacije i uznemiravanje koje je moguće kada recenzent može da nastupi anonimno.

Građanska nauka

Građanska nauka (engl. citizen science) predstavlja participativnu metodu u naučnim istraživanjima, gde se javnost aktivno uključuje u istraživački proces. Ovaj pristup omogućava građanima, koji nisu stručnjaci u određenim oblastima, da aktivno učestvuju u naučnim projektima kroz svoje znanje, alate i resurse. Građanska naučna istraživanja obuhvataju razne discipline i teme, uključujući učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani prikupljaju podatke, postavljaju pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, dok stiču nova znanja i veštine. Građanska nauka omogućava prikupljanje obimnih podataka, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog procesa, promovišući saradnju i osećaj zajedništva.

Centar za promociju nauke u Srbiji raspisuje pozive za Građanska naučna istraživanja i za te potrebe je izradio Vodič kroz građanska naučna istraživanja u kome je dat opis, definicije i objašnjenja ove metode istraživanja.

IBISS ima dva projekta građanske nauke: Opasulji se i BARAmetar.

Група истраживача са Универзитета Станфорд је ажурирала базу података аутора са стандардизованим цитатним индикаторима и објавила резултате за 2023. годину. На овој листи се налазе најцитиранији научници из целе науке. Међу њима се и ове године налазе наше четири колеге истраживачи Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, др Марина Соковић, др Јасмина Гламочлија, др Марија Иванов, сараднице Одељења за физиологију биљака и др Марко Прокић, сарадник Одељења за Физиологију.

Листа најутицајнијих научника је сачињена у циљу сагледавања утицајности научника и њиховог рада из неколико различитих углова. Аутори листе су користили податке из базе Scopus у којој се налази преко 8 милиона аутора и сачинили листу најцитиранијих аутора у 22 научне област и 174 подобласти. База података најцитиранијих научника пружа стандардизоване информације о цитатима, х-индексу, коауторству, цитатима радова на различитим позицијама ауторства и композитном индикатору (c-score). Приказани су одвојени подаци за каријеру и за појединачни утицај у последњој години. Приказане су метрике са и без ауто-цитата и однос цитата према цитирању радова. Такође су дати подаци о повученим радовима (на основу базе података Retraction Watch), као и цитати на / из повучених радова.

Прорачуни су обављени обрадом података ауторских профила у Scopus-у од 1. августа 2024. Аутори ове листе наглашавају да објављена верзија одражава ауторске профиле базе Scopus у тренутку израчунавања и саветују ауторима да проверавају своје ауторксе профиле у Scopus-у и уређују их.

База је доступна са следећем линку: https://elsevier.digitalcommonsdata.com/datasets/btchxktzyw/7