Др Данијела Пауновић је основне академске студије на студијском програму Молекуларна биологија и физиологија, Биолошког факултета, Универзитета у Београду завршила 2012. године, а докторске студијe на студијском модулу Физиологија и молекуларна биологија биљака истог факултета 2022. године. Један је од добитника награде фондације „Горан Љубијанкић“ за 2022. годину, која се додељује за најбоље докторске дисертације и мастер радове из области молекуларне биологије, за докторску дисертацију под називом ,,Идентификација AGP гена кичице (Centaurium erythraea, Gentianaceae) и праћење њихове експресије у одговору на механичке повреде биљног ткива гајеног in vitro“. Бави се научно-истраживачким радом у области молекуларне биологије биљака и биоинформатике. До сада, проблематика њеног рада се односила на идентификацију секвенци гена за арабиногалактанске протеине (АГП) развојем нове методологије за идентификацију ХРГП и АГП секвенци коришћењем техника машинског учења, као и праћење генске експресије у различитим фазама соматске ембриогенезе. Укључена је и у проучавање одговора биљака на различите врсте стреса као што су механичке повреде као и одговор трансформисаних и нетрансформисаних биљака на стрес изазван солима .Члан је српског биолошког друштва (СБД) и Друштва за Физиологију биљака Србије (ДФБС).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Др Данијела Мишић је научни саветник на Одељењу за физиологију биљака ИБИСС, где је запослена од 2001. године. Након што је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду (2000.), Данијела је на истом факултету стекла титуле магистра (2003.) и доктора биолошких наука (2009). Боравила је на постдокторском усавршавању на Универзитету у Вагенингену у Холандији (2011-2012), и била стипендиста "Norman Borlaug Fellowship" програма Министарства пољопривреде САД (USDA) (2005), као и PIFI стипендиста кинеске Академије наука (CAS) (2019. и 2024.). Др Данијела Мишић је учествовала на бројним националним и међународним пројектима, и има успешну сарадњу са бројним истраживачима из земље и иностранства (Грчка, САД, Кина, Италија, Иран, Бугарска, Француска, Холандија, Тајван, Непал, Босна и Херцеговина). Данијела је члан мултидисциплинарне истраживачке групе која броји 17 чланова, а која се бави истраживањима у области биологије биљака. Данијела има искуства у руковођењу пројектима, и тренутно је руководолац пројекта NEPETOME који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма Идеје (2022-2025.).
Др Данијела Мишић је активни члан Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС), чији је председник била у периоду од 2017. до 2022. године, а члан Управног одбора у више наврата (2013-2017; 2022-). Данијела је члан међународних удружења International Association for Plant Biotechnology (IAPB), и Federation of European Societies of Plant Biology (FESPB). Члан је Научног већа ИБИСС од 2013. године. Данијела је рецензирала научне радове за преко 20 SCI часописа и неколико пројеката. Такође, била је ангажована као илустратор за неколико универзитетских уџбеника.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Циљ и област истраживања: истраживачка интересовања др Пантелића су у области биотехнологије биљака, са фокусом на проучавање молекуларних механизама који леже у основи туберизације код биљака кромпира, са циљем идентификације кључних гена који регулишу овај процес. Поред тога, др Пантелић је заинтересован и за карактеризацију и примену протеина стреса као потенцијалних маркера за селекцију генотипова кромпира који су толерантни на абиотички стрес. Истражујући ове области, др Пантелић се нада да ће пронаћи нове начине да унапреди узгој кромпира и обезбеди сигурност у снабдевању хране у измењеним климатским условима.
Универзитетско образовање: 2019: доктор наука - биолошке науке, Универзитет у Београду – Биолошки факултет, Србија; 2011: дипломирани биолог (еквивалентно академском звању мастер биологије), Биолошки факултет, Србија.
Специјализације и обуке: 2019: „Семинар и радионица – PCR 3. генерације“ (PCR, qPCR, ddPCR), Београд, Србија. 2015: „Школа протеомике – практичне основе“, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, Србија.
Пројекти: 2024-данас: Члан тима, Фонд за науку Републике Србије, Пројекат 7589: „Employing modern aeroponic technology and stress-protective nanoparticles for improved seed potato production under elevated temperature“. 2022-данас: Руководилац, пројектни задатак у оквиру реализације Плана рада ИБИСС. 2020-2021/2022: Члан тима, Међународни пројекат научно-технолошке сарадње између Р. Србије и Р. Словеније 337-00-18/2022-01/1: ”Тестирање клонова кромпира погодних за гајење у Словенији и Србији на отпорност према патогенима, суши и топлотном стресу“. 2011-2019: Члан тима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Пројекат ТР31049: „Развој и примена протеинских маркера за скрининг топлотне толеранције у кромпиру“. 2012: Члан тима, Швајцарска национална научна фондација, SCOPES пројекат IZ73Z0 128031 / 1: „Priming of the heat and drought tolerance in potato“.
Члан је Српског биолошког друштва, Друштва за физиологију биљака Србије и Федерације европских друштава за биологију биљака.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Нивои образовања:
• Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2012. година
• Основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2002. година
Академска каријера:
• Истраживач приправник, 2003. година
• Истраживач сарадник, 2008. година
• Научни сарадник, 2013. година
• Виши научни сарадник, 2020. година
Истраживачка интересовања:
• Физиологија, молекуларна биологија и биотехнологија биљака
• Регенерација ендемичних, лековитих и ароматичних биљних врста – морфоанатомски, хистолошки и цитолошки аспекти морфогенезе in vitro
• Биологија биљне секреције – проучавање различитих типова секреторних структура лековитих и ароматичних биљака (морфоанатомска, ултраструктурна и хистохемијска карактеризација)
• Проучавање фиторемедијацијског потенцијала различитих биљних система
Пројекти:
• 2003-2005 „Генетички модификоване и in vitro гајене биљке – модификација морфогенезе, секундарног метаболизма и економски значајних особина“ (бр. 1716), финансиран од стране Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије
• 2006-2007 „Биотехнологија биљака у пољопривреди: кооперативна истраживања“ (пројекат билатералне сарадње са Републиком Словенијом)
• 2006-2010 „Регулација морфогенетских процеса и секундарног метаболизма и генетичке трансформације биљака у култури in vitro“ (бр. 143026Б), финансиран од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије
• 2011-2019 „Биотехнологија in vitro – гајене, лековите и угрожене биљне врсте“ (бр. ОИ173015), финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
• Током претходних година као и тренутно, др Бранка Узелац руководи пројектним задацима у оквиру Уговора ИБИСС-а са Министарством науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије
Чланства у научним друштвима:
• Друштво за физиологију биљака Србије (ДФБС)
• Српско друштво за микроскопију
• International Association for Plant Biotechnology (IAPB)
• The Federation of European Societies of Plant Biology (FESPB)
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Након завршених редовних основних студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2002. године, десет година касније завршава и докторке академске студије на истом факултету. На Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ истраживачки интерес је усмерен на проучавање генетичке и хемијске варијабилности биљних популација са посебним фокусом на проток гена, интрогресију, међуврсну хибридизацију, као и на расветљавање еволуционих механизама који доводе до диференцијалне акумулације специјализованих метаболита код различитих генотипова. Био је ангажован на седам националних и седам међународних пројеката и учествовао је у организацији неколико националних и међународних научних конференција. Руководио је израдом две докторске дисертације. Више од десет година посвећен је популаризацији науке кроз пројекте Европске ноћи истраживача. Од 2017. године, члан је Научног већа ИБИСС. Од 2019. године, члан је уредничког одбора часописа PLOS ONE и активан је рецензент у око 40 научних часописа са SCI листе. Члан је научног комитета Српског биолошког друштва и редовни члан Друштва генетичара Србије, Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Европског друштва за биљну биологију (FESPB).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Образовање:
2004 Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1993 Магистарска теза, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1989 Биологија – основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Академска каријера:
2014 - Научни саветник, биљна биотехнологија, ИБИСС
2010-2014 Виши научни сарадник, ИБИСС
2005-2010 Научни сарадник, ИБИСС
1994-2005 Истраживач сарадник, ИБИСС
1992-1994 Истраживач приправник ИБИСС
Област истраживања:
Биологија биљака, физиологија биљака регенерација (микропропагација, соматска ембриогенеза) украсних и лековитих, абиотски и биотски стресс, безвирусне биљке, генетичке трансформације биљака.
Пројекти:
2020- Управља пројектним задацима у оквиру уговора ИБИСС-a са ресорним Министарством науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
1992-2019 Учествовала на девет пројеката из области основних истраживања и технолошког развоја, финансираних од стране ресорног Министарства образовања и науке, два међународна пројекта, једног пројекта финансираног од стране града Београда, једног пројекта финансираног од стране компаније “Zepter International” и три пројекта финасирана од стране ЕПС-а.
Чланства:
Друштво за физиологију биљака Србије (ДФБС)
Српско биолошко друштво (СБД)
The International Association for Plant Biotechnology (IAPB)
The Federation of Europian Societes of Plant Physiology (FESSP)
International Society for Horticultural Science (ISHS)
European Plant Science Organization (EPSO)
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Др Ана Ћирић је научни саветник Одељења за физиологију биљака (Миколошка лабораторија) Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду. Током своје академске каријере, др Ћирић се фокусирала на проучавање хемије и биоактивности природних производа, посебно гљива, биљака, суђера и инсеката у циљу откривања нових терапеутских агенаса. Методе екстракције и изолације секундарних метаболита из микромицета и биљака савладала је током студијског боравка на Универзитету у Атини, Фармацеутском факултету, одсек за фармакогнозу (2002., 2003. и 2005.). Др Ана Ћирић била је ангажована у 16 пројеката, укључујући Horizon-CHIC (као учесник), а на два пројекта била је руководилац. Aутор и коаутор је 204 научна рада у међународним часописима и учествовала је на преко 80 иностраних и националних конгреса. Радови су цитирани преко 4500 пута, а h-индекс је 41. Према референтним подацима Универзитета Станфорд, а на основу података из базе података Scopus, др Ћирић се тренутно налази на листи најцитиранијих аутора Стенфордове листе од 2020 - 2022. године. Рецензирала је више од 30 научних радова, један инострани пројекат и била је уредник по позиву у 3 научна часописа. Kao ментор или члан комисије учествовала је у одбрани 6 докторскких дисертација, 7 мастер радова и 2 дипломска рада. Др Ћирић је председник одбора Задужбине Гашић др Живана Универзитета у Београду од 2021. године. Ангажована је у неколико организационих и научних одбора домаћих и међународних конгреса. Члан је Центра истраживачке изврсности за интердисциплинарна истраживања у биологији ИБИССа.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Александар Цингел (Сремска Митровица, 24. септембар 1969.) је научни саветник у Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања "СинишаСтанковић". Титулу доктора биолошких наука стекао је 2012. Године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, из области молекуларне биологије и физологије биљака.
Његова истраживања припадају области биотехнологије и, пре свега, обухватају проучавање механизама који леже у основи одбрамбених одговора биљака на различите биотичке и абиотичке факторе у циљу побољшања особина гајених биљних врста за одрживу пољопривреду.
Добитник је награде Фондације "Горан Љубијанкић" за најбоље докторске дисертације из области молекуларне биологије одбрањене у 2012. години. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Ја сам особа која воли да истражује, оптимистична сам и веома креативна. Од детињства ме је занимала биологија, у основној школи сам учествовала на такмичењима, волела сам да шетам природом и проучавам живи свет у њој. Пошто сам рођена у центру Београда, увек сам желела да се приближим природи, посебно животињама и биљкама. Тренутно имам три мачке. Основне студије сам завршила на Пољопривредном факултету у Београду, смер Воћарство и виноградарство, а затим мастер из биологије на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Сада сам на завршној години докторских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду и радим на одељењу за физиологију биљака на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, институту од националног значаја за Републику Србију.
Моја област истраживања обухвата интеракције између биљака, проучавање алелопатије и конструисање нових биохербицида у циљу одрживе пољопривреде. Тренутно радим на докторској тези о флоретину, фенолном једињењу из јабуке код кога је недавно потврђена алелопатска активност, што ово истраживање чини оригиналним и доприноси пионирском расветљавању основних механизама његовог фитотоксичног деловања. Често присуствујем конференцијама и курсевима у иностранству, а посебно ми је било корисно учешће на курсу „Plant communication and trophic interactions: from plant behavior to sustainable cropping“ у организацији „The Research Schools Swedish University of Agricultural Sciences“ у Шведској (2023). Радим у веома добром тиму који је отворен за обучавање студената и уводи их у свет науке.
Поседујем стручност у култури биљних ткива и лабораторијском раду, а поред тога имам одличне компјутерске и техничке вештине.
Добила сам награду за 3. место за најбољу постер презентацију младих учесника на конференцији „4th International Conference on Plant Biology / 23rd Serbian Plant Phisiology Society Meeting”, одржаној 06-08. октобра 2022.године у Београду у организацији Друштва за физиологију биљака Србије.
Слободно време посвећујем уметности и учењу страних језика.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.