Др Марко Мирч је основне и мастер студије екологије завршио на Природно-математичком факултету, Универзитет у Новом Саду, а докторат из еколошких наука ја стекао на Биолошком факултету, Универзитет у Београду.
За докторску тезу под називом „Карактеризација еколошког и конзервационог статуса зидног гуштера (Podarcis muralis) у Војводини, Србија“ добио је награду „Академик Милутин Радовановић“ за најбољу докторску дисертацију из области зоологије.
Научно-истраживачки рад му се фокусира на проучавање еволутивних и адаптационих механизама код водоземаца и гмизаваца узрокованих антропогено изазваним променама у животној средини попут урбанизације, нарушавања станишта, загађења и климатских промена. Додатно, бави се моделовањем животне средине, проучавањем и заштитом екосистема малих влажних станишта и имплементацијом грађанске науке у заштиту животне средине.
Активно учествује у програмима популаризације науке попут Ноћи истраживача и Фестивала науке, где кроз занимљиве едукативне радионице приближава биологију широј публици.
Члан је Европског друштва херпетолога (Societas Europaea Herpetologica).
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Образовање:
Докторат (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2011-2017)
Основне студије (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2006-2011)
Запослење:
Запослен на одељењу за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић"- Интитут од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.
виши научни сарадник (24.05.2023.)
научни сарадник (26.09.2018.)
истраживач сарадник (13.11.2014.)
истраживач приправник (03.06.2013.)
Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, на пројекту "Диверзитет водоземаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација" (бр. 173043) (2012-2013.).
Интересовања:
Морфологија, екологија, етологија, конзервација, екотоксикологија, гмизавци, водоземци
Учешће у пројектима:
Учешће у националним пројектима:
2018-2023 "Мониторинг водоземаца и гмизаваца у националном парку Копаоник”
2018–2019 „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка успостављања еколошке мреже у Републици Србији “ (ЈНОП 01/2018)
2018–2021 „ Прибављање података и друге услуге у циљу успостављања еколошке мреже Европске уније Натура 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије “ (ЈНОП 02/2018, ЈНОП 02/2019, ЈНОП 02/2020)
2018–2019 „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка израде црвених листа појединачних група организама флоре, фауне и гљива у Републици Србији “ (ЈНОП 03/2018)
2019-2021 “Пројекат Јадар- стање биодиверзитета” (три фазе)
2013-2019 Диверзитет водоземаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација (ОИ173043, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије)
Учешће у међународним пројектима:
2012-2013 “Distribution and Conservation of Hermann’s Tortoise (Testudo hermanni boettgeri) in Serbia”
2018-2019. “Conservation Threat Assessment to Reptile Habitats in Pčinja Region (Southern Serbia) through Distributional and Fitness Traits of Podarcis erhardii Populations”
2019-2020, “Analyses and studies of Bulgarian species and types of habitats, subject to reporting in accordance with art. 17 of the habitats directive (92/43 / EEC)” (NATURA 2000)
2020-2021. “Establishing a Long-Term Monitoring Study of the Endemic and Highly Endangered Meadow Viper (Vipera ursinii macrops) in Serbia”
2022-2022. „Corridor Level Environmental and Social Assessment for the Belgrade-Niš High Speed Railway Corridor, Serbia“, funder: EBRD.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Образовање:
2011- Основне студије из биологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2018- Докторат, Ph.D., Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Назив тезе: “Морфолошка варијабилност, еволуција и развиће кичменице код великих мрмољака (Triturus, Salamandridae, Caudata).”
Вештине:
Дугогодишње искуство у морфологији и еволуционој биологији развића, као и у лабораторијском раду са ембрионима мрмољака. Посебно поље интересовања је хистологија органа великих мрмољака, посебно штитне жлезде и утицаја различитих ендокриних дисруптора на развиће и метаморфозу код великих мрмољака.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Oбразовањe:
Доктор биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2004.
Магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
Дипломирани биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1996.
Области истраживања:
Херпетологија и батрахологија - морфологија, систематика, биогеографија, екологија, еволуциона и конзервациона биологија водоземаца и гмизаваца Балканског полуострва.
Радно искуство:
Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Београд (од 2020)
Слободни истраживач, Црна Гора (2011-2020)
Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Београд (1999 -2011)
Текући пројекти:
Програм научних истраживања, Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (ев. Број 451-03-66/2024-03/200007)
Чланства у стручним друштвима:
Европско херпетолошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Рођена је 1962. године у Београду, СФРЈ. Дипломирала је на Одсеку за биолошке науке, смер Општа биологија ПМФ-а Универзитета у Београду 1986. године, магистрирала је на Постдипломским студијама Генетике на Одсеку за биолошке науке ПМФ-а Универзитета у Београду 1988. године и докторирала из области еволуционе биологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1997. године. Научна интересовања крећу се у области еволуционе и конзервационе биологије. Од 1986. године запослена је у ИБИСС-у, прво у Одељењу за генетику, потом у Одељењу за еволуциону биологију. Од 2008. године дели радно време између ИБИСС-а и ПМФ-а Универзитета у Нишу, где предаје еволуциону и конзервациону биологију на Департману за биологију и екологију. Године 1989. провела је месец дана на Департману за генетику Универзитета у Валенсији, Шпанија. Као стипендиста ДААД 2002. године боравила је месец дана у Природњачком музеју „Александер Кениг“ у Бону. Као стипендиста Фулбрајт фондације 2018/19 провела је седам месеци на Урбана-Шампејн Универзитету у Илиноису, САД. Члан је Societas Europaea Herpetologica (SEH) од 1993. године (2010-2017 била је заменик генералног секретара Друштва) и Society for Study of Amphibians and Reptiles (SSAR) од 2012. године. Члан је IUCN Аmphibian Specialist Group (2012-2023 била је регионални координатор тима за процену статуса европских водоземаца на Црвеној Листи) и IUCN Viper Specialist Group (од 2012 године врши функцију регионалног координатора за Европу, а од 2020 је и ko-координатор, сa др Марсио Мартинсом, радне групе за процену статуса врста на Црвеној Листи). Од 2001. године члан је Стручног Савета за Биолошку Сигурност при Министарству пољопривреде Републике Србије. Од 2001 до 2005 године руководила је пројектом „Еволуција у хетерогеним срединама“ који је финансирало Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
1. Радно искуство
• 2020 - данас: Научни сарадник, Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
• 2017 - 2020: Истраживач сарадник, Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
• 2014 - 2017: Истраживач приправник, Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
2. Образовање
• 2020: Доктор биолошких наука, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
• 2012: Мастер екологије и заштите животне средине, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
• 2006 - 2010: Основне студије на смеру Биологија, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
3. Додатно истраживачко искуство
• Научно и стручно усавршавање на CIBIO институту – Истраживачки центар за биодиверзитет и генетичке ресурсе, Универзитет у Порту, Португал. У периоду од 01.09. до 30.09.2023. је учествовала на пројекту под називом "Assessing the indirect effect of pesticides at individual level with lizards in mesocosms" финансираном од стране COST акције PERIAMAR (CA18221 – PEsticide RIsk AssessMent for Amphibians and Reptiles).
• “Conservation status and threats of westernmost populations of the meadow lizard (Darevskia praticola)”, вођа пројекта финансираног од стране SEH – Societas Europaea Herpetologica, Grant in Herpetology 2014.
• Мониторинг водоземаца и гмизаваца Специјалног резервата природе "Увац"
• Мониторинг текуница у Специјалном резервату природе "Тителски брег"
4. Професионално ангажовање
• Процена статуса угрожености за IUCN Црвену листу – IUCN Red List Assessment status of Darevskia praticola, 2022.
• Члан локалног организационог комитета – 21. Европски херпетолошки конгрес, Београд, Србија 5-9. септембар 2022.
• Чланство у научним телима – Српско биолошко друштво; SEH – Societas Europaea Herpetologica – Европско херпетолошко друштво
• Рецензија радова за часописе – Amphibia-Reptilia, Ecologia Balkanica, Ecologica Montenegrina, Herpetozoa, North-Western Journal of Zoology и PeerJ
5. Истраживачко интересовање
Мој научни рад обухвата истраживања у области еволуционе и конзервационе биологије, као и у области херпетологије – проучавање морфолошких и екофизиолошких карактеристика гмизаваца.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Обзиром да сам популациони генетичар мој рад обухвата истраживања од значаја за популациону, еволуциону и конзервациону генетику. Докторску дисертацију сам одбранио на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1998 године из области популационе генетике која је повезана са темом проучавања адаптивног значаја хромозомског инверзионог полиморфизма и генетичких оптерећења код воћне мушице врсте Drosophila subobscura. Тренутно поседујем научно звање вишег научног сарадника и запослен сам у Институту за Биолошка Истраживања 'Синиша Станковић'.
Моја истраживања, у кооперацији са колегама са Универзитета у Барселони од 2000 године, обухватају проучавања адаптивног потенцијала хромозомског инверзионог полиморфизма и генетичких оптерећења код врсте Drosophila subobscura. До сада смо публиковали 16 радова у међународно признатим часописима: Hereditas-Шведска, Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research-Немачка, Journal of Evolutionary Biology-Уједињено Краљевство, Genetica- Холандија, Israel Journal of Ecology and Evolution-Израел, Genome-Канада, Genetics and Molecular Biology-Бразил, Insects- Кина, Russian Journal of Genetics-Русија, Journal of Genetics-Индија. Поред наведених публиковао сам још 7 радова из исте области.
Такође, фокус наших тренутних истраживања је проучавање значаја хромозомских инверзија Drosophila subobscura за адаптацију на климатске промене.Ова истраживања обухватају проучавање адаптивног одговора појединачних хромозомских инверзија на различите климатске варијабле, праћење еволуционе стопе вишегодишњих промена у учесталости хромозомских инверзија одговорних за термалну адаптацију и проучавање термалне адаптације читавог кариотипа употребом модела хромозомског термалног индекса (CTI). Истраживања се обављају у природним популацијама врсте Drosophila subobscura са Балкана.
Поред горе наведене главне врсте истраживања, био сам позван да учествујем у грандиозном пројекту који се односи на дистрибуцију планарија (Dugesia) на 4 континента и њихова колонизација Европе и Азије из Африке (Journal of Biogeography).
Као посебну врсту интересовања за велику корист од употребе ДНК података у решавању криминалних случајева, публиковао сам рад из области форензичке генетике у часопису Журнал за Криминалистику и Право-Србија.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Нивои образовања:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2005)
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1995)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1993)
Била сам стипендиста Фонда за таленте Министарства за науку и технологију Републике Србије школске 1994/95. године.
Хонорарано сам радила на Катедри за физиологију Фармацеутског факултета Универзитета у Београду школске 1994/95. године као асистент на вежбама из предмета „Биологија са хуманом генетиком”.
Запослена сам у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Универзитета у Београду 1996. године.
Од почетка научно-истраживачког рада (дипломског рада 1993. године) се бавим експерименталном еволуцијом на пасуљевом жишку (Acanthoscelides obtectus) и учествовала сам у успостављању селекционих линија на овој врсти инсекта.
Тренутно се бавим истраживањима биљних једињења која токсично и репелнтно утичу на регулацију бројности популација штетних инсеката (A. оbtectus).
Учествовала сам у реализацији 2 докторске тезе, а надгледала као ментор 1 мастер тезу и бројне дипломске радове одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Чланица сам Српског биолошког друштва и Ентомолошког друштва Србије.
Учествовала сам у реализацији пројеката:
o „Популациони и биолошки аспекти природне селекције“, 1996 – 2000. године.
o „Адаптације у природним и лабораторијским популацијама“, 2001 – 2005. године.
o „Физиолошки и еволуциони аспекти стресног одговора у природним и лабораторијским популацијама“, 2006 – 2010 године.
o „Eволуција у лабораторији и адаптације у природи“, 2011 – 2020. године.
o Интерни SAIGE пројекат Доказ концепта „Тим-штит – Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023/24. године.
o Доказ концепта Фонда за науку Републике Србије „NatuRep - Материјали за контролисано ослобађање природних репелената произведених на еколошки прихватљив начин“ 2024/25. године.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.