Дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду (студијска група - Молекуларна биологија и физиологија), а затим магистрирала и одбранила докторску дисертацију на истом факултету (област - Физиологија и молекуларна биологија биљака). Од 2001. године запослена је на Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ где се и данас налази, након што је провела две године у компанији Велефарм Пролек д.о.о. (2007-2008). Њено истраживачко интересовање обухвата расветљавање бројних проблема из области физиологије, молекуларне биологије и популационе генетике биљака, са акцентом на испитивању молекулских основа биосинтезе специјализованих метаболита и њихове диференцијалне акумулације међу генотиповима, анализу њихове биолошке активности и повећање продукције уз примену савремених биотехнолошких метода. Последњих година додатно интересовање показује ка испитивању биљака васкрсница, првенствено папрати. Успешно је руководила радним пакетима, као и радним задацима током ангажовања на девет националних и четири међународна пројекта. Учествовала је у организацији неколико међународних научних конференција, као председник и/или члан Организационог одбора, или као члан Научног одбора. Својим ангажовањем у изради и/или руковођењем израде неколико докторских дисертација и мастер радова пружа допринос формирању младих научних кадрова. За залагање, помоћ и допринос у борби против пандемије COVID-19 током ангажовања у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, добила је 2020. године захвалницу Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Члан је Тима за трансфер знања и технологија (КТТ тим) ИБИСС-а од 2023. године. Активно учествује у рецензирању научних радова у научним часописима са SCI листе. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС), Европског друштва за биљну биологију (ФЕСПБ) и Међународног друштва за биљну биотехнологију (ИАПБ).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Др Марија Иванов је истраживач у области молекуларне биологије, микологије, природних производа и биолошке активности. Докторирала је на Биолошком факултету Унверзитета у Београду 2019. године, а стручно се усавршавала током боравака на Институту за микробиологију, Универзитет и Универзитетска болница у Лозани, Швајцарска (02.08.-31.08.2018), Институту за органску и фармацеутску хемију, Национална хеленска истраживачка фондација (16.03.-30.05.2015), Лабораторији за биомолекуларне структуре, Национални институт за хемију, Љубљана, Словенија (23-29.08.2015 и 21-27.11.2015), Лабораторији за фитомедицину, Хумболтов Универзутет, Берлин, Немачка (15-28.09.2013). Руководилац је билатералног пројекта са Аустријом (Биљни флавоноиди као средство за здраво старење-механизми који стоје иза њиховог утицаја на старење и инфекције повезане са старењем) и пројекта Центра за промоцију науке (Функционална храна 21. века-Природни производи из перспективе научника). Као учесник је ангажована на бројним међународним и домаћим пројектима. Добитница је различитих стипендија укључујући ФЕМС-ГО за истраживачки боравак и Лореал-Унесцо за жене у науци. Налази се на Станфордовој листи најцитиранијих научника за 2022. годину.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2022. године)
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2017. године)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2016. године)
Истраживачка интересовања
Реакције биљака на абиотичке факторе стреса; суша; оксидативни стрес; антиоксидативни систем одбране; молекуларна биологија биљака.
Студијски боравци у иностранству
• Студијски боравак у Краљевини Шпанији у трајању од месец дана 2024. године (Aquaporins Group, Plant Nutrition Department, Centro de Edafología y Biología Aplicada del Segura (CEBAS-CSIC), Campus Universitario de Espinardo, Edificio 25, 30100 Мурсија, Шпанија).
Награде, признања, пројекти
• Грант за боравак младих истраживача у иностраној лабораторији додељен од стране Horizon Europe пројекта Green Era Hub (GEH).
• Грант за учешће на конгресу FESPB/EPSO Plant Biology Europe 2020 Congress (PBE2020), који је због пандемије КОВИД-19 одржан онлине наредне године.
• Учесник пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Развој и примена биотехнолошких поступака у добијању здравог садног материјала украсних биљака“ (ТР31019), од јуна 2018. до завршетка пројектног периода 2019. године.
Чланства у научним друштвима
• Члан Српског биолошког друштва (СБД) и Друштва за Физиологију биљака (ДФБС).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Своје стручно усавршавање започиње студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду, у овиру студијског програма Молекуларна биологија и физиологија, које завршава са просечном оценом 9.74, а након којих стиче и диплому доктора наука-биолошке науке завршивши докторске студије на студијском програму Биологија са просечном оценом 10. Као докторанд, освојила је прво место за постер презентацију на међународној кнференцији „3rd International Conference on Plant Biology / 22nd SPPS Meeting“, одржаној 9-12. јуна 2018 у Београду (Србија), у организацији Српског друштва за физиологију биљака. Искуство које је стекла учешћем на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (ОИ 173015) „Биотехнологија in vitro – гајене, лековите и угрожене биљне врсте“ (2011-2019), као и међународном SCOPES пројекту „Circadian regulation of phototropism in Arabidopsis and potato“ (бр. 152221), који је реализован у сарадњи са Center for Integrative Genomics, University of Lausanne (Switzerland), под покровитењством Swiss National Science Foundation (2014-2016), чини је компетентним истраживачем у области физиологије и молекуларне биологије биљака. Њена истраживања су првенствено усмерена на проучавање алелопатских интеракција између биљних врста и механизма њиховог фитотоксичног деловања у циљу производње еколошки прихватљивих хербицида. Др Станишић се бави и стабилном генетичком трансформацијом дрвенастих врста са циљем креирања модел система погодних за алелопатска истраживања и производњу генотипова отпорних на штеточине. Др Станишић је такође чланица Српског друштва за физиологију биљака и Федерације европских друштава за биљну биологију (FESPB). Др Станишић је као ментор једне докторске дисертације и мастер рада, као и неколико студентских стручно-истраживачких радова, посвећена обучавању младих кадрова бројним експерименталним биохемијским, молекуларним и in vitro процедурама, стицању критичког научног размишљaња и других академских вештина.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Јована Петровић је рођена 03. марта 1985. Године у Земуну, Република Србија. Након завршених основних студија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, уписала је докторске академске студије које је завршила 2018. године. На Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институту од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду је запослена од 01.06.2009. године. Током научно истраживачке каријере, др Петровић је учествовала у реализацији 48 библиографских јединица, што указује на њену високу ангажованост у различитим областима научно истраживачког рада. Према SCOPUS бази података, вредност h индекса је 20. Радови др Петровић су цитирани 1,135 пута у 1,047 документа, што указује на актуелност истраживања којима се бави. Поред учешћа у реализацији научно истраживачке делатности, др Петровић је учествовала у реализацији пројеката: (1) „Таксономска, биохемијска и молекуларна истраживања гљива и биолошки активних супстанци“, (2) „Карактеризација и примена метаболита гљива и утврђивање потенцијала нових биофунгицида“, (3) „Функционална храна 21. века – природни производи из перспективе научника, „Функционални производи на бази протеина козјег млека и биоактивних једињења екстрахованих из комине грожђа и јестивих печурака“, (5) „Chicory as a multipurpose crop for dietary fibre and medicinal terpenes”, (6) „New lectins for glycan analysis with diagnostic, biomedicine and biotechnological applications“, (7) „Потрага за новим изворима биолошки активних једињења: Студија на речном сунђеру Ephydatia fluviatilis из Србије“, (8) „Биоконтрола фитопатогених гљива природним производима пореклом из суптропских биљака реда Rosales“, (9) „Развој нових ферментисаних производа обогаћених екстрактима биљака и гљива“, док је као руководилац била ангажована на пројектима (10) „Повећана оптичка чистоћа природних монотерпеноида као могуће средство за побољшање њихове биолошке активности“, (11) “Identification of Medicinal/Aromatic Plants properties and improving quality, nutritive value and storability of fresh and dry products to support SME competitiveness“ и (12) Доказа концепта „IBISSPolyCURE“. Др Јована Петровић има искуства у пословима администратора пројеката, као рецензент у реномираним часописима и образовању младих кадрова.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Јелена Савић је научни саветник на Одељењу за физиологију биљака. Дипломирала је 2004. године и стекла титулу доктора наука 2012. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Током школске 2005/2006. године радила је као асистент приправник на Катедри за физиологију биљака Биолошког факултета. Од 2006. године стално је запослена на ИБИСС-у.
Др Савић је провела годину дана (2008-2009) као гостујући научник у Лабораторији за биљну патологију Истраживачког центра Министарства пољопривреде Сједињених Америчких Држава (ARS-USDA, Beltsville, Maryland), где је радила на карактеризацији гена који доприносе отпорности шећерне репе на инсекте штеточине.
До сада је била ментор у изради 3 докторске дисертације и једног мастер рада студената Биолошког факултета. Др Савић је члан Управног Одбора Друштва за физиологију биљака Србије, као и члан Српског билошког друштва, Федерације европских друштава за биљну биологију (FESPB) и Међународне асоцијације за биљну биотехнологију (IAPB).
Од дипломирања 2004. године, др Савић се бави различитим темама из области биљне физиологије, биотехнологије и молекуларне биологије, а посебно је заинтересована за екофизиолошка истраживања интеракција међу биљкама, механизама одбране биљака и интеракција између биљака домаћина и инсеката штеточина. Др Савић руководи истраживачком групом која је фокусирана на истраживање потенцијала етарских уља да индукују одбрану биљака на штеточине и улози епигенетичких механизама током ових процеса.
Осим великог значаја фундаменталних открића која за циљ имају разоткривање молекуларних механизама који се налазе у основи ових сложених интеракција, главни резултати ових истраживања требало би да промовишу пољопривредне праксе које повећавају биљни диверзитет и обезбеђују одрживу контролу инсеката штеточина. Успостављен експериментални модел (кромпир-етарско уље-штеточина) могуће је користити за тестирање различитих етарских уља која имају потенцијал да се развију у комерцијалне био-производе.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Области истраживања:
Физиологија и молекуларна биологија биљака. Функција и значај заштитних протеина у одговору биљака на деловање високе температуре. Испитивање и примена потенцијалних протеинских маркера у селекцији топлотно толерантних сорти кромпира, са циљем да се омогући несметана производња кромпира у измењеним климатским условима.
Образовање:
• Доктор наука – биолошке науке, 2023. године, Универзитет у Београду – Биолошки факултет, студијски програм: Биологија, модул: Физиологија и молекуларна биологија биљака.
• Дипломирани биолог (еквивалентно академском звању Мастер), 2012. године, Универзитет у Београду – Биолошки факултет, студијски програм: Биологија.
Пројекти:
• 2023-актуелно: Национални научни пројекат у оквиру Програма ПРИЗМА: „Employing modern aeroponic technology and stress-protective nanoparticles for improved seed potato production under elevated temperature“, учесник.
• 2020-2022: Међународни пројекат научно-технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Словеније 337-00-18/2022-01/1: „Тестирање клонова кромпира погодних за гајење у Словенији и Србији на отпорност према патогенима, суши и топлотном стресу“, учесник.
• 2017-2019: Научни пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ТР31019: „Развој и примена биотехнолошких поступака у добијању здравог садног материјала украсних биљака”, учесник.
• 2013-2017: Научни пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије ТР31049: „Развој и примена протеинских маркера у одабиру сорти кромпира отпорних према високим температурама“, волонтер.
Чланства:
• Српско биолошко друштво,
• Друштво за физиологију биљака Србије,
• Федерација европских друштава за биологију биљака.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.