Нивои образовања
• Докторат (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2019)
• Основне студије (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2012)
Истраживачка интересовања
• Научно-истраживачки рад припада области Екологије и заштите акватичних екосистема, мониторинга квалитета животне средине и испитивања еколошког статуса/потенцијала. Истраживачки рад обухвата и испитивања биолошких ефеката метала и металоида на различита ткива одабраних врста слатководних риба, анализу степена биоакумулације у акватичним екосистемима, затим анализу исхране слатководних врста риба у различитим типовима водених екосистема.
Чланства у научним друштвима.
• Др Катарина Јовичић је члан Српског биолошког друштва
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Oбразовање
2016-2021 Докторске академске студије, модул микробиологија; Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2015-2016 Мастер академске студије, модул биологија микроорганизама, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2011-2015 Основне академске студије, модул биологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Област истраживања
• Еко/генотоксикологија
• Микробиологија
Награде
2021 Награда Фондације “Доцент др Милена Далмација” за најбољу докторску дисертацију из области заштите животне средине на универзитетима у Републици Србији, за период 1.10.2018-30.09.2021. године.
2018 – 2021 Стипендија за студенте докторских студија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
Мобилност
2019 Боравак у оквиру билатералног пројекта са Републиком Словенијом на Националном институту за биологију у Љубљани, Универзитет у Словенији
2019 Студијски боравак на Институту за маринску биологију у Котору, Универзитет у Црној Гори
2019 Студијски боравак у Станици за маринску биологију у Пирану, Национални институт за биологију, Универзитет у Словенији
Чланство у научним друштвима
2018 - Члан Српског биолошког друштва
2020 - Члан Српског друштва за заштиту вода
2021 - Члан Друштва генетичара Србије, European Environmental Mutagen Society (EEMS), EEMS International Comet Assay Working Group и EEMS New Investigators Group
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Нивои образовања:
• Докторат, (Природно-Математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 2011. год.)
• Магистратура, (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2004. год.)
• Основне студије, (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2000. год.)
Истраживачка интересовања:
• Област истраживања је у оквиру животињске физиологије, са посебним освртом на упоредну екофизиологију водених организама. Ужа област обухвата испитивање оксидативног стреса и антиоксидативних биомаркера код животиња у природном окружењу које су под утицајем загађивача животне средине. Поред тога, бави се и физиологијом риба (калифорнијске пастрмке и шарана) гајених у интензивном и полуинтензивном систему. До сада је објавила 58 библиографских јединица, међу којима су и међународни часопис изузетних вредности и врхунски међународни часописи са СЦИ листе.
Чланства у научним друштвима:
• Члан је Српског биолошког друштва
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Јелена Томовић је рођена у Косовској Митровици. Основне академске студије завршила је 2007. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијска група Биологија. Докторске академске студије завршила је 2016. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу, Институт за биологију и екологију и одбранила је докторску дисертацију под називом „Екологија, биодиверзитет и конзервација слатководних шкољки фамилије Унионидае у Србији”.
Научни рад Јелене Томовић обухвата истраживања у области екологије водених екосистема, праћење промена под утицајем природних и антропогених фактора и проучавање улоге макробескичмењака у биолошком мониторингу. Њено истраживање је усмерено на слатководне мекушце, нарочито шкољке из фамилије Unionidae, таксономију врста, њихову дистрибуцију, екологију, диверзитет и конзервацију, као и њихове биоиндикаторске особине.
Јелена Томовић своје активности остварује учешћем у националним, билатералним, и међународним пројектима, као и у оквиру Cost акције.
Од 2008. године запослена је у Одељењу за хидроекологију и заштиту вода, Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.
Јелена Томовић је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Јелена Б. Станковић Ристић је рођена 25. јуна 1992. године у Пироту.
Образовање:
• Докторат (Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, 2022)
• Мастер (смер Екологија и заштита природе, Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, 2016)
• Основне студије (Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу, 2014)
Докторирала са дисертацијом под називом „Микропластика у слатководним екосистемима: in-situ и ex-situ истраживања на одабраним модел организмима макробескичмењака”. Тема њеног мастер рада на местер студијама била је „Дужинско-масени односи и кондициони фактор калифорнијске пастрмке (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) гајене у рибњачким системима”.
Била је ангажована у извођењу вежби на мастер академским студијама екологије Департмана за биологију и екологију на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, на предметима:
• Биоиндикације и биомониторинг (2017./2018. - 2020./2021. године)
• Заштита биолошке разнврсности (2019./2020. и 2020./2021. године)
• Абиотичка својства водених екосистема (2020./2021. године)
• Хидробиологија (2020./2021. године)
Била је руководилац пројекта „Утицај пастрмских рибњака на квалитет воде изворишне зоне и састав заједнице макробескичмењака“, бр. пројекта 23343-1, финансираног од стране Rufford Foundation, 2017.-2018. године. Као учесник пројекта „Мрежа водећих европских акватичних објеката мезокозми – повезивање планина са океанима од Арктика до Медитерана“, бр. пројекта 731065, H2020-INFRAIA, 2018. године је имала студијски боравак од месец дана у Анкари, Турска. Била је члан националног тима за микропластику 2019. године у оквиру пројекта „Заједничко истраживање Дунава 4”, финансираног од стране International Commission for the Protection of the Danube River (ICPDR).
Добитник је Светосавске повеље додељене 2024. године од стране Светосавске академије Природно-математичког факултета, Универзитета у Нишу за изузетан успех постигнут на докторским студијама Департмана за биологију и екологију.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Jелена Ж. Чанак Атлагић рођена је 11. марта 1984. године у Београду.
Образовање:
• Докторат (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2022)
• Основне студије (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2013)
Од јануара 2014. године Јелена Чанак Атлагић запослена је на Одељењу за хидроекологију и заштиту вода. Истраживачка делатност Јелене Чанак Атлагић усмерена је на хидроекологију и ихтиологију слатководних екосистема, са посебним интересовањем за пастрмске водотокове које је истраживала у оквиру докторске дисертације. Докторирала је са дисертацијом под називом „Селективност исхране поточне пастрмке Salmo cf. trutta (L.) као чинилац риболовног успеха”. Има вишегодишње искуство у теренском раду, лабораторијској обради материјала и идентификацији макробескичмењака, писању публикација које се баве еколошким интеракцијама унутар заједнице макробескичмењака, екологијом и исхраном риба. Током рада на одељењу учествовала је у реализацији два национална и неколико међународних пројеката. Такође је активно учествовала у промоцији науке током Европске ноћи истраживача у оквиру пројекта "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", који финансира Европска комисија у оквиру "Horizon 2020" – Програм за истраживачке и иновационе активности, потпрограма "Maria Sklodovska Curie". Члан је научних друштава: Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Божица Васиљевић је дипломирала 2008. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи Екологија и заштита животне средине. Докторске академске студије уписује на Институту за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Дисертацију под називом „Бентосне силикатне алге (Bacillariоphyta) у процени еколошког статуса река Велике Мораве и Саве“, одбранила је 2017. године. Запослена је од 2008. године на Одељењу за екологију и заштиту вода, ИБИСС. Научно-истраживачки рад Божице Васиљевић обухвата екологију бентосних организама водених екосистема и заштиту вода, са ужом области истраживања екологије и биодиверзитета бентосних силикатних алги, као и развој метода биолошког мониторинга слатководних екосистема заснованих на овој групи организама. Учествовала је у реализацији два национална, три међународнa и великог броја апликативних пројеката. Својом стручном помоћи допринела је обукама и консултацијама у идентификацији силикатних алги. Током Европске ноћи истраживача 2023. године (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01– ReFocuS Art – 101061356) активно је учествовала у промовисању науке. Члан је Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Бојана Тубић је дипломирала на Биолошком факултету, Универзитет у Београду 2002. године, а звање доктора биолошких наука стекла је 2016. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Тестирање различитих метода узорковања макробескичмењака у воденим екосистемима и могућности стандардизације” на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Др Бојана Тубић је од јула 2003. године запослена у ИБИСС-у; од 2017. године као научни сарадник. Има 20 година искуства у теренском узорковању водених макробескичмењака, таксономији водених макробескичмењака, посебно ларви водених инсеката, у процени квалитета воде и истраживању еколошких интеракција унутар заједница водених макробескичмењака у различитим типовима водних тела, укључујући развој индекса еколошког статуса као веома важних алати за План управљања водама за територију Републике Србије. Од почетка своје каријере била је укључена у реализацију 11 домаћих и 6 међународних пројеката, укључујући један пројекат билатералне сарадње. Била је руководилац апликативног националног пројекта „Студија флоре и фауне планине Рогозне –поље бр. 2385“, (Уговора број 01-448) реализованог 2021. године. Током своје каријере објавила је 104 библиографске јединице, које су према бази Scopus цитиране 161 пут, а њен цитатни h-индекс је 6. Др Бојана Тубић је ангажована у формирању и и усавршавању научних кадрова. Као члан комисије чествовла је у изради две докторске тезе. Такође је активно учествовала у промоцији науке током Европске ноћи истраживача у оквиру пројекта "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", који финансира Европска комисија у оквиру "Horizon 2020" – Програм за истраживачке и иновационе активности, потпрограма "Maria Sklodovska Curie". Члан је научних друштава: Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Ана Атанацковић рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Гимназију. Основне академске студије завршила је 2004. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијска група Биологија. Докторске студије уписала је на истом факултету, на смеру Екологија, биогеографија и заштита диверзитета, модул Хидроекологија. Докторску дисертацију, под називом „Акватичне олигохете (Annelida, Clitellata, Oligochaeta) у различитим типовима текућих вода у Србији”, одбранила је 2015. године и тиме стекла научни степен доктора еколошких наука.
Од јуна 2006. године запослена је у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Универзитета у Београду. У звање Истраживач сарадник изабрана је 2010. године, у звање Научни сарадник 2016. године, а у звање Виши научни сарадник 2022. године.
Др Ана Атанацковић се континуирано бави проблематиком везаном за екологију водених екосистема. Њен научни рад обухвата истраживања у области хидроекологије која су заснована на праћењу промена животних станишта водених екосистема под утицајем природних и антропогених фактора, као и на улози макробескичмењака у биолошком мониторингу.
У свом вишегодишњем раду посебну пажњу посветила је распрострањењу и структури заједница малочекињастих црва (Аннелида: Олигоцхаета) које су често доминантне у фауни дна и чине значајну биоиндикаторску компоненту у воденим екосистемима. Праћење распрострањења још једне сродне групе акватичних црва из групе Аннелида (поличекињасти црви, Полyцхаета) је такође тематика коју др Атанацковић обрађује у својим истраживањима. Својим вишегодишњим искуством у идентификацији, познавању таксономије и морфологије олигохета, даје допринос у међународној сарадњи, како у проучавању њихових заједница у земљи и региону, тако и у праћењу алохтоних и инвазивних врста ове групе организама и у процени њиховог ризика на нативне заједнице и водене екосистеме.
Др Ана Атанацковић је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.