Датум рођења: 21.12.1995.
ResearchGate
Образовање
2022 – Природно-математички факултет Универзитета у Нишу, уписана трећа година докторских академских студија, студијски програм Биологија. Израда докторске дисертације на Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
2020-2021 Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, докторске академске студије, студијски програм Биологија, завршена прва и друга година докторских академских студија. Просечна оцена 9,50.
2019-2020 Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, мастер академске студије, студијски програм Биологија. Просечна оцена 10,0. Мастер рад одбранила 10.07.2020. Тема мастер рада је била “Акумулација малондиалдехида код различитих сорти Triticum aestivum L. у условима топлотног стреса”.
2014-2018 Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, основне академске студије, студијски програм Биологија. Просечна оцена 9,05.
2010-2014 Пожаревачка гимназија - природно-математички смер
Вештине
• Култура биљних ћелија, ткива и органа in vitro
• Екстракција етарских уља
• Методе за одређивање антиоксидативне активности: одређивање укупне количине флавоноида, фенола, танина, проантоцијанидина, галатонина, DPPH, ABTS+, CUPRAC; FRAP, TRC
• UV-VIS спектрофотометрија, HPLC, TLC, GC, GC-MS
• Припрема и стерилизација медијума за бактеријске културе; засејавање и гајење микроорганизама
• Хемијска и микробиолошка контрола квалитета земљишта
• Хематолошке анализе; Анализе урина
Практично и волонтерско искуство
• Приматијада 2017, I место за излагање научних радова
• Волонтирање у биохемијској лабораторији ФАРМАКОН, Пожаревац 2018-2019
• Учешће на фестивалима науке 2016-2022
• Волонтирање и прикупљање методологије за испитивање земљишта 2022. године у Пољопривредној саветодавној и стручној служби (ПССС) у Пожаревцу
• Учешће на конференцијама и конгресима:
o постер на X конференцији Биохемијског друштва Србије, Крагујевац 2021
o постер на III конгресу биолога Србије, Златибор 2022
Рад на рачунару
• Microsoft Office Suite
• SPSS
• BLAST
• R
Сертификати
• Енглески језик Б2, Универзитет у Крагујевцу
• Bioinformatic Methods I, Coursera
• Data analysis with R programing
Лука Петровић запослен је на одељењу за Физиологију биљака од 2019. године. Основне и мастер академске студије завршио је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је уписао и докторске академске студије. Његова истраживања усмерена су на специјализоване метаболизам биљака, расветљавање биосинтетских путева специјализованих метаболита и оптимизацију њихове продукције применом различитих техника метаболичког инжењеринга. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Катарина Ћуковић рођена је 24. маја 1991. године у Јагодини (Република Србија). Дипломирала је 2014. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на смеру Молекуларна биологија и физиологија. Мастер студије завршила је 2015. године (модул: Биотехнологија и генетички инжењеринг, Биолошки факултет Универзитета у Београду), одбранивши мастер рад на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду (ИМГГИ). Докторске студије уписала је 2016. године (модул Физиологија и молекуларна биологија биљака, Биолошки факултет Универзитета у Београду), а тезу под насловом „Идентификација и анализа експресије гена укључених у соматску ембриогенезу кичице (Centaurium erythraea Rafn.)“ одбранила је 2023. године на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институту од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС). Од 2017. до 2019. године, Катарина је била запослена на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду (ИМСИ), а од 2020. године је запослена као истраживач сарадник на ИБИСC-у.
Истраживања др Ћуковић припадају области физиологије и молекуларне биологије биљака и највећим делом обухватају проучавање механизама регулације раста и развића биљака у култури ин витро. Осим научно-истраживачког рада у оквиру доктората, Катарина је у периоду од 2017. до 2022. године била ангажована на међународном пројекту у склопу највећег програма ЕУ за истраживање и иновације - Хоризон 2020 („CHIC - Chicory as a multipurpose crop for dietary fibre and medicinal terpenes“, број 760891), који има за циљ промовисање цикорије као здраве хране и развој нових метода за добијање њених различитих варијетета. Такође, др Ћуковић је у оквиру билатералног пројекта са Хрватском („Exploring a regulatory role of TROL protein in electron partitioning in UVB-induced mechanism of flavonoid and anthocyanins accumulation in Arabidopsis leaf“, 2019-2020), као и пројекта финансираног од стране ICGEB („Redox-sensing and electron transfer at the inner envelope of chloroplasts – the role of the TROL-FNR interaction“, 2021-2023), остварила вишенедељни студијски боравак на Институту Руђер Бошковић у Загребу.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Образовање:
2022-, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, докторске академске студије, смер хемија
2021-2022, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, мастер академске студије, смер хемија
2017-2021, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, основне академске студије, смер хемија.
Радно искуство:
2022-2023, Институт Суперлаб, сектор контроле квалитета, лабораторија за физичко-хемијска испитивања, аналитичар
Истраживачка интересовања:
метаболомика, аналитичка хемија, технике екстракције
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Урош Гашић је рођен 24. новембра 1986. године у Шапцу. Родитељи: Миодраг Гашић и Драгица Гашић, рођ. Шарчевић. Ожењен је Иваном Гашић, рођ. Милутиновић, и има сина Вукашина и ћерку Мину. Основну школу завршио је у Меховинама и Владимирцима, а средњу школу (гимназија, природно-математички смер) у Шапцу. Основне академске студије Хемијског факултета Универзитета у Београду уписао је 2005. године. Докторске академске студије при Катедри за аналитичку хемију Хемијског факултета Универзитета у Београду завршио је 2017. године. Био је запослен на Хемијском факултету Универзитета у Београду од 2009. до 2019. године на радном месту стручно-технички сарадник, а од 2019. године ради на Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС) – Институт од националног значаја за Републику Србију – Универзитет у Београду. Изабран је у научно звање научни саветник 2023. године. Његов главни истраживачки интерес везан је за анализу секундарних метаболита биљака, њихову идентификацију и квантификцију применом течне хроматографије са масеном спектрометријом као детекцијом, а такође је укључен у истраживања из области хемије и технологије хране. Члан је Српског хемијског друштва од 2011. године и Друштва за физиологију биљака Србије од 2019. године. Члан је одбора за рецензију у два међународна часописа (Biomolecules i Metabolites) и гостујући је едитор у часопису Frontiers in Nutrition – секција за хемију хране. 2019. године био је добитник је медаље за прегалаштво и успех у науци (признање за резултате истраживања из области хемије хране са акцентом на аналитици секундарних метаболита биљака), коју додељује Српско хемијско друштво.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Татјана Ћосић је запослена у Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" од 2008. године. Титулу доктора биолошких наука стекла је 2015. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Досадашњи научно-истраживачки рад др Татјане Ћосић је веома широк и обухвата истраживања у области физиологије биљака, биљне биотехнологије, као и секундарног метаболизма и физиологије стреса, са нарочитим освртом на проблематику хормоналне регулације морфогенетског одговора комерцијално значајних биљних врста in vitro. Посебно се бави физиолошком и молекуларном карактеризацијом процеса de novo органогенезе изданака келерабе, и расветљавању механизама регенерације код биљака које нису уобичајени модел-системи за изучавање морфогенезе in vitro. У току свог научно-истраживачког рада освојила је већи број награда у виду стипендија за учешће на међународним конгресима из области биљне биологије и биотехнологије. У периоду од 2017. до 2022. године руководила је Лабораторијом за молекуларну биологију Одељења за физиологију биљака IBISS-a. Један је од носилаца научне сарадње између IBISS и чешке Лабораторије за анализу садржаја биљних хормона. Своје истраживачко искуство и знање радо дели са студентима Биолошког факултета, којима често излази у сусрет и помаже кроз израду студенских радова и организовање студентске праксе у сарадњи са Друштвом за молекуларну биологију Србије. Татјана је љубав према науци и биљкама током година испољавала и кроз промоцију науке, нарочито међу ученицима млађих узраста и тренутно је део тима испред IBISS-a, uključenog у организацију манифестације под називом Дан фасцинације биљкама, која се обележава под окриљем Европске организације за биљне науке (ЕПСО), а која за главни циљ има да кроз различите активности укаже на значај биљака и очување разноврсности живог света. Чланица је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС), Федерације европских друштава за биљну биологију (FESPB) и Међународног друштва за биотехнологију биљака (IAPB).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Сузана Живковић је основне студије завршила на Универзитету у Крагујевцу, а затим магистрирала и докторирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2002. године запослена је на Одељењу за физиологију биљака ИБИСС. Научно-истраживачки рад др Живковић припада области физиологије и молекуларне биологије биљака, биотехнологије и фитохемије, а усмерен је на проучавање процеса и механизама одбране биљака од стреса изазваног екстремним абиотичким утицајем спољашње средине. Централно место заузима изучавање биологије разних врста папрати са посебним освртом на уско специјализовану групу биљака у оквиру наведене класе познату као биљке отпорне на исушивање или „биљке васкрснице“. Поред тога, др Живковић има богато искуство у раду на плазма-хемијским процесима и физиолошком одговору семена и биљака на третман хладном плазмом. Учесник је међународних и националних пројеката. Руководила је и учествовала у реализацији бројних дипломских радова и докторских дисертација. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Снежана Здравковић-Кораћ дипломирала је на одсеку за Молекуларну биологију и физиологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду и магистрирала и докторирала у области физиологије биљака на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Током основних и постдипломских студија је била стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка, основане од стране Српске академије наука и уметности. Похађала је неколико националних и међународних курсева и радионица из области молекуларне биологије биљака. Боравила је као гостујући истраживач на Одељењу за биотехнологију Центра за истраживања у пољопривреди у Жамблуу у Белгији. Учествовала је на 7 националних пројеката и три EU COST акције (CA843, CA18201 и CA21157). Учествовала је у настави на Биолошком факултету Универзитета у Београду као предавач на предмету "Генетичко инжењерство и биотехнологија биљака" у оквиру докторских академских студија. Њена истраживања припадају области физиологије и молекуларне биологије биљака и биотехнологије, са посебним фокусом на пропагацију биљака in vitro (путем соматске ембриогенезе, андрогенезе и de novo органогенезе), производњу секундарних метаболита, генетичко инжењерство, експресију гена и епигенетику. Коаутор је 4 поглавља у књигама, преко 50 рецензираних радова у научним часописима, два предавања по позиву, 18 просидингса и преко 130 презентација на интернационалним и националним конференцијама. Била је члан научних одбора и председавајући секције на неколико интернационалних и националних конференција, члан уређивачког одбора "Архива биолошких наука", рецензент–едитор у часопису "Frontiers in Plant Science" (секције "Technical Advances in Plant Science") и рецензент у више научних часописа. Била је ментор две докторске тезе и активно учествовала у изради неколико докторских и мастер теза.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Образовање:
• Докторат: Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2010.
• Магистратура: Биологија, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 2000.
• Основне студије: Биологија, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 1995.
Истраживачка интересовања: Физиологија биљака, реакције биљака на абиотички и биотички стрес, оксидативни стрес, генетичке трансформације.
Радна искуства:
• Институт ГОША, ХК ГОША, Смедеревска Паланка, 1996–2004.,
• Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Институт од националног значаја за Републику Србију 2004–данас
Студијски боравци у иностранству: Реализовала је два специјалистичка курса захваљујући сарадњи Министраства науке Републике Србије са Одељењем за међународну сарадњу Министарства науке и технологије НР Кине. Организатори: Џеђанг Шаосинг Академија пољопривредних наука и Институт за биотехнологију Џеђанг Сци-Тех Универзитет, Шаосинг, 2006. године и Центар за истраживање поврћа у Пекингу (БВРЦ) и Пекиншка академија за пољопривреду и шумарство (БААФС), Пекинг, 2007. године.
Пројекти: Била је ангажована на три пројекта из програма основних истраживања (ОИ1628: 2004–2005.; ОИ143023Д: 2006–2010. и ОИ143023Д: 2006–2010.) и три пројекта програма технолошког развоја (ТР6833Б: 2005–2008.; ТР23016А: 2009–2010. и ТР31019: 2010–2019.) које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Учествовала је у реализацији пет пројекта чији су инвеститори привредни субјекти (Институт ГОША, ХК ГОША, Смедеревска Паланка: 1996–2004.; у сарадњи са Институтом за хемију, технологију и металургију, Универзитета у Београду: ЕПС ЈН бр. 98/13/ДСИ: 2014–2017.; ЕПС ЈН бр. 144/13/ДСИ: 2014–2017. и ЕПС ЈН бр. 54/14/ДСИ: 2015–2017., пројекти финансирани од стране ЈП Електропривреда Србије и компанија ЦЕПТЕР: 2019. године).
Академска каријера:
• Научни саветник – 28.06.2021.
• Виши научни сарадник – 29.06.2016.
• Научни сарадник – 25.05.2011.
• Истраживач сарадник – 29.06.2000.
• Истраживач приправник – 03.01.1996.
Чланства у научним друштвима:
Српско биолошко друштво, Друштво за физиологију биљака Србије, Federation of European Societies of Plant Biology – FESPB, International Association for Plant Biotechnology – IAPB.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.