Сажетак

Велики број доказа указује на то да изложеност хемикалијама које ометају функцију ендокриног система (ендокрини ометачи) негативно утичу на хумани метаболизам и доводе до развоја метаболичких болести. У кохорти од 264 Данаца су у серуму измерене жучне киселине (ЖК), ПФАС и двадесет седам токсиканата из животне средине, и урађена метагеномска анализа састава цревног микробиома путем „shotgun“ секвенцирања. Резултати су показали да је концентрација распрострањених токсичних материја из животне средине, попут ПФАС, повезана са повећаном акумулацијом телесне масти и инсулинском резистенцијом. Ови налази су поткрепљени резултатима студије на мишевима. У другој студији истражена је потенцијална улога изложености ПФАС у развоју метаболичких болести. У хуманој феталној јетри старој између 11-19 недеља гестације анализирани су липиди, поларни метаболити, ЖК и ПФАС таргетованим и нетаргетованим метаболомичким анализама. Концентрације неколико аминокиселина, масних киселина и деривата шећера у феталној јетри су биле негативно корелисане са изложеношћу ПФАС, док је концентрација ЖК гликолитохолне киселине била високо корелисана са свим квантификованим ПФАС. Идентификација метаболичких поремећаја у хуманом фетусу повезаних са изложеношћу ПФАС показују да штетни утицаји ендокриних ометача почињу рано, још током in utero развоја. Ови ефекти ПФАС на фетус, посебно у погледу метаболизма липида и ЖК, могу бити одговорни за штетне ефекте на здравље који се јављају у раним фазама живота.