Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Образовање:
2004 Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1993 Магистарска теза, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1989 Биологија – основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Академска каријера:
2014 - Научни саветник, биљна биотехнологија, ИБИСС
2010-2014 Виши научни сарадник, ИБИСС
2005-2010 Научни сарадник, ИБИСС
1994-2005 Истраживач сарадник, ИБИСС
1992-1994 Истраживач приправник ИБИСС
Област истраживања:
Биологија биљака, физиологија биљака регенерација (микропропагација, соматска ембриогенеза) украсних и лековитих, абиотски и биотски стресс, безвирусне биљке, генетичке трансформације биљака.
Пројекти:
2020- Управља пројектним задацима у оквиру уговора ИБИСС-a са ресорним Министарством науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
1992-2019 Учествовала на девет пројеката из области основних истраживања и технолошког развоја, финансираних од стране ресорног Министарства образовања и науке, два међународна пројекта, једног пројекта финансираног од стране града Београда, једног пројекта финансираног од стране компаније “Zepter International” и три пројекта финасирана од стране ЕПС-а.
Чланства:
Друштво за физиологију биљака Србије (ДФБС)
Српско биолошко друштво (СБД)
The International Association for Plant Biotechnology (IAPB)
The Federation of Europian Societes of Plant Physiology (FESSP)
International Society for Horticultural Science (ISHS)
European Plant Science Organization (EPSO)
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Др Ана Ћирић је научни саветник Одељења за физиологију биљака (Миколошка лабораторија) Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду. Током своје академске каријере, др Ћирић се фокусирала на проучавање хемије и биоактивности природних производа, посебно гљива, биљака, суђера и инсеката у циљу откривања нових терапеутских агенаса. Методе екстракције и изолације секундарних метаболита из микромицета и биљака савладала је током студијског боравка на Универзитету у Атини, Фармацеутском факултету, одсек за фармакогнозу (2002., 2003. и 2005.). Др Ана Ћирић била је ангажована у 16 пројеката, укључујући Horizon-CHIC (као учесник), а на два пројекта била је руководилац. Aутор и коаутор је 204 научна рада у међународним часописима и учествовала је на преко 80 иностраних и националних конгреса. Радови су цитирани преко 4500 пута, а h-индекс је 41. Према референтним подацима Универзитета Станфорд, а на основу података из базе података Scopus, др Ћирић се тренутно налази на листи најцитиранијих аутора Стенфордове листе од 2020 - 2022. године. Рецензирала је више од 30 научних радова, један инострани пројекат и била је уредник по позиву у 3 научна часописа. Kao ментор или члан комисије учествовала је у одбрани 6 докторскких дисертација, 7 мастер радова и 2 дипломска рада. Др Ћирић је председник одбора Задужбине Гашић др Живана Универзитета у Београду од 2021. године. Ангажована је у неколико организационих и научних одбора домаћих и међународних конгреса. Члан је Центра истраживачке изврсности за интердисциплинарна истраживања у биологији ИБИССа.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Александар Цингел (Сремска Митровица, 24. септембар 1969.) је научни саветник у Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања "СинишаСтанковић". Титулу доктора биолошких наука стекао је 2012. Године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, из области молекуларне биологије и физологије биљака.
Његова истраживања припадају области биотехнологије и, пре свега, обухватају проучавање механизама који леже у основи одбрамбених одговора биљака на различите биотичке и абиотичке факторе у циљу побољшања особина гајених биљних врста за одрживу пољопривреду.
Добитник је награде Фондације "Горан Љубијанкић" за најбоље докторске дисертације из области молекуларне биологије одбрањене у 2012. години. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Ја сам особа која воли да истражује, оптимистична сам и веома креативна. Од детињства ме је занимала биологија, у основној школи сам учествовала на такмичењима, волела сам да шетам природом и проучавам живи свет у њој. Пошто сам рођена у центру Београда, увек сам желела да се приближим природи, посебно животињама и биљкама. Тренутно имам три мачке. Основне студије сам завршила на Пољопривредном факултету у Београду, смер Воћарство и виноградарство, а затим мастер из биологије на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Сада сам на завршној години докторских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду и радим на одељењу за физиологију биљака на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, институту од националног значаја за Републику Србију.
Моја област истраживања обухвата интеракције између биљака, проучавање алелопатије и конструисање нових биохербицида у циљу одрживе пољопривреде. Тренутно радим на докторској тези о флоретину, фенолном једињењу из јабуке код кога је недавно потврђена алелопатска активност, што ово истраживање чини оригиналним и доприноси пионирском расветљавању основних механизама његовог фитотоксичног деловања. Често присуствујем конференцијама и курсевима у иностранству, а посебно ми је било корисно учешће на курсу „Plant communication and trophic interactions: from plant behavior to sustainable cropping“ у организацији „The Research Schools Swedish University of Agricultural Sciences“ у Шведској (2023). Радим у веома добром тиму који је отворен за обучавање студената и уводи их у свет науке.
Поседујем стручност у култури биљних ткива и лабораторијском раду, а поред тога имам одличне компјутерске и техничке вештине.
Добила сам награду за 3. место за најбољу постер презентацију младих учесника на конференцији „4th International Conference on Plant Biology / 23rd Serbian Plant Phisiology Society Meeting”, одржаној 06-08. октобра 2022.године у Београду у организацији Друштва за физиологију биљака Србије.
Слободно време посвећујем уметности и учењу страних језика.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
2021. - данас Докторске академске студије, студијски програм: Молекуларна биологија, модул: Физиологија, подмодул: Анимална и хумана физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2020. - 2021. Мастер биолог (студијски програм: Молекуларна биологија, модул Експериментална биомедицина, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), мастер рад под насловом „Утицај инхибиције глутатион редуктазе на контрактилност изолованог илеума мужјака пацова“
2016. - 2020. Дипломирани биолог ( студијски програм: Биологија, модул: Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду)
Истраживачка интересовања: Испитивање промена редокса равнотеже у ex vivo модел системима.
Учешће на конгресима међународног значаја:
2022. - The biochemistry global summit, Lisbon, Portugal
2022. - Трећи конгрес биолога Србије, Златибор, Србија
2023. - Inernational Conference of Biochemists and Molecular Biologists in Bosnia and Herzegovina-ABMBBIH, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Eдукација:
2020 –
Докторске студије, Ћелијска и молекуларна онкологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2019 – 2020
Мастер студије, Биологија ћелија и ткива, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2015 – 2019
Основне студије, Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Запослење:
2022 –
Истраживач сарадник, Одељење за физиологију, ИБИСС, Универзитет у Београду
2020 – 2022
Истраживач приправник, Одељење за физиологију, ИБИСС, Универзитет у Београду
Интересовања: Молекулски механизми редокс регулације виталних ћелијских процеса у масном ткиву у физиолошким и патофизиолошким стањима (гојазност, дијабетес, канцер), као и током адаптације на специфичне услове средине.
Текући пројекти:
2022 – 2025
Пројекат #7750238: „Exploring New Avenues in Breast Cancer Research: Redox and Metabolic Reprogramming of Cancer and Associated adipose tissue“, REFRAME, програм ИДЕЈЕ Фондa за науку
Чланства у научним друштвима:
- Српско друштво за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију
- Европско друштво за истраживање слободних радикала (SFRR-E)
- Европско друштво за митохондријална истраживања и медицину (Е-mit)
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ:
• Ph.D. из области физиологије и фармакологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2008)
• M.Sc. из области физиологије и фармакологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2002)
• B.Sc. из области фармакологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2000)
РАДНО ИСКУСТВО:
• Научни саветник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2019-
• Виши научни сарадник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2014-2019
• Научни сарадник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2009-2014
• Истраживач сарадник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2006-2009
• Истраживач приправник, Одељење за арахноентомологију, Институт за медицинска истраживања - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2003-2006
• М.Сц. Студент Војно медицинска академија, Одељење за научноистраживачки рад И школовање, Београд, Србија; волонтерски рад, 2000-2002
• Б.Сц. Студент Војно медицинска академија, Одељење за научноистраживачки рад И школовање, Београд, Србија, волонтерски рад 1999-2000
ОСНОВНЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ:
• Експериментално искуство: In vivo и ex vivo фармаколошки тестови, испитивање фармаколошких агенаса на изолованим органима, одређивање активности и експресије антиоксидативних ензима.
ПРЕДАВАЧКО ИСКУСТВО:
• Експериментални курсеви из физиологије за студенте Хемијског факултета и Факултета спорта и физичке културе 2007-2011.
ЧЛАНСТВА:
• Члан Српског биолошког друштва
• Члан Српског биохемијског друштва
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ
Докторска дисертација, 2011. Универзитет у Београду, Биолошки факултет.
Наслов докторске дисертације: „Молекуларно физиолошка карактеризација биомаркера у различитим ткивима мрене и њеном цревном паразиту Pomphorhynchus laevis из Дунава”.
Магистарска теза, 2006. Универзитет у Београду, Биолошки факултет.
Наслов магистарске тезе: „Неензимске компоненте антиоксидативне заштите у различитим ткивима слатководних ракова”.
Основне студије, 2003. Универзитет у Београду, Биолошки факултет.
Наслов дипломског рада: Активност ензима заштите од оксидационих оштећења код козице (Parapenaeus longirostris)”
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Физиологија оксидационог стреса код различитих врста организама, утицај фактора спољашње средине на промене редокс хомеостазе у ћелији. Екофизиологија и екотоксикологија. Испитивање механизма оксидационог стреса, биотрансформације и неуротоксичности. Адаптација на различите факторе животне средине као и антропогене утицаје (пестициди, тешки метали, десикација, температура, промена обојености/подлоге станишта, светлост, бука) у природним и лабораторијским условима. Адаптација организама на истовремени утицај више стресора.
ПОЗИЦИЈЕ И РАДНО ИСКУСТВО
Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију:
2023- Научни саветник
2019-2023-Виши научни сарадник
2012-2019-Научни сарадник
2006-2012-Истраживач сарадник
2006-Истраживач приправник
2003-2006- Стипендиста Министарства науке и заштите животне средине
ЧЛАНСТВА
1. Српско биолошко друштво,
2. Српско друштво за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију и
3. Друштво за истраживање слободних радикала – Европа.
ПРОЈЕКТИ
1. COST aкција CA18221: “Pesticide risk assessment for amphibians and reptiles (PERIAMAR)”, European Cooperation in Science and Technology,
2. Национални пројекат бр. 173041 „Молекуларно физиолошки биомониторинг аеробних организама заснован на одређивању биохемијских биомаркера оксидационог стреса“, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
3. Национални пројекат бр. 143035Б: „ Проучавање поремећаја хомеостазе и одређивање биомаркера оксидационог стреса код аеробних организама“, Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије.
4. Национални пројекат бр. 1669: „Системски одговор на промењен редокс статус”, Министарство науке, технологије и развоја Републике Србије.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.