1. Радно искуство
• 2020 - данас: Научни сарадник, Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
• 2017 - 2020: Истраживач сарадник, Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
• 2014 - 2017: Истраживач приправник, Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитет у Београду
2. Образовање
• 2020: Доктор биолошких наука, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
• 2012: Мастер екологије и заштите животне средине, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
• 2006 - 2010: Основне студије на смеру Биологија, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
3. Додатно истраживачко искуство
• Научно и стручно усавршавање на CIBIO институту – Истраживачки центар за биодиверзитет и генетичке ресурсе, Универзитет у Порту, Португал. У периоду од 01.09. до 30.09.2023. је учествовала на пројекту под називом "Assessing the indirect effect of pesticides at individual level with lizards in mesocosms" финансираном од стране COST акције PERIAMAR (CA18221 – PEsticide RIsk AssessMent for Amphibians and Reptiles).
• “Conservation status and threats of westernmost populations of the meadow lizard (Darevskia praticola)”, вођа пројекта финансираног од стране SEH – Societas Europaea Herpetologica, Grant in Herpetology 2014.
• Мониторинг водоземаца и гмизаваца Специјалног резервата природе "Увац"
• Мониторинг текуница у Специјалном резервату природе "Тителски брег"
4. Професионално ангажовање
• Процена статуса угрожености за IUCN Црвену листу – IUCN Red List Assessment status of Darevskia praticola, 2022.
• Члан локалног организационог комитета – 21. Европски херпетолошки конгрес, Београд, Србија 5-9. септембар 2022.
• Чланство у научним телима – Српско биолошко друштво; SEH – Societas Europaea Herpetologica – Европско херпетолошко друштво
• Рецензија радова за часописе – Amphibia-Reptilia, Ecologia Balkanica, Ecologica Montenegrina, Herpetozoa, North-Western Journal of Zoology и PeerJ
5. Истраживачко интересовање
Мој научни рад обухвата истраживања у области еволуционе и конзервационе биологије, као и у области херпетологије – проучавање морфолошких и екофизиолошких карактеристика гмизаваца.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Обзиром да сам популациони генетичар мој рад обухвата истраживања од значаја за популациону, еволуциону и конзервациону генетику. Докторску дисертацију сам одбранио на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1998 године из области популационе генетике која је повезана са темом проучавања адаптивног значаја хромозомског инверзионог полиморфизма и генетичких оптерећења код воћне мушице врсте Drosophila subobscura. Тренутно поседујем научно звање вишег научног сарадника и запослен сам у Институту за Биолошка Истраживања 'Синиша Станковић'.
Моја истраживања, у кооперацији са колегама са Универзитета у Барселони од 2000 године, обухватају проучавања адаптивног потенцијала хромозомског инверзионог полиморфизма и генетичких оптерећења код врсте Drosophila subobscura. До сада смо публиковали 16 радова у међународно признатим часописима: Hereditas-Шведска, Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research-Немачка, Journal of Evolutionary Biology-Уједињено Краљевство, Genetica- Холандија, Israel Journal of Ecology and Evolution-Израел, Genome-Канада, Genetics and Molecular Biology-Бразил, Insects- Кина, Russian Journal of Genetics-Русија, Journal of Genetics-Индија. Поред наведених публиковао сам још 7 радова из исте области.
Такође, фокус наших тренутних истраживања је проучавање значаја хромозомских инверзија Drosophila subobscura за адаптацију на климатске промене.Ова истраживања обухватају проучавање адаптивног одговора појединачних хромозомских инверзија на различите климатске варијабле, праћење еволуционе стопе вишегодишњих промена у учесталости хромозомских инверзија одговорних за термалну адаптацију и проучавање термалне адаптације читавог кариотипа употребом модела хромозомског термалног индекса (CTI). Истраживања се обављају у природним популацијама врсте Drosophila subobscura са Балкана.
Поред горе наведене главне врсте истраживања, био сам позван да учествујем у грандиозном пројекту који се односи на дистрибуцију планарија (Dugesia) на 4 континента и њихова колонизација Европе и Азије из Африке (Journal of Biogeography).
Као посебну врсту интересовања за велику корист од употребе ДНК података у решавању криминалних случајева, публиковао сам рад из области форензичке генетике у часопису Журнал за Криминалистику и Право-Србија.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Нивои образовања:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2005)
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1995)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1993)
Била сам стипендиста Фонда за таленте Министарства за науку и технологију Републике Србије школске 1994/95. године.
Хонорарано сам радила на Катедри за физиологију Фармацеутског факултета Универзитета у Београду школске 1994/95. године као асистент на вежбама из предмета „Биологија са хуманом генетиком”.
Запослена сам у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Универзитета у Београду 1996. године.
Од почетка научно-истраживачког рада (дипломског рада 1993. године) се бавим експерименталном еволуцијом на пасуљевом жишку (Acanthoscelides obtectus) и учествовала сам у успостављању селекционих линија на овој врсти инсекта.
Тренутно се бавим истраживањима биљних једињења која токсично и репелнтно утичу на регулацију бројности популација штетних инсеката (A. оbtectus).
Учествовала сам у реализацији 2 докторске тезе, а надгледала као ментор 1 мастер тезу и бројне дипломске радове одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Чланица сам Српског биолошког друштва и Ентомолошког друштва Србије.
Учествовала сам у реализацији пројеката:
o „Популациони и биолошки аспекти природне селекције“, 1996 – 2000. године.
o „Адаптације у природним и лабораторијским популацијама“, 2001 – 2005. године.
o „Физиолошки и еволуциони аспекти стресног одговора у природним и лабораторијским популацијама“, 2006 – 2010 године.
o „Eволуција у лабораторији и адаптације у природи“, 2011 – 2020. године.
o Интерни SAIGE пројекат Доказ концепта „Тим-штит – Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023/24. године.
o Доказ концепта Фонда за науку Републике Србије „NatuRep - Материјали за контролисано ослобађање природних репелената произведених на еколошки прихватљив начин“ 2024/25. године.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Нивои образовања:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2013)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2005)
Запослена сам у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институт од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду 2005. године.
Од почетка научног рада бавим се истраживањима у области еволуционе екофизиологије биљака. Главна тема истраживања су адаптивни одговори биљака (Iris pumila L.) на променљиве и стресне абиотичке факторе животне средине. Најважнији резултати доприносе упознавању различитих нивоа биолошких одговора биљака (од протеина до фенотипа) на промене фактора животне средине, пре свега интензитета светлости и температуре. Посебан фокус истраживања је на утврђивању значаја ензимских и неензимских антиоксиданата који играју кључну улогу у заштити биолошких макромолекула од штетног дејства реактивних врста кисеоника насталих као последица оксидативног стреса. Поред тога, део истраживања је усмерен на изучавање биљних једињења као потенцијалних биолошких инсектицида и репелената против штетних инсеката.
Учествовала сам у реализацији пројеката:
o „Адаптације у природним и лабораторијским популацијама“, 2005. године.
o „Физиолошки и еволуциони аспекти стресног одговора у природним и лабораторијским популацијама“, 2006 – 2010 године.
o „Eволуција у лабораторији и адаптације у природи“, 2011 – 2020. године.
o Интерни SAIGE пројекат Доказ концепта „Тим-штит – Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023/24. године.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Докторат (Ph.D.), Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2012, основне студије (M.Sc., B.Sc.), Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2007. Од 2011. запослен је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институту од националног значаја за Републику Србију. Бави се студијама еволуционе морфологије, пре свега еволуције кранијалног и посткранијалног скелета водоземаца, гмизаваца и плеистоценских крупних хербивора. Други правац истраживања везан је за студије фаунистике, биодиверзитета и конзервационе биологије. До сада је учествовао на пројектима основних истраживања финансираним од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновације Републике Србије. Поред тога, учествуовао је на више националних и међународних пројеката и сарађивао и са истраживачима ван матичног пројекта, укључујући и бројне међународне сарадње. Има ауторска поглавља у Црвеним књигама фауне Србије I и II (водоземци и гмизавци). Био је ангажован као експерт на пројектима Еколошке мреже Републике Србије. Учествовао је у извођењу наставе на Биолошком факултету Универзитета у Беогаду, за предмете Морфометрија и Специјални курс фаунистике. Био је коментор на две докторске дисертације. Увођењем нових методолошких приступа допринео је развоју како еволуционе морфологије тако и палеонтологије док је његов рад на фаунистици и биогеографији у великој мери унапредио познавање дистрибуције и диверзитета водоземаца и гмизаваца у Србији.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Ана Кијановић је рођена у Београду 1994. године, где је завршила основну и средњу школу. Након тога је уписала 2013. године Биолошки факултет у Београду, смер Општа биологија, који је завршила 2017. године. Мастер студије је завршила 2018. У току мастер студија је радила 4 месеца као наставница биологије у Основној школи „Кнез Сима Марковић“ у Барајеву. Докторске студије на Биолошком факултету у Београду уписала је 2018. године, на катедри за Зоологију. Од марта 2019. запослена је у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Тренутно је у звању истраживача сарадника на Одељењу за Еволуциону биологију. Већи део њене тезе обухвата истраживање водоземаца, посебно се фокусирајући на њихову способност да се прилагоде климатским променама и последицама климатских промена на њихову животну историју и морфолошке особине. У својој тези, Ана истражује ефекте исушивања станишта на животну историју, морфолошке и физиолошке особине жутотрбог мукача кроз различите експерименте исушивања.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Наталија Радуловић рођена је 02.09.1995. године у Београду. Основне академске студије завршила је 2019. године, на Шумарском факултету Универзитета у Београду, студијски програм Пејзажна архитектура. Мастер академске студије завршила je 2020. године, на истом факултету одбраном мастер рада „Варијабилност материнских стабала и линија полусродника медунца (Quercus pubescens Willd.) са подручја Кошутњака“ , на студијском програму Шумарство. Исте године уписала је докторске студије на Шумарском факултету, Универзитетa у Београду (студијски програм Шумарство; Подмодул: Екологија шума, заштита и унапређивање животне средине). Од 2021. године запослена је у Одељењу за екологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“−Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду (ИБИСС). Звање истраживач сарадник је стекла 28.07.2023. године. Област истраживања су екофизиолошка истраживања толеранције биљака на стаништима изложеним загађењу у урбаним и индустријским зонама. Члан је Српског Биолошког друштва.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.