Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za i z b o r Katarine Milošević, asistenta u Odeljenju za neurobiologiju IBISS, u stručno zvanje viši stručni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 15 dana od dana ovog obaveštenja.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Suzane Stanisavljević, istraživača u Odeljenju za imunologiju IBISS, u naučno zvanje viši naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Danijela Pantelića, istraživača u Odeljenju za fiziologiju biljaka IBISS, u naučno zvanje viši naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XI redovnoj sednici održanoj dana 27.12.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Aleksandre Marković, zaposlene u Centru za hemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju - Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, u naučno zvanje viši naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Dr Irena Todorović je rođena 27. aprila 1995. godine u Beogradu. Završila je Zemunsku gimnaziju 2014. godine, nakon čega je upisala Osnovne akademske studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija (modul Ekologija). 2017. godine je bila koordinator Кongresa studenata biologije „Simplast“. Diplomirala je 2018. godine, i time stekla zvanje Diplomirani biolog. Iste godine upisala je Master akademske studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijski program Prehrambena tehnologija (modul Mikrobiologija hrane i životne sredine), a završila ih je 2019. godine. Master rad pod nazivom „Mogućnosti primene inokuluma Bacillus megaterium i metabolita Aspergillus piperis u bioprajmingu semena“ radila je na Кatedri za ekološku mikrobiologiju, a odbranila ga je 4. jula 2019. godine sa ocenom 10 i time stekla zvanje Master inženjer tehnologije. Iste godine dodeljena joj je stipendija vlade Francuske za udružene Doktorske akademske studije na Univerzitetu Кlod Bernard Lion 1 (Claude Bernard Lyon 1, doktorska škola Évolution, Écosystèmes, Microbiologie, Modélisation) i na Univerzitetu u Beogradu (Poljoprivredni fakultet, studijski program Poljoprivredne nauke), kao i stipendija Fonda za mlade talente Republike Srbije za najbolje studente u inostranstvu. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Autohtone bakterijske populacije u supresivnosti zemljišta prema Fusarium graminearum“ je odbranila 31. maja 2024. godine, i time stekla zvanje Doktora biotehničkih nauka (u Srbiji) i Doktora Univerziteta u Lionu (u Francuskoj). Dr Irena Todorović je učestvovala na SupressSoil projektu, finansiranom od strane BiodivERsA3 ERA-Net COFUND programa, i organizacije ANR (Francuska nacionalna istraživačka agencija), koji je za cilj imao razumevanje molekularnih i ekoloških procesa u zemljištima supresivnim prema patogenim gljivama, u Nemačkoj, Švajcarskoj, Srbiji i Francuskoj. Pored toga, učestvovala je u projektu Multilateralne naučne i tehnološke saradnje, koji je okupio istraživače iz Francuske, Srbije i Češke, i za cilj je imao ispitivanja supresivnosti zemljišta prema Fusarium graminearum. Irena Todorović govori, čita i piše engleski (nivo C2/C2) i francuski (nivo B2/C2) jezik.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Mikologija proučava genetiku, rast i strukturu gljiva, ali i njihove interakcije sa drugim organizmima u ekosistemu. Oblasti mikoloških istraživanja na institutu obuhvataju medicinsku mikologiju, fitopatologiju i opisivanje novih vrsta gljiva sa stanovišta njihove potencijalne primene u biotehnologiji i industriji.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XI redovnoj sednici održanoj dana 27.12.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Gordane Gajić, višeg istraživača u Odeljenju za ekologiju IBISS, u naučno zvanje naučni savetnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Mikologija proučava genetiku, rast i strukturu gljiva, ali i njihove interakcije sa drugim organizmima u ekosistemu. Oblasti mikoloških istraživanja na institutu obuhvataju medicinsku mikologiju, fitopatologiju i opisivanje novih vrsta gljiva sa stanovišta njihove potencijalne primene u biotehnologiji i industriji.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XI redovnoj sednici održanoj dana 27.12.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Dragane Matekalo, višeg istraživača u Odeljenju za fiziologiju biljaka IBISS, u naučno zvanje naučni savetnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Mikologija proučava genetiku, rast i strukturu gljiva, ali i njihove interakcije sa drugim organizmima u ekosistemu. Oblasti mikoloških istraživanja na institutu obuhvataju medicinsku mikologiju, fitopatologiju i opisivanje novih vrsta gljiva sa stanovišta njihove potencijalne primene u biotehnologiji i industriji.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XI redovnoj sednici održanoj dana 27.12.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Ane Despotović, istraživača u Odeljenju za neurofiziologiju IBISS, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Mikologija proučava genetiku, rast i strukturu gljiva, ali i njihove interakcije sa drugim organizmima u ekosistemu. Oblasti mikoloških istraživanja na institutu obuhvataju medicinsku mikologiju, fitopatologiju i opisivanje novih vrsta gljiva sa stanovišta njihove potencijalne primene u biotehnologiji i industriji.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XI redovnoj sednici održanoj dana 27.12.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Milena Jović, istraživača u Odeljenju za neurobiologiju IBISS, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Mikologija proučava genetiku, rast i strukturu gljiva, ali i njihove interakcije sa drugim organizmima u ekosistemu. Oblasti mikoloških istraživanja na institutu obuhvataju medicinsku mikologiju, fitopatologiju i opisivanje novih vrsta gljiva sa stanovišta njihove potencijalne primene u biotehnologiji i industriji.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XI redovnoj sednici održanoj dana 27.12.2024. godine, pokrenulo postupak za r e i z b o r dr Ljiljane Martać, istraživača u Odeljenju za neurofiziologiju IBISS, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Mikologija proučava genetiku, rast i strukturu gljiva, ali i njihove interakcije sa drugim organizmima u ekosistemu. Oblasti mikoloških istraživanja na institutu obuhvataju medicinsku mikologiju, fitopatologiju i opisivanje novih vrsta gljiva sa stanovišta njihove potencijalne primene u biotehnologiji i industriji.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.