Др Зорана Милетић, рођена 28. фебруара 1990. године у Сремској Митровици, Србија.
Докторску дисертацију под називом „Садржај потенцијално токсичних елемената у одабраним дрвеним врстама као биоиндикаторима загађења у обалној зони реке Саве“ одбранила је 2021. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Запослена на одељењу за Екологију од марта 2015. године.
Примарни исраживачки фокус др Зоране Милетић је екотоксикологија и екофизиологија биљака. У оквиру ових истраживања, Зорана Милетић је значајно допринела у процени потенцијала аутохтоних и алохтоних инвазивних врста биљака за коришћење у биоиндикацији и фиторемедијацији земљишта контаминираних потенцијално токсичним елементима, укључујући тешке метале. Такође, учествујући у реализацији националних и међународних пројеката, стекла је вредна знања о решавањима различитих еколошких проблема у терестричним и акватичним екосистемима у нашој земљи и иностранству. Флористичким и фитоценолошким истраживањима, др Зорана Милетић је дала значајан допринос у разумевању начина и механизама инвазије алохтоних врста биљака. У области етноботанике као важне ботаничке дисциплине, Зорана је документовала и описала диверзитет лековитих биљака, и повезала начине њихове употребе у различитим подручјима Балканског полуострва, а посебно на територији Републике Србије.
Члан Српског биолошког друштва од 2015. Године.
За резултате докторске дисертације, др Зорана Милетић је награђена Danubius Young Scientist Award, 2022. године. Ову награду су доделили Аустријско савезно министарство за образовање, науку и истраживања (BMBWF) и Институт за Дунавску регију и Централну Европу (IDM).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Вера Видаковић завршила је основне и докторске студије на Катедри за биохемију Хемијског факултета Универзитета у Београду. Докторску дисертацију радила је у Одељењу за екологију ИБИСС, где је запослена од 2011. године. Њени научни интереси везани су за очување биодиверзитета природне средине, одрживи развој друштва и примену хемијских и биохемијских метода у проучавању биодиверзитета. Предмет истраживања др Вере Видаковић представља проучавање хемодиверзитета биљака кроз испитивање варијабилности специјализованих метаболита у популацијама биљних врста са природних станишта као показатеља еколошких адаптација. Њена истраживања наглашавају значај испитивања хемодиверзитета за очување биодиверзитета, функционисање екосистема, ублажавање ефеката климатских промена, безбедност хране и воде.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Вељко Перовић је рођен 10. октобра 1973. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу и Пољопривредни факултет (Универзитет у Београду). Докторску тезу „Процена потенцијалне ерозије земљишта применом USLЕ и PЕSЕRА модела на подручју слива акумулације Првонек“ одбранио је 2015. године на Шумарском факултету (Универзитет у Београду), под менторством др Ратка Кадовића. Од 2004. године радио је у Институту за земљиште у Београду, а од 2017. године ради у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Вељко Перовић је аутор више чланака у рецензираним часописима и учествовао у више домаћих и међународних научних пројеката. Његова истраживачка интересовања су првенствено у области деградације земљишта.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Милица Јоњев је рођена 1990. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Основне и мастер академске студије завршила је на Шумарском факултету Универзитета у Београду на одсеку Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Докторске студије на Шумарском факултету Универзитета у Београду завршила је 2022. године одбраном докторске дисертације под називом „Дистрибуција тешких метала у земљиштима рипаријалне зоне реке Саве“.
Од јула 2015. године запослена је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институту од националног значаја за Републику Србију на Одељењу за екологију, а од априла 2022. године као научни сарадник. Бави се истраживањем хемијске и физичке деградације земљишта и речног седимента, са акцентом на потенцијално токсичне елементе и проценом еколошког ризика на животну средину. Такође део истраживања се односи на екофизиолошка истраживања биљака у условима мултипног стреса као и на етноботаничка истраживања.
Током свог истраживачког рада учествовала у реализацији више научних и апликативних пројеката које су финансирали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство заштите животне средине и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Била је учесник на међународном пројекту из оквирног ФП7 програма ʻGLOBAQUA’ Managing the effects of multiple stressors on aquatic ecosystems under water scarcity” (EC бр. 603629). Тренутно је ангажована у оквиру Програма институционалног финансирања Министарства просвете, науке и технолошког развоја (451-03-66/2024-03/ 200007).
Током 2016. године била је на студијском боравку у Институту „Јожеф Стефан“ у Љубљани, где је урадила део своје докторске дисертације. Др Милица Јоњев је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за проучавање земљишта.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Дипломирала је 2011. године на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, на студијском програму Екологија и заштита животне средине. Докторске академске студије је завршила 2018. године на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, на студијском програму Екологија биљака и фитогеографија одбрањеном докторском дисертацијом под насловом „Екофизиолошке адаптације врста Pinus nigra Arn., Аesculus hippocastanum L. и Platanus acerifolia (Ait.) Willd. у урбаним срединама са различитим изворима загађења“.
У Одељењу за екологију Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитета у Београду, запослена је од 2011. године као истраживач-приправник. У звање истраживач сарадник изабрана је 2012. године. У звање научни сарадник у области природно - математичких наука – биологија, изабрана је 2019. године.
Истраживачка интересовања: екофизиолошка истраживања урбаних екосистема, испитивање дрвенастих врста биљака, њихових морфолошких, биохемијских и физиолошких адаптација на стресне услове станишта. Потенцијална токсичност, доступност и мобилност хемијских елемената у земљишту и њихов утицај на функционисање биљака. Ефекат потенцијално токсичних елемената на здравље људи. Физичкa и хемијска дегрaдација земљишта.
У досадашњем научно-истраживачком раду учествовала је у реализацији 8 националних и 3 међународна пројекта.
Члан је српског биолошког друштва (СБД), као и проширеног управног и организационог одбора YUCORR међународне конференције „Meeting Point of the Science and Practice in the Fields of Corrosion, Materials and Environmental Protection“. Ангажована је на остварењу циљева и задатака Савеза Инжењера и техничара Србије, за шта јој је додељено признање заслужног члана 2020. године.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Нивои образовања
• Доктор наука (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2022)
• Дипломирани молекуларни биолог и физиолог (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2016)
Радно искуство
• Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић“- Институт од националног значаја за Републику Србију (2018 - )
Истраживачка интересовања
• Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика варфарина и кадмијума код лабораторијских глодара
• Локалне и системске реакције након инфекције врстом рода Aspergillus код лабораторијских глодара
• Механизми зарастања ране
Пројекти
• “Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара” (Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије)
• “Од хране до дермалне примене: IBISSPolyCURE - емолијентна крема обогаћена 5% декспантенолом, 0.2% хијалуронском киселином и глуканским екстрактом Polyporus squamosus (Huds.) Quélet за зарастање рана” (Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић“- Институт од националног значаја за Републику Србију)
• Апликативни пројекат “Испитивање биолошке ефикасности препарата Protector M-25”
Чланства у научним друштвима
• Друштво имунолога Србије
• Српско биолошко друштво
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.