Др Драган Чакмак је уписао Пољопривредни факултет - Одсек за водопривредне мелиорације 1984/85. године и дипломирао 12.07.1989. године Последипломске студије је завршио на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду 06.07.1995. године, одбранивши магистарски рад под насловом “Утицај вишегодишњег ђубрења у систему контроле плодности на стање и промене биогених елемената и тешких метала на ритској црници”. Докторску дисертацију, под насловом “Облици сумпора у различитим земљиштима и њихов утицај на висину и квалитет гајених биљака”, одбранио је 01.07.2005. године на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Радни однос је најпре засновао 01.06.1990. године у Институту ПКБ Агроекономик – Београд, а затим од 01.07.1995. године у Институту за земљиште у Београду. Од 01.01.2017. године је запослен у Одељењу за екологију, Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.
Звање научни саветник је стекао 21.10.2019. Објавио је 123 научне публикације од којих је 45 на СЦИ листи. Објављени радови су углавном из области екологије и деградације земљишта при чему се посебна пажња поклања рецепторским моделима ради утврђивања извора потенцијално токсичних елмената.
Учешће у пројектима су облежила три најзначјнија где је био и руководилац: (2006-2007) „Soil Survey of Crni Vrh (Bor) Region”Дундее Племенити Метали д.о.о, студија процене утицаја отварање нових рудника , (2014) ,,Испитивање земљишта и седимената са поплавом угрожених подручја“ Овај пројекат је реализован у условима ванредног стања изазваног поплавама у Републици Србији. Резултати пројекта су поред уобичајне форме презентовања резултата пројекта, презентовани у јавном саопштењу Владе Републике Србије у форми препорука за пољопривредну производњу на земљиштима са којих су се повукле поплавне воде, (2018) „Утврђивање природног фона појединих штетних и опасних материја у земљишту“ ради утврђивања бацкгроунда ПТЕс у земљиштима РС.
Др Драган Чакмак је члан Српског друштва за проучавање земљишта, а од 2015 до 2019 године је био генерални секретар друштва. Такође, др Чакмак је члан и Друштва биолога Србије.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Дина Туцовић уписала је Биолошки факултет Универзитета у Београду школске 2008/2009. године, на студијској групи Молекуларна биологија и физиологија. Након завршених основних студија, завршава мастер студије на модулу Имунобиологија 2014. године. Докторске студије уписала је исте године на модулу Имунобиологија Биолошког факултета Универзитета у Београду, а докторску дисертацију одбранила је 2020. године. На Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић“- Институту од националног значаја за Републику Србију, запослена је од 2017. године.
Научно истраживачки рад др Дине Туцовић највећим делом обухвата испитивање имуномодулаторних ефеката ксенобиотика, пре свега кадмијума, и механизама реакције контактне преосетљивости, као и локалних и системских реакција након инфекције врстом рода Aspergillus.
У свом досадашњем научно-истраживачком раду др Дина Туцовић је учествовала у реализацији пројеката: “Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара”, које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, пројекта “Ублажавање плућне инфламације пробиотицима” који је финансирао Фонд за иновациону делатност Републике Србије и апликативног пројекта “Испитивање биолошке ефикасности препарата Протектор М-25”.
Члан је Друштва имунолога Србије.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Александра Попов Александров је рођена у Зрењанину, где је завршила основну и средњу школу. Биолошки факултет Универзитета у Београду уписала је школске 2000/2001. године на студијској групи Молекуларна биологија и физиологија и исти завршила 2008. године. Докторске студије на модулу Имунобиологија Биолошког факултета Универзитета у Београду уписала је школске 2009/1010. године, а докторску дисертацију је одбранила 2013. године. На Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић"-Институт од националног значаја за Републику Србију запослена је од 2008. године.
Научно-истраживачки рад др Попов Александров обухвата проучавање ефеката ксенобиотика, попут кадмијума, варфарина и бензо[а]пирена, на имунску хомеостазу специјализованих баријерних ткива (кожа, плућа и црева) као и на системски имунски одговор, код лабораторијских глодара. Такође, др Попов Александров се бави испитивањем механизама физиолошких (зарастање рана) и патолошких (реакција контактне преосетљивости) процеса у кожи.
Учешће на пројектима:
2006-2010 “Истраживања екотоксиколошких аспеката деловања ксенобиотика и биотичких агенаса на популације мишоликих глодара” које је финансирало Министарство за науку Републике Србије;
2011-2020 “Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара”, које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије;
2022 “Испитивање биолошке ефикасности препарата Protector M-25”, апликативни пројекат.
Награде и стипендије:
2016. Студијски боравак на Одељењу за клиничку имунодерматологију и инфективне болести (лабораторија Проф. Др Georg Stingl), Универзитет у Бечу, Аустрија, у трајању од месец дана, захваљујући награди Европске федерације имунолошких друштава (EFIS)
Чланство у друштвима:
Друштво имунолога Србије, члан Извршног Одбора Друштва
Српско биолошко друштво
Представник Клуба младих имунолога Србије (2020-2022)
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Рођен је 1993. године у Крушевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 2016. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на модулу Екологија. Исте године уписао је мастер академске студије на модулу Заштита животне средине на Биолошком факултету Универзитета у Београду, а 2017. године одбранио је мастер рад под називом “Моделовање просторне дистрибуције буково-јелових шума (подсвеза Abieti-Fagenion moesiacae) у Србији”. Докторске академске студије уписао је 2017. године на модулу Екологија биљака и фитогеографија Биолошког факултета Универзитета у Београду. У периоду од 2017. до 2019. године био је ангажован као сарадник у настави на Катедри за екологију и географију биљака. Од децембра 2019. године запослен је у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, у Одељењу за екологију. У новембру 2022. изабран је у звање истраживач сарадник. Током свог истраживачког рада учествовао је у реализацији 8 научних пројеката, од којих су два пројекта основних истраживања финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и 6 пројеката примењених истраживања. Бави се истраживањима у области екологије вегетације, фитоценологије и заштите биодиверзитета. Активно се служи енглеским и италијанским језиком. Члан је Српског биолошког друштва.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Анастасија Малешевић је рођена у Ужицу, основну и средњу школу је завршила у Сребреници. Биолошки факултет Универзитета у Београду уписла је 2016. године на студијском програму Биологија где је стекла звање дипломирани биолог 2020. године. Даље школовање је наставила 2020. године у истој матичној установи на студијском програму Биологија, модул Биологија микроорганизама и стекла звање Мастер биолог 2021. године. По завршетку мастер студија, исте године уписује докторске студије на студијском програму Молекуларна биологија и физиологија, модул Имунобиологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Запослена је на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић”- Институту од националног значаја за Републику Србију од 2021. године.
Научно истраживачки рад Анастасије Малешевић обухвата испитивање имунотоксичних ефеката ксенобиотика на лабораторијским животињама и ћелијским линијама. Истраживања подразумевају испитивање локалних и системских имунских реакција након деловања ксенобиотика, као и реакције контактне преосетљивости. Део истраживања обухвата и испитивање бактеријске микробиоте коже након деловања срединских загађивача у циљу разумевања њиховог ефекта на хомеостазу бактеријске заједнице у овом органу.
Члан је Српског биолошког друштва и Клуба младих имунолога Србије.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Докторат биолошких наука (просечна оцена на докторским студијама 10/10), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2009.
Докторске студије (смер Анимална и хумана физиологија, модул Експериментална ендокринологија) уписане на Биолошком факултету Универзитета у Београду, школске 2006. /2007.
Школа резервних официра (атомско-биолошко-хемијска одбрана, АБХО), Војна академија Београд – Крушевац, 2004.
Основне студије, Молекуларна биологија и физиологија (смер Експериментална биомедицина) (просечна оцена на основним студијама 9.34/10), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003.
Истраживања др Владимира Ајџановића, научног саветника, су позиционирана унутар три координате, и то феноменологије старења, коришћења експерименталних пацовских модела оба пола и примене синтетских стероида или полифенола природног порекла као потенцијалних терапеутика различитих симптома старења. У опсегу од ћелијске морфофизиологије до нивоа ендокриног система је дефинисан контекст елаборације третманима изазваних ефеката. Хипофизно-адренокортикални систем и простата старих мужјака, након примене биоактива биљног порекла, су у фокусу његовог истраживачког интересовања. Др Ајџановић превасходно примењује структурални приступ, што подразумева коришћење метода модерне аналитичке и квантитативне хистологије, те микроскопске анатомије, у свом раду. Такође, иновативна, утемељена и аргументована становишта карактеришу његове теоријске радове у пољу биомедицинских наука. Напослетку, креативна мисија др Владимира Ајџановића подразумева напоре уложене у циљу приближавања науке и философије, при чему он посебну пажњу посвећује неговању језика философије у научном писању.
У Кантовском маниру, др Ајџановић је целу своју досадашњу истраживачку каријеру провео на Одељењу за цитологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС), Универзитет у Београду. Аутор је или коаутор преко 80 научних радова објављених у рецензираним међународним часописима. Др Владимир Ајџановић је члан Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију, Друштва физиолога Србије и Српског лекарског друштва.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Светлана Трифуновић је запослена у одељењу за цитологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“(ИБИСС), Института од Националног значаја, Републике Србије, Универзитета у Београду од марта 2003. Др Светлана Трифуновић је стекла звање Научни саветник марта 2022. Пре тога је од 2017. до 2022. године била у звању Виши научни сарадник; од 2013. до 2017. године, Научни сарадник; од 2009 до 2013. године, Истраживач сарадник. Докторску дисертацију под насловом „Одговор хипоталамус-хипофизног система пацова на сојине изофлавоне: морфофункционална студија“ одбранила је јула 2012. године.
Tokoм своје научне каријере била је укључена у три пројекта која је финансирало Министарство науке Републике Србије. Светлана Трифуновић је тренутно ангажована у програму рада ИБИСС-а (број уговора 451-03-66/2024-143200007) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Двадесет година се бави истраживањем неуроендокриног система. Њена истраживања су усмерена на испитивање утицаја различитих супстанци (природних или синтетичких, хормона или супстанци сличних хормонима) на ендокрине жлезде и мозак. Њено најновије истраживање фокусирано је на везу између физичког вежбања, старења и ендокриног здравља. Аутор је или коаутор више од 90 истраживачких радова.
Активна је и као учесник и/или координатор у разним пројектима који промовишу науку.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
SCOPUS: 18134822400
Образовање: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
Докторат (2012)
Магистратура (2004)
Дипломирани биолог (2001)
Научна звања:
2022-до данас: Научни саветник, Одељење за цитологију, ИБИСС, Београд, Србија
2017-2022: Виши научни сарадник, Одељење за цитологију, ИБИСС, Београд, Србија
2013-2017: Научни сарадник, Одељење за цитологију, ИБИСС, Београд, Србија
Истраживачко поље:
Област експерименталне и теоријске ендокринологије са фокусом на развојно програмирање репродуктивног система женки и мужјака пацова уз примену савремених експерименталних приступа из области микроскопије и стереологије. Анализа хипофизе, јајника и тестиса од феталног до адултног периода живота применом стереолошких и морфометријских метода представља јединствен приступ и златни стандард у проучавању морфолошких промена насталих током развића и/или као последица пренаталних третмана.
Публикације:
141 публикација: 70 радова објављених у међународним и домаћим часописима
71 саопштење на међународним и домаћим конгресима
Цитати (без аутоцитата): СKОПУС (453, h index 13)
Пројекти :
• Пројекат бр. 1710 (ИБИСС): „Морфофункционална испитивања ефеката хормона на неуроендокрини систем током животног циклуса“.
• Пројекат бр. 143007Б (ИБИСС): „Утицај фитоестрогена, стероидних и пептидних хормона на ћелије неуроендокриног система“.
• Пројекат бр. 173009 (ИБИСС) „Одговор неуроендокриног система пацова на одабране биљне екстракте, фитоестрогене, стероидне и пептидне хормоне“
• Тренутно ангажована у програму рада ИБИСС (број уговора 451-03-66/2024-143200007) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Чланство у научним удружењима:
• Европско друштво за микроскопију
• Српско друштво за микроскопију
• Европско ендокринолошко друштво
• Српско биолошко друштво
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Scopus број: 55889835100
Образовање:
2006 - Доктор биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
2000 – Магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
1996 - Дипломирани биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
Историја запошљавања са позицијама:
2013 – до данас: Научни саветник Одељења за цитологију ИБИСС
2007 – 2013: Виши научни сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
2007 – 2008: Научни сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
2001 – 2007: Истраживач-сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
Научна удружења:
- Српско друштво за микроскопију
- Европско микроскопско друштво
Истраживачка интересовања:
Главни фокус истраживања је примена микроскопских метода у биологији, са фокусом на квантитативну хистологију, „design-based“ стереоологију, анализу слике и квантификацију сигнала, посебно у контексту развојног програмирања, токсикологије и женске репродукције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
У фокусу научно-истраживачког рада др Милице Манојловић-Стојаноски научне саветнице Одељења за цитологију су феномени развића и програмирања. Тематика њене магистарске тезе (одбрањене 1996. године) и докторске дисертације (одбрањене 2004. године), о успостављању функције и улози хипоталамо-хипофизно-адреналног система фетуса током каснијег рада је продубљивана с проблемског и методолошког аспекта. Како промене хипоталамо-хипофизно-адреналног система током формативног - пренаталног периода имају далекосежне последице на (неуро)физиологију организма, ефекти наведених промена на метаболизам и понашање потомака представљају предмет њених даљих истраживања. Успостављање модел система развојне токсичности омогућило је да се испитивања непосредног и одложеног утицаја пренаталног излагања синтетским глукокортикоидима прошире на сагледавање утицаја нанопартикула селена током развоја, као најрањивијег периода животног циклуса. Модел систем развојне токсичности омогућава процену безбедности спектра новосинтетисаних наноматеријала сагледавајући ризике и бенефите како за мајку, тако и за фетус.
Као чланица Одељења за цитологију др Милица Манојловић-Стојаноски негује првенствено структуралистички приступ истраживањима. Наиме, структурне промене у нервном, ендокрином и метаболичком миљеу организма установљене применом различитих видова квалитативне и квантитативне микроскопије, укључујући и савремену стереологију, представљају незаобилазан ниво истраживања у свеобухватном сагледавања функционалних промена неуроендокриног система фетуса и потомака након пренаталног излагања разним супстанцама.
Овај методолошки приступ, примењен и на пољу стоматолошких истраживања, омогућио је дубље разумевање утицаја широког спектра природних и синтетских материјала на процесе остеогенезе и регенерације денталних ткива, доприносећи побољшању квалитета денталних терапија и резултата за пацијенте.
У досадашњем раду др Милица Манојловић-Стојаноски је резултате својих истраживања објавила у преко 80 публикација.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.