Нивои образовања:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2013)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2005)
Запослена сам у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институт од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду 2005. године.
Од почетка научног рада бавим се истраживањима у области еволуционе екофизиологије биљака. Главна тема истраживања су адаптивни одговори биљака (Iris pumila L.) на променљиве и стресне абиотичке факторе животне средине. Најважнији резултати доприносе упознавању различитих нивоа биолошких одговора биљака (од протеина до фенотипа) на промене фактора животне средине, пре свега интензитета светлости и температуре. Посебан фокус истраживања је на утврђивању значаја ензимских и неензимских антиоксиданата који играју кључну улогу у заштити биолошких макромолекула од штетног дејства реактивних врста кисеоника насталих као последица оксидативног стреса. Поред тога, део истраживања је усмерен на изучавање биљних једињења као потенцијалних биолошких инсектицида и репелената против штетних инсеката.
Учествовала сам у реализацији пројеката:
o „Адаптације у природним и лабораторијским популацијама“, 2005. године.
o „Физиолошки и еволуциони аспекти стресног одговора у природним и лабораторијским популацијама“, 2006 – 2010 године.
o „Eволуција у лабораторији и адаптације у природи“, 2011 – 2020. године.
o Интерни SAIGE пројекат Доказ концепта „Тим-штит – Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023/24. године.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Докторат (Ph.D.), Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2012, основне студије (M.Sc., B.Sc.), Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2007. Од 2011. запослен је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институту од националног значаја за Републику Србију. Бави се студијама еволуционе морфологије, пре свега еволуције кранијалног и посткранијалног скелета водоземаца, гмизаваца и плеистоценских крупних хербивора. Други правац истраживања везан је за студије фаунистике, биодиверзитета и конзервационе биологије. До сада је учествовао на пројектима основних истраживања финансираним од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновације Републике Србије. Поред тога, учествуовао је на више националних и међународних пројеката и сарађивао и са истраживачима ван матичног пројекта, укључујући и бројне међународне сарадње. Има ауторска поглавља у Црвеним књигама фауне Србије I и II (водоземци и гмизавци). Био је ангажован као експерт на пројектима Еколошке мреже Републике Србије. Учествовао је у извођењу наставе на Биолошком факултету Универзитета у Беогаду, за предмете Морфометрија и Специјални курс фаунистике. Био је коментор на две докторске дисертације. Увођењем нових методолошких приступа допринео је развоју како еволуционе морфологије тако и палеонтологије док је његов рад на фаунистици и биогеографији у великој мери унапредио познавање дистрибуције и диверзитета водоземаца и гмизаваца у Србији.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Ана Кијановић је рођена у Београду 1994. године, где је завршила основну и средњу школу. Након тога је уписала 2013. године Биолошки факултет у Београду, смер Општа биологија, који је завршила 2017. године. Мастер студије је завршила 2018. У току мастер студија је радила 4 месеца као наставница биологије у Основној школи „Кнез Сима Марковић“ у Барајеву. Докторске студије на Биолошком факултету у Београду уписала је 2018. године, на катедри за Зоологију. Од марта 2019. запослена је у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Тренутно је у звању истраживача сарадника на Одељењу за Еволуциону биологију. Већи део њене тезе обухвата истраживање водоземаца, посебно се фокусирајући на њихову способност да се прилагоде климатским променама и последицама климатских промена на њихову животну историју и морфолошке особине. У својој тези, Ана истражује ефекте исушивања станишта на животну историју, морфолошке и физиолошке особине жутотрбог мукача кроз различите експерименте исушивања.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Наталија Радуловић рођена је 02.09.1995. године у Београду. Основне академске студије завршила је 2019. године, на Шумарском факултету Универзитета у Београду, студијски програм Пејзажна архитектура. Мастер академске студије завршила je 2020. године, на истом факултету одбраном мастер рада „Варијабилност материнских стабала и линија полусродника медунца (Quercus pubescens Willd.) са подручја Кошутњака“ , на студијском програму Шумарство. Исте године уписала је докторске студије на Шумарском факултету, Универзитетa у Београду (студијски програм Шумарство; Подмодул: Екологија шума, заштита и унапређивање животне средине). Од 2021. године запослена је у Одељењу за екологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“−Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду (ИБИСС). Звање истраживач сарадник је стекла 28.07.2023. године. Област истраживања су екофизиолошка истраживања толеранције биљака на стаништима изложеним загађењу у урбаним и индустријским зонама. Члан је Српског Биолошког друштва.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Душанка Поповић завршила је Биолошки факултет 2009. године на студијском програму Биологија. Докторске студије уписала је 2013/2014. године на смеру Молекуларна биологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Свој истраживачки пут започела је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИMГГИ) у Лабораторији за интеракције пробиотика и микробиоте са домаћином. Од 2019. године запослена је на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институту од националног значаја за Републику Србију.
Научно истраживачка област Душанке Поповић обухвата испитивање бактеријске микробиоте плућа, црева и коже у циљу разумевања улоге коменсала ових органа у одржавању ткивне хомеостазе. Затим, испитивање механизама двосмерне комуникације између плућа и црева стању цревне дисбиозе и инфламације плућа изазване гљивом A. fumigatus. Поред наведеног, бави се и идентификацијом и карактеризацијом пробиотичког потенцијала природних изолата бактерија млечне киселине (БМК).
Душанка Поповић учествовала је у реализацији неколико пројеката на ИMГГИ у Лабораторији за интеракције пробиотика и микробиоте са домаћином: "Развој технолошког процеса за производњу иновативног пробиотичког производа за превенцију и лечење цревних инфекција код животиња" (50075), финансираног од стране Фонда за иновациону делатност, Републике Србије, затим пројекта "Развој иновативног пробиотичког ферментисаног производа заснованог на природним изолатима бактерија млечне киселине за лечење паса и мачака са дијабетесом", (391- 00-16 / 2016-16 / 19), финансираног од стране Министарства за образовање, науку и технолошки развој, а данас Министарства, науке технолошког развоја и иновација Републике Србије, и пројекта "Strengthening the Research Potential of IMGGE through Reinforcement of Biomedical Science of Rare Diseases in Serbia – en route for innovation - SERBORDISinn " (EU-FP7-REGPOT, 316088, 2013-2016). Tакође, учествовала је у реализацији пројекта “Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара” (173039), на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Члан је Друштва имунолога Србије и Српског биолошког друштва.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Звање доктора наука је стекла на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2008. Њена истраживачка интересовања обухватају бројне аспекте екологије и екофизиологије биљака, као и очување биодиверзитета и екосистемских услуга у складу са циљевима одрживог развоја. Учествовала је у бројним националним и међународним пројектима, стекавши искуства од фундаменталног разумевања физиолошких процеса до синтезе еколошких детерминанти које су најзначајније за очување биодиверзитета и отпорост екосистема. Тренутна истраживања су фокусирана на анализу биљних особина и квантификацију односа структура: функција, са циљем да се идентификују кључне особине (на нивоу јединке, популације, врсте, заједнице) које дорпиносе адаптацији на садејство климатских промена и поремећаја стања животне средине. Добитница је стипендије Министарства просвете и науке за талентоване постдипломске студенте. Као истраживач, награђена је престижном N. E. Borlaug стипендијом и остварила међународну сарадњу као гостујући истраживач на University of Nebraska, Линколн, НЕ, САД (тема: Мониторинг и моделовање раста и продуктивности биљака), као и Erasmus Mundus grant-ом за креирање и извођење једносеместралног курса на мастер студијама на University of Life Sciences and Natural Resources, Беч, Аустрија (предмет: Екологија земљишта и биљака). Члан је управних одбора и радних група у неколико COST акција, где је ангажована на међу-дисциплинарном умрежавању на паневропском нивоу. Дугогодишња је сарадница Регионалног центра за таленте и чланица Регионалног одбора за биологију. Сарађује и са Центром за промоцију науке, радећи на развоју метода за едукацију циљних група и шире јавности о екологији и климатским променама.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Зорана Милетић, рођена 28. фебруара 1990. године у Сремској Митровици, Србија.
Докторску дисертацију под називом „Садржај потенцијално токсичних елемената у одабраним дрвеним врстама као биоиндикаторима загађења у обалној зони реке Саве“ одбранила је 2021. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Запослена на одељењу за Екологију од марта 2015. године.
Примарни исраживачки фокус др Зоране Милетић је екотоксикологија и екофизиологија биљака. У оквиру ових истраживања, Зорана Милетић је значајно допринела у процени потенцијала аутохтоних и алохтоних инвазивних врста биљака за коришћење у биоиндикацији и фиторемедијацији земљишта контаминираних потенцијално токсичним елементима, укључујући тешке метале. Такође, учествујући у реализацији националних и међународних пројеката, стекла је вредна знања о решавањима различитих еколошких проблема у терестричним и акватичним екосистемима у нашој земљи и иностранству. Флористичким и фитоценолошким истраживањима, др Зорана Милетић је дала значајан допринос у разумевању начина и механизама инвазије алохтоних врста биљака. У области етноботанике као важне ботаничке дисциплине, Зорана је документовала и описала диверзитет лековитих биљака, и повезала начине њихове употребе у различитим подручјима Балканског полуострва, а посебно на територији Републике Србије.
Члан Српског биолошког друштва од 2015. Године.
За резултате докторске дисертације, др Зорана Милетић је награђена Danubius Young Scientist Award, 2022. године. Ову награду су доделили Аустријско савезно министарство за образовање, науку и истраживања (BMBWF) и Институт за Дунавску регију и Централну Европу (IDM).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Вера Видаковић завршила је основне и докторске студије на Катедри за биохемију Хемијског факултета Универзитета у Београду. Докторску дисертацију радила је у Одељењу за екологију ИБИСС, где је запослена од 2011. године. Њени научни интереси везани су за очување биодиверзитета природне средине, одрживи развој друштва и примену хемијских и биохемијских метода у проучавању биодиверзитета. Предмет истраживања др Вере Видаковић представља проучавање хемодиверзитета биљака кроз испитивање варијабилности специјализованих метаболита у популацијама биљних врста са природних станишта као показатеља еколошких адаптација. Њена истраживања наглашавају значај испитивања хемодиверзитета за очување биодиверзитета, функционисање екосистема, ублажавање ефеката климатских промена, безбедност хране и воде.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Вељко Перовић је рођен 10. октобра 1973. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу и Пољопривредни факултет (Универзитет у Београду). Докторску тезу „Процена потенцијалне ерозије земљишта применом USLЕ и PЕSЕRА модела на подручју слива акумулације Првонек“ одбранио је 2015. године на Шумарском факултету (Универзитет у Београду), под менторством др Ратка Кадовића. Од 2004. године радио је у Институту за земљиште у Београду, а од 2017. године ради у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Вељко Перовић је аутор више чланака у рецензираним часописима и учествовао у више домаћих и међународних научних пројеката. Његова истраживачка интересовања су првенствено у области деградације земљишта.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.