SCOPUS ID: 54420835400
Образовање:
2011: Доктор биолошких наука. Биолошки факултет, смер Биохемија, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2004: Магистар биолошких наука. Биолошки факултет, студијски програм Молекуларна биологија и биохемија, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2000: Дипломирани биохемичар, Хемијски факултет, смер Биохемија, Универзитет у Београду, Београд, Србија
Радно искуство:
2001 – Истраживач (Научни саветник од 2021.), Одељење за биохемију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Институт од националног значаја за Републику Србију (IBISS), Београд, Србија
2014-2015: Пост-докторско усавршавање на Програму за молекуларну ендокринологију, Институт за биологију, медицинску хемију и биотехнологију, National Hellenic Research Foundation, Атина, Грчка
Поље истраживања:
Ефекти савременог начина живота који карактерише стална изложеност стресорима и нездраве навике у исхрани, на метаболизам липида и глукозе, инфламаторни и редокс статус.
Благотворни ефекти воћа и природних производа на побољшање метаболичних поремећаја изазваних неправилном исхраном.
Сигнални пут глукокортикоида у различитим патофизиолошким стањима (метаболички синдром, пострауматски стресни поремећај ПТСП, синдром полицистичних јајника).
Учешће на пројектима:
а) Међународни
• 2024- Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health (Twinning - European Commission)
• 2013-2017: Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids (SCOPES, Swiss National Science Foundation)
• 2004-2008: Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder (FP6, European Comission)
б) Национални
• Тренутно ангажована у програму рада IBISS који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2011-2019: Улога стероидних хормона у неуроендокриној адаптацији на стрес и патофизиологији метаболичког синдрома – молекуларни механизми и клиничке импликације.
• 2006-2010: Експресија и функција глукокортикоидног рецептора и протеина топлотног стреса у патофизиолошким стањима и стресу.
• 2002-2005: Модулација функције глукокортикоидног рецептора у току ћелијског одговора на стрес.
Чланство у научним удружењима:
• Српско биохемијско друштво
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Српско биолошко друштво
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Др Гордана Товиловић Ковачевић је дипломирала 2002. године на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду (смер дипломирани фармацеут). Од октобра 2003. године је запослена на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Магистарску тезу под називом „Биохемијска и неурофармаколошка испитивања екстракта биљне врсте Gentiana kochiana” одбранила је 2007. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под називом „Механизам заштитног дејства арилпиперазинских лиганада за допаминске D2 рецепторе у азот моноксидом и 6-хидроксидопамином изазваној смрти SH-SY5Y ћелија хуманог неуробластома” је одбранила 2012. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
На почетку научно-истраживачког рада бавила се испитивањима из области неурофармакологије, која обухватају интеракције потенцијалних антипсихотика са допаминским и серотонинским рецепторима. Каснија истраживачка интересовања др Товиловић Ковачевић обухватају испитивање улоге аутофагије у неуродегенеративним поремећајима (Паркинсонова болест, Алцхајмерова деменција, неуроинфламација) и антиканцерском деловању нових терапеутика. Значајан део њеног истраживачког рада чини проучавање биолошких ефеката активних компоненти из биљног света, са посебним освртом на ксантоне, секундарне метаболите карактеристичне за биљке из породице Gentianaceae, и њихов антиканцерски, антидепресивни, анксиолитички и ендотел-заштитни потенцијал.
У раду др Товиловић Ковачевић користи технике рада у стерилним условима (ћелијска култура), имуноблота, проточне цитофлуориметрије, трансфекције ћелијских култура малим интерферирајућим РНК и плазмидима.
Др Товиловић Ковачевић је одржала два предавања по позиву на Првој међународној конференцији биљне биологије у Суботици 2013. године и Трећем конгресу биолога Србије одржаном на Златибору 2022. године.
Др Товиловић Ковачевић је 2019. године као члан тима који чине др Кристина Јањетовић (руководилац тима) и др Марина Стаменковић добила стипендију ""Покрени се за науку"".
Од 2021. године научно-истраживачки рад др Товиловић Ковачевић реализује кроз основна истраживања у оквиру Уговора о реализацији и финансирању научно-истраживачког рада НИО који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Др Товиловић Ковачевић је члан Друштва за неуронауке Србије (ДНС) и Федерације европских друштава за неуронауке (FENS).
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Током јула 1997. године похађала летњу школу на Универзитету Илиноис у Чикагу, САД где је на Одељењу за биохемију и молекуларну биологију стекла искуство из области генетичког инжењеринга.
Основне академске студије завршила је 1998. године, на Хемијском факултету Универзитета у Београду, смер Биохемија.
Магистарску тезу "Клонирање, експресија и интеракција са алфа-субјединицом Г-протеина фрагмената треће цитоплазматичне петље допаминског Д2 рецептора човека" је одбранила 2000. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду, смер Биохемија.
Од 1999-2005. године била је запослена у Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) у Лабораторији за биохемију. Од 2005. је запослена на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић".
Докторску дисертацију под насловом "Испитивање атипичног антипсихотичког потенцијала новосинтетисаних арилпиперазина тестовима in vitro и на анималним моделима психозе" одбранила је 2010. године, на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Одржала је предавања по позиву на две конференције „Биологија аутизма“ у Загребу (Хрватска) априла 2014. године и Тхерманама Лашко (Словенија) октобра 2014. године. У циљу популаризације науке, одржала је предавање “Микробиота и централни нервни систем” 2017. године, у организацији Центра за предавачку делатност Задужбине Илије М. Коларца.
Др Игњатовић је била ментор докторске дисертације кандидата Катарине Д. Бојовић под насловом: „Повезаност неуроразвојних поремећаја са варијантама гена за лактазу, хумани антиген леукоцита и рецептор витамина Д, као и са присуством опиоидних пептида у урину и цревном дисбиозом“, која је одбрањена на Биолошком факултету 2021. године.
Од 2020. године, ангажована је у оквиру Програма рада Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
У свом до садашњем раду бавила се истраживањима у области медицинске хемије, фармакологије и фитотерапије као и неуробиологије и нутриционистичких наука користећи in vitro тестове на неколико ћелијских линија и анималне моделе понашања.
Последњих година фокусирана је на испитивање етиологије неуроразвојних поремећаја.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Научни саветник сам Одељења за биохемију. Дипломирала сам на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где сам стекла и звање доктора наука. Током своје професионалне каријере, била сам укључена у више националних и међународних пројеката, укључујући пројекте Европске комисије FP6 „ Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder” (#INCO-CT-2004-509213, 2004-2008), и пројекат Horizon Europe “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth, #101159400, 2024-2027) који је тренутно у току. Од 2011. до 2020. године била сам укључена у наставу за студенте докторских студија на предмету Молекуларна биологија ћелије II Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Мој научни рад је везан за молекуларну ендокринологију, са фокусом на сигналне путеве стероидних хормона, посебно глукокортикоида, у различитим патофизиолошким стањима везаним за метаболичке поремећаје, гојазност, инсулинску резистенцију, синдром полицистичних јајника (PCOS) и посттрауматски стресни поремеcћај (ПТСП). Посебно ме интересује патофизиологија PCOS, односно молекуларни механизми који се налазе у основи зачараног круга који се успоставља између вишка андрогена, гојазности и инсулинске резистенције у овом синдрому. Због тога сам веcћину својих истраживања посветила расветљавању сигналних путева ових метаболичких поремеcћаја у масном ткиву, мишиcћима и јетри анималног модела PCOS. Дугорочно, мој циљ је да идентификујем потенцијалне места деловања за терапију вишка андрогена и његових метаболичких последица у PCOS.
Тренутно сам члан Научног одбора Европског ендокринолошког друштва. Такође сам помоћник уредника у часопису „Journal of Endocrinological Investigation“, и члан уређивачког одбора часописа „Hormones: International Journal of Endocrinology and Metabolism“. Поред овога, у оквиру Међународне комисије за заштиту реке Дунав члан сам тима из Србије за програм Заједничко истраживање Дунава 5, чији задатак је праћење ДНК из животне средине (eDNK). Поред наведеног, члан сам Тима за трансфер знања и технологије у ИБИСС-у, где нам је задатак да препознамо који резултати добијени из различитих области истраживања на Институту могу добити неки облик заштите интелектуалне својине и касније бити преведени у производ или услугу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Др Ана Теофиловић је завршила основне академске студије 2010. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија. Дипломски рад је урадила у Лабораторији за медицинску генетику Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“. Докторску дисертацију је одбранила 2014. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Експериментални део докторске тезе је урадила на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Института од националног значаја за Републику Србију на коме је запослена од 2011. године. Њен досадашњи научни рад се односи на испитивање енергетског метаболизма и инфламације у метаболички активним ткивима пацова храњених фруктозом и излаганих стресу, са посебним освртом на улогу глукокортикоидних хормона у регулацији наведених процеса. Тренутно се бави испитивањем утицаја дијететских суплемената и цревне микробиоте на сигналне путеве и метаболичке процесе у анималним моделима гојазности и метаболичког синдрома. До сада је објавила преко 20 радова у врхунским међународним часописима и имала је преко 30 саопштења на научним скуповима. Учествовала је на једном националном пројкту (ев. бр. ИИИ41009) и на два међународна пројеката (SCOPES JRP: IZ73ZO_152331; HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02-01: 101159400). Била је ментор у изради две мастер тезе које су одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду и тренутно руководи израдом једне докторске тезе. Добитница је стипендије Европског ендокринолошког друштва за похађање Летње школе ендокринологије у Брегензу. Учествовала је у организацији научних скупова, образовних програма и сајмова науке. Чланица је Српског друштва за молекуларну биологију и Биохемијског друштва Србије.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Од 2019. године сам научни саветник и руководилац Одељења за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у коме сам запослена од 2011. године. У периоду од 2006. до 2010. године била сам запослена у Институту за нуклеарне науке „Винча“ где сам урадила експериментални део своје докторске дисертације. Докторирала сам 2010. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где сам 2005. године завршила основне студије на смеру молекуларна биологија и физиологија. Учествовала сам у више домаћих и међународних пројеката, од којих је најновији Twinning пројекат „Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth) (#101159400, 2024-2027). Била сам руководилац националног пројекта „Улога стероидних хормона у неуроендокриној адаптацији на стрес и патофизиологија метаболичког синдрома – молекуларни механизми и клиничке импликације“ (ИИИ41009). На почетку своје истраживачке каријере бавила сам се биологијом стреса, а у последњих 10 година моја истраживања су и даље у области молекуларне ендокринологије, али су фокусирана на метаболичке поремећаје изазване исхраном као што су дијабетес типа 2 и гојазност. Посебно ме занима улога цревне микробиоте у развоју и лечењу гојазности, а своја најновија истраживања сам усмерила ка манипулацији микробиоте пробиотицима нове генерације и биоактивним екстрактима изолованим из биљака, са идејом да се у блиској будућности понуде применљива решења за лечење гојазности и придружених метаболичких поремећаја. Добитница сам стипендије „Покрени се за науку“ 2016. године. Од 2011. године сам ангажована као предавач на основним и докторским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Аутор сам универзитетског уџбеника и два уџбеника биологије за основну школу. Од 2023. године сам потпредседница Српског друштва за молекуларну биологију, а од 2015. до 2023. године била сам председница Управног одбора Друштва. Током пандемије COVID-19 била сам вођа тима у Националној лабораторији за молекуларну детекцију инфективних агенса „Ватрено око“ у Београду. У слободно време илуструјем научне књиге.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Бојана Мићић је звање доктора биолошких наука стекла на Биолошком факултету Универзитета у Београду, 2023. године. Њена истраживачка интересовања су фокусирана на метаболичке болести, пре свега - на допринос гојазности метаболичким поремећајима који су удружени са синдромом полицистичних јајника, али и на биолошке ефекте загађујућих материја присутних у животној средини, са акцентом на оне које ремете рад ендокриног система и репродукцију. Истраживачки рад је започела на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, при Лабораторији за екотоксикологију, где је била ангажована у периоду 2015-2019. године. До сада је била ангажована на неколико домаћих и међународних пројеката, а у периоду од јуна 2024. године учествоваће на пројекту STRIMHealth у оквиру Twinning иницијативе програма Horizon Europe.
Уз истраживачки рад, посвећена је и научном образовању младих и популаризацији науке. У периоду 2015-2020. године била је запослена као асистент руководиоца, а затим и руководилац Одељења за биологију у Истраживачкој станици Петница, чиме је стекла богато педагошко искуство у раду са ученицима средњих и основних школа, као и са студентима универзитета. У септембру 2023. године је изабрана за председницу Управног одбора Истраживачке станице Петница, који тренутно врши функцију директора ове организације.
Од 2020. године је део ИБИСС тима за организацију Европске ноћи истраживача, и учесница неколико пројеката посвећених овој манифестацији: ReFocuS 3.0 (HORIZON-MSCA-NIGHT-2020 955020, 2020-2021), ReFocuS Art (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01 101061356, 2022-2023) и ReFocuS FLOW (HORIZON-MSCA-2023-CITIZENS-01-01, 2024-2025).
Члан је Српског друштва за молекуларну биологију и Европског друштва за ендокринологију.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на XIX редовној седници одржаној дана 18.10.2023. године, покренуло поступак за и з б о р др Невене Зоговић, вишег истраживача у Одељењу за неурофизиологију ИБИСС, у научно звање научни саветник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на XIX редовној седници одржаној дана 18.10.2023. године, покренуло поступак за р е и з б о р др Божице Васиљевић, истраживача у Одељењу за хидроекологију и заштиту вода ИБИСС, у научно звање научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.