Докторат биолошких наука (просечна оцена на докторским студијама 10/10), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2009.
Докторске студије (смер Анимална и хумана физиологија, модул Експериментална ендокринологија) уписане на Биолошком факултету Универзитета у Београду, школске 2006. /2007.
Школа резервних официра (атомско-биолошко-хемијска одбрана, АБХО), Војна академија Београд – Крушевац, 2004.
Основне студије, Молекуларна биологија и физиологија (смер Експериментална биомедицина) (просечна оцена на основним студијама 9.34/10), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003.
Истраживања др Владимира Ајџановића, научног саветника, су позиционирана унутар три координате, и то феноменологије старења, коришћења експерименталних пацовских модела оба пола и примене синтетских стероида или полифенола природног порекла као потенцијалних терапеутика различитих симптома старења. У опсегу од ћелијске морфофизиологије до нивоа ендокриног система је дефинисан контекст елаборације третманима изазваних ефеката. Хипофизно-адренокортикални систем и простата старих мужјака, након примене биоактива биљног порекла, су у фокусу његовог истраживачког интересовања. Др Ајџановић превасходно примењује структурални приступ, што подразумева коришћење метода модерне аналитичке и квантитативне хистологије, те микроскопске анатомије, у свом раду. Такође, иновативна, утемељена и аргументована становишта карактеришу његове теоријске радове у пољу биомедицинских наука. Напослетку, креативна мисија др Владимира Ајџановића подразумева напоре уложене у циљу приближавања науке и философије, при чему он посебну пажњу посвећује неговању језика философије у научном писању.
У Кантовском маниру, др Ајџановић је целу своју досадашњу истраживачку каријеру провео на Одељењу за цитологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС), Универзитет у Београду. Аутор је или коаутор преко 80 научних радова објављених у рецензираним међународним часописима. Др Владимир Ајџановић је члан Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију, Друштва физиолога Србије и Српског лекарског друштва.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Светлана Трифуновић је запослена у одељењу за цитологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“(ИБИСС), Института од Националног значаја, Републике Србије, Универзитета у Београду од марта 2003. Др Светлана Трифуновић је стекла звање Научни саветник марта 2022. Пре тога је од 2017. до 2022. године била у звању Виши научни сарадник; од 2013. до 2017. године, Научни сарадник; од 2009 до 2013. године, Истраживач сарадник. Докторску дисертацију под насловом „Одговор хипоталамус-хипофизног система пацова на сојине изофлавоне: морфофункционална студија“ одбранила је јула 2012. године.
Tokoм своје научне каријере била је укључена у три пројекта која је финансирало Министарство науке Републике Србије. Светлана Трифуновић је тренутно ангажована у програму рада ИБИСС-а (број уговора 451-03-66/2024-143200007) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Двадесет година се бави истраживањем неуроендокриног система. Њена истраживања су усмерена на испитивање утицаја различитих супстанци (природних или синтетичких, хормона или супстанци сличних хормонима) на ендокрине жлезде и мозак. Њено најновије истраживање фокусирано је на везу између физичког вежбања, старења и ендокриног здравља. Аутор је или коаутор више од 90 истраживачких радова.
Активна је и као учесник и/или координатор у разним пројектима који промовишу науку.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
SCOPUS: 18134822400
Образовање: Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
Докторат (2012)
Магистратура (2004)
Дипломирани биолог (2001)
Научна звања:
2022-до данас: Научни саветник, Одељење за цитологију, ИБИСС, Београд, Србија
2017-2022: Виши научни сарадник, Одељење за цитологију, ИБИСС, Београд, Србија
2013-2017: Научни сарадник, Одељење за цитологију, ИБИСС, Београд, Србија
Истраживачко поље:
Област експерименталне и теоријске ендокринологије са фокусом на развојно програмирање репродуктивног система женки и мужјака пацова уз примену савремених експерименталних приступа из области микроскопије и стереологије. Анализа хипофизе, јајника и тестиса од феталног до адултног периода живота применом стереолошких и морфометријских метода представља јединствен приступ и златни стандард у проучавању морфолошких промена насталих током развића и/или као последица пренаталних третмана.
Публикације:
141 публикација: 70 радова објављених у међународним и домаћим часописима
71 саопштење на међународним и домаћим конгресима
Цитати (без аутоцитата): СKОПУС (453, h index 13)
Пројекти :
• Пројекат бр. 1710 (ИБИСС): „Морфофункционална испитивања ефеката хормона на неуроендокрини систем током животног циклуса“.
• Пројекат бр. 143007Б (ИБИСС): „Утицај фитоестрогена, стероидних и пептидних хормона на ћелије неуроендокриног система“.
• Пројекат бр. 173009 (ИБИСС) „Одговор неуроендокриног система пацова на одабране биљне екстракте, фитоестрогене, стероидне и пептидне хормоне“
• Тренутно ангажована у програму рада ИБИСС (број уговора 451-03-66/2024-143200007) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Чланство у научним удружењима:
• Европско друштво за микроскопију
• Српско друштво за микроскопију
• Европско ендокринолошко друштво
• Српско биолошко друштво
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Scopus број: 55889835100
Образовање:
2006 - Доктор биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
2000 – Магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
1996 - Дипломирани биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
Историја запошљавања са позицијама:
2013 – до данас: Научни саветник Одељења за цитологију ИБИСС
2007 – 2013: Виши научни сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
2007 – 2008: Научни сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
2001 – 2007: Истраживач-сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
Научна удружења:
- Српско друштво за микроскопију
- Европско микроскопско друштво
Истраживачка интересовања:
Главни фокус истраживања је примена микроскопских метода у биологији, са фокусом на квантитативну хистологију, „design-based“ стереоологију, анализу слике и квантификацију сигнала, посебно у контексту развојног програмирања, токсикологије и женске репродукције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
У фокусу научно-истраживачког рада др Милице Манојловић-Стојаноски научне саветнице Одељења за цитологију су феномени развића и програмирања. Тематика њене магистарске тезе (одбрањене 1996. године) и докторске дисертације (одбрањене 2004. године), о успостављању функције и улози хипоталамо-хипофизно-адреналног система фетуса током каснијег рада је продубљивана с проблемског и методолошког аспекта. Како промене хипоталамо-хипофизно-адреналног система током формативног - пренаталног периода имају далекосежне последице на (неуро)физиологију организма, ефекти наведених промена на метаболизам и понашање потомака представљају предмет њених даљих истраживања. Успостављање модел система развојне токсичности омогућило је да се испитивања непосредног и одложеног утицаја пренаталног излагања синтетским глукокортикоидима прошире на сагледавање утицаја нанопартикула селена током развоја, као најрањивијег периода животног циклуса. Модел систем развојне токсичности омогућава процену безбедности спектра новосинтетисаних наноматеријала сагледавајући ризике и бенефите како за мајку, тако и за фетус.
Као чланица Одељења за цитологију др Милица Манојловић-Стојаноски негује првенствено структуралистички приступ истраживањима. Наиме, структурне промене у нервном, ендокрином и метаболичком миљеу организма установљене применом различитих видова квалитативне и квантитативне микроскопије, укључујући и савремену стереологију, представљају незаобилазан ниво истраживања у свеобухватном сагледавања функционалних промена неуроендокриног система фетуса и потомака након пренаталног излагања разним супстанцама.
Овај методолошки приступ, примењен и на пољу стоматолошких истраживања, омогућио је дубље разумевање утицаја широког спектра природних и синтетских материјала на процесе остеогенезе и регенерације денталних ткива, доприносећи побољшању квалитета денталних терапија и резултата за пацијенте.
У досадашњем раду др Милица Манојловић-Стојаноски је резултате својих истраживања објавила у преко 80 публикација.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
др Марко Милер је виши научни сарадник у Одељењу за цитологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитета у Београду. Његов истраживачки рад усмерен је на биологију старења, редокс биологију и физиологију животиња, са посебним интересовањем за то како природна једињења могу допринети очувању здравља ткива током старења.
Посебно се бави ефектима природних полифенола, нарочито цитрусних флаванона, на процесе који обликују ткивну хомеостазу и здраво старење. У фокусу његових истраживања су редокс регулација, H₂S сигнализација и протеинска персулфидација — процеси повезани са оксидативним стресом, инфламацијом, сенесценцијом и променама у грађи и функцији ткива. Ове механизме проучава у различитим органима, укључујући јетру, ендокрини систем и простату, користећи хистолошке, хистохемијске, имунохистохемијске, ултраструктурне и молекуларнобиолошке методе.
У оквиру стручног усавршавања боравио је на Leibniz-Institut für Analytische Wissenschaften – ISAS у Дортмунду, Немачка, где је унапредио знања из области редокс биологије и протеинских посттранслационих модификација. Новији правац његовог рада усмерен је на природно старе експерименталне моделе и њихову транслациону вредност у проучавању промена повезаних са старењем, са нагласком на персулфидацију као могући показатељ редокс и функционалног статуса ткива. Тренутно учествује у једном националном и једном међународном истраживачком пројекту.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Др Јасмина Живановић је виши научни сарадник на Одељењу за Цитологију ИБИСС-a. Докторирала је 2013. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на модулу Биологија ћелија и ткива. Своју научно-истраживачку делатност започела је 2008. године на Одељењу за цитологију IBISS-a, као стипендиста Министарсва за науку Републике Србије, где је и запослена од јануара 2011. године. У периоду од 2008. до 2019. године учествовала је у реализацији два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Њено истраживачко интересовање усмерено је на испитивање ефеката супстанци природног порекла, изофлавона из соје, на регулацију функције кључних регулатора минералног метаболизма у анималном моделу андропаузе. Додатно, важан правац њених истраживања односи се на испитивање процеса старења у различитим анималним моделима као и утицаја цитрусних полифенола на ендокрини систем и редокс регулацију.
Од 2016. до јуна 2018. године др Живановић била је на постдоктoрском усавршавању у групи др Милоша Филиповића у Лабораторији за испитивање сигналних путева посредованих гасотрансмитерима, Институт за биохемију и ћелијску генетику, ЦНРС, Универзитет у Бордоу, Француска, где је проширила своју област интересовања и направила искорак у област испитивања ефеката гасотрансмитера, нарочито водоник сулфида. Њено истраживање је било усмерено на развијање нове селективне методе за детектовање персулфидованих протеина као и утврђивања физиолошких улога које перфулфидација има у in vitro и in vivo експерименталним моделима.
Др Живановић је руководила Дијаспора пројектом одобреног од стране Фонда за науку Републике Србије (2021-2023). Тренутно је вођа радног пакета на пројекту ADVANCED Фонда за науку Републике Србије у оквиру позива ПРИЗМЕ (2024-2027). У оквиру Одељења за цитологију руководи радним задатком који има за циљ испитивање заступљености персулфидације након примене цитрусних флаванона у моделу природно остарелих мужјака пацова. Члан је Српског друштва за микроскопију, Европског друштва за микроскопију, Друштва физиолога Србије и Српског друштва за молекуларну биологију.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Scopus
Аутор је или коаутор преко 90 рецензираних научних радова. Учествовао је као ментор или члан комисије у одбрани докторских и мастер теза.
Предмет истраживања:
Истраживање др Бранка Филиповића усмерено је на проучавање феноменологије старења код мушкараца и корективну примену стероидних и пептидних хормона, као и биљних полифенола, са акцентом на хомеостазу костију и функцију Ц-ћелија штитасте које производе калцитонин. Најновија истраживања су фокусирана на истраживање ефеката третмана инкретином у комбинацији са тренингом снаге и издржљивости на мишићно-скелетни систем средовечних пацова.
Образовање:
Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
• Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, 2008.
• Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003.
• Дипломирани биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 1996.
Похвале и награде:
• Највише рангирани научник (А1 категорија), Министарство науке, технологије и иновација, Република Србија, 2011 - 2024.
Научноистраживачка делатност:
• Тренутно ангажован у програму рада ИБИСС (број уговора 451-03-66/2024-143200007) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2011 - 2020. Пројекат 173009ОИ: „Одговор неуроендокриног система пацова на одабране биљне екстракте, фитоестрогене, стероидне и пептидне хормоне“, финансиран од стране Министарства просвете науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2006 - 2010. Пројекат 143007Б: „Утицај фитоестрогена, стероидних и пептидних хормона на ћелије неуроендокриног система“, финансиран од стране Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2001 - 2005. Пројекат 1710: „Морфофункционална испитивања ефеката хормона на неуроендокрини систем током животног циклуса“, финансиран од стране Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 1998 – 2000. Пројекат 03Е17: Цитолошка испитивања улоге хормона у регулацији функција неуроендокриног система“, финансиран од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије.
Професионално чланство:
• Европско ендокринолошко друштво (ЕSЕ)
• Српско биолошко друштво
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ResearchGate
Научни саветник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" – Института од националног значаја за Републику Србију, са готово двадесет пет година истраживачког искуства у области експерименталне ендокринологије. Аутор/коаутор приближно 100 рецензираних научних публикација. Ментор студената докторских и мастер студија. Члан Научног одбора Европског удружења за ендокринологију за период 2018.-2021. Научни комуникатор са искуством у раду са младима.
Предмет истраживања:
Претходна истраживања др Шошић-Јурјевић су усмерена на испитивање ефеката хормонских третмана и третмана хормонима сличним састојцима биљног порекла на хипофизо-тироидну и друге ендокрине осе, као и на јетру, као главни „циљни“ орган за деловање хормона и регулацију метаболичких процеса. У истраживањима користи моделе „природног” старења пацова оба пола како би боље разумела полно-специфичне ефекте ових третмана.
Тренутно, др Шошић-Јурјевић координира истраживањима која за циљ имају испитивање потенцијала третмана заснованих на инкретинима у комбинацији са физичким вежбањем. Циљ истраживања је утврђивање физиолошких И молекуларних механизама којима би ови третмани, сваки за себе или у комбинацији, могли да допринесу очувању здравља и дуговечности код оба пола.
Додатно, др Шошић-Јурјевић укључена је у истраживања метаболизма холестерола и клиничка истраживања ендокриних тумора у сарадњи са институцијама из Србије и ЕУ.
Образовање:
• Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2008
• Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003
• Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 1998
Међународне постдокторске научне посете:
• Годишње научне посете Институту за клиничку хемију и фармакологију, Универзитета у Бону, Немачка, од 2014. године
• Научне Посете Институту за експерименталну ендокринологију, - “Charité” - Универзитетска болница у Берлину, у 2014. и 2010. години
Похвале и награде:
• Краткорочна стипендија - ЕСЕ, 2014
• Највише рангирани научник (А1 категорија), Министарство науке, технологије и иновација, Република Србија, 2011-2024
• Краткорочна стипендија - ДААД, 2010
• Стипендија за талентоване студенте, Министарство за Науку и технологију, Република Србија, 2000 - 2002
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ
2020- Студент докторских студија молекуларне биологије
Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Молекуларна биомедицина
2019-2020 Мастер из молекуларне биологије и физиологије
Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Експериментална биомедицина
Просечна оцена: 9,60/10,00
Мастер теза: „Ефекат дијеталне рестрикције започете у касној животној доби на развој инфламације у јетри старих Wistar пацова"
2015-2019 Дипломирани молекуларни биолог и физиолог
Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Просечна оцена: 9,00/10,00
АКАДЕМСКО И ПРОФЕСИОНАЛНО ИСКУСТВО
2023- Истраживач сарадник
Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институт од националног значаја за Републику Србију
Одељење за биохемију
2020-2023 Истраживач приправник
Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институт од националног значаја за Републику Србију
Одељење за биохемију
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА И МЕТОДЕ
Гојазност, Цревна микробиота, Молекуларна ендокринологија, Молекуларни механизми метаболичких поремећаја, Нутритивна биохемија, Старење, Дијетална рестрикција
Анимални модели глодара, Western blot, qPCR, ELISA, Хистолошка анализа, Биоинформатичка анализа метагеномских података
ПРОЈЕКТИ, СТИПЕНДИЈЕ И НАГРАДЕ
2024-2027 Пројекат STRIMHealth (HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02-01, број предлога: 101159400)
2021 Добитник конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја за укључивање талентованих младих истраживача у научно истраживачки рад СРО
2021 Награда за најбољу мастер тезу, Фондација „Горан Љубијанкић“
2020 Стипендија за студенте, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије
2019-2020 Стипендија за најбоље студенте са територије општине Обреновац
2015 3. место на Смотри истраживачких радова полазника Регионалног центра за таленте Београд 2 са истраживачким пројектом „Ефекат дексаметазона на биометријске параметре и концентрацију кортикостерона у серуму и хипокампусу одраслих пацова”
ЧЛАНСТВО У ИСТРАЖИВАЧКИМ ДРУШТВИМА
Српско друштво за молекуларну биологију
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Scopus ID: 57329447100
Researcher ID (WoS, Publons): GIK-8625-2022
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.