Моја прича на ИБИСС-у почиње крајем 2011. године, када сам завршила основне студије молекуларне биологије на Универзитету у Београду – Биолошком факултету (2007–2010) и била на половини двогодишњих мастер студија на истом програму (2010–2012). Придружила се сам Одељењу за биохемију као истраживач приправник ради израде експерименталног дела мастер радa. 2013. године сам запосленa као истраживач сарадник на Одељењу за биохемију где сам радила истраживања у оквиру докторских студија (2012–2017, Универзитет у Београду–Биолошки факултет) и успешно одбранила тезу под називом: Развој метаболичког синдрома изазваног комбинацијом стреса и исхране обогаћене фруктозом – допринос глукокортикоида у висцералном масном ткиву и хипоталамусу женке пацова. Своја истраживања сам наставила (као виши научни сарадник од 2023.год) истражујући молекуларне механизме и интеракције органа који доводе до развоја метаболичког синдрома и дијабетеса типа 2 код оба пола, као последицу савременог начина живота који карактерише свакодневна изложеност стресу и повећан унос калоричне хране богате фруктозом. Поред тога, посвећена сам анализи и разјашњавању улоге микробиоте у метаболичким поремећајима и ефикасном губитку тежине.
Кроз године успоставила сам међународну сарадњу са Универзитетом у Лозани (енг.SCOPES пројекат, 2014–2017), Данском академијом за дијабетес и ендокинологију (докторски курс, 2014), лабораторијом за системску и компјутерску биологију Меморијалног центра за истраживање рака „Слоун Кетеринг“(енг.MSKCC), Њујорк (три месеца постдокторске обуке, 2022), Универзитетима у Амстердаму, Лисабону и Оребру (Хоризон-Твининг пројекат „STRIMHealth“, 2024–2027). Учествовала сам у едукацији студената као сарадник у настави на Универзитету у Београду – Биолошком факултету (2012–2016) и као ментор у изради докторске дисертације (2019–2023). Активно сам укључена у популаризацију науке кроз Ноћ истраживача, Сајам науке, Отворена Врата ИБИСС-а. Члан сам Српског биохемијског друштва, Српског друштва за молекуларну биологију, Друштва за неуронауке Србије, Данске академије за дијабетес и ендокинологију.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Др Наташа Величковић је рођена 04. 11. 1971. у Београду. Основне студије је завршила на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, 1996. године. Магистарске и докторске студије је завршила на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, 2001. и 2009. године. Од 1996. до 2010. године је запослена у Институту за нуклеарне науке “Винча”, где је и одбранила докторску тезу. Од 2010. године је запослена на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић” на Одељењу за биохемију. Основна проблематика истраживања др Величковић је испитивање патофизиолошких промена енергетског метаболизма у анималним моделима метаболичког синдрома и у пацијентима са масном болести јетре повезане са метаболичком дисфункцијом (МАСЛД), са фокусом на поремећаје липидног и глукозног метаболизма у масном ткиву и јетри. Главне истраживачке теме су карактеризација анималних модела метаболичког синдрома, испитивање молекуларних механизама поремећаја липидног метаболизма, инфламације и инсулинске осетљивости у масном ткиву и јетри, испитивање профила липида и метаболита у узорцима пацијената са МАСЛД, проучавање улоге микробиоте у метаболичким поремећајима везаних за прекомерну калоријску исхрану и МАСЛД. Посебан фокус истраживања је на испитивању улоге глукокортикоидних хормона на метаболичке поремећаје у гојазности и болести масне јетре. У циљу усавршавања, др Величковић је боравила две недеље на Одељењу за физиологију Универзитета у Лозани, Лозана, Швајцарска (2017. година). Др Величковић је добитник стипендије Министарства за науку и заштиту природне средине Републике Србија за успешан магистарски рад (1996-1997 године), добитник награде Министарства за науку и заштиту природне средине Републике Србија за изванредан допринос науци (2003. године), добитник стипендија Интернационалне организације за истраживање мозга (ИБРО) (2003), KАСКАДЕ мреже изузетности (2005) и ФЕБС друштва (2009) за учешће у различитим радионицама и конгресима. Учесник је на заједничком истраживачком пројекту Србије и Швајцарске (број пројекта IZ73Z0_152331). Др Величковић је координатор HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02 Twinning позива под називом “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth) (број пројекта 101159400) (2024-2027 година).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Диплому мастера (M.Sc.) Молекуларне биологије и физиологије (2010. године) и докторат из области Биологије (Ph.D., 2016. године) Марина је стекла на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Њена најзначајнија истраживачка интересовања обухватају молекуларнe механизме патогенезе гојазности, инсулинске и лептинске резитенције, инфламације, односно коморбидитета метаболичког синдрома и синдрома полицистичних јајника, као и утицај промена састава, генетичког и метаболичког садржаја цревног микробиома у овим поремећајима. Најновије публикације односе се на епидемиолошке, терапијске и молекуларне аспекте резистенције на антибиотике, укључујући и утицај појаве њених генетичких маркера у пробиотским културама на састав и антимикробну резистенцију цревног микробиома.
Континуирано ради на ИБИСС-у од 2011. године, мада је, током 2016. године, заузимала и удаљену позицију scientific writer-a у фирми Cambridge Cell net Ltd., из Новог сада.
До сада, Maрина је активно учествовала у реализацију пројекaта „Улога стероидних хормона у неуроендокриној адаптацији на стрес и патофизиологији метаболичког синдрома – молекуларни механизми и клиничке импликације“ (ИИИ41009, 2011.-2019.), финансираног од стране националног ресорног Министарства, те међународног пројекта (SCOPES IZ73Z0_152331, 2014.-2017.) под насловом “Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids”, финансираног од стране Швајцарске националне фондације за науку (Swiss National Science Foundation, Berne, CH). Почевши од јуна 2024. планирано је да буде укључена у реализацију трогодишњег Twinning пројекта финансираног од стране Европске комисије, под насловом „Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth 101159400), у оквиру HORIZON-WIDERA-2023.
Maрина је активна чланица Српског друштва за молекуларну биологију и Биохемијског друштва Србије.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Након завршетка основних студија Молекуларне биологије (2014), уписала сам докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на модулу Молекуларна биологија еукариота. 2015. године сам запослена као Истраживач приправник на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”. Звање Истраживач сарадник сам стекла 2017. године, а 2022. године сам успешно одбранила тезу под називом: „Метаболизам липида и сигнални пут глукокортикоида у висцералном масном ткиву и јетри Mif -/- мишева на режиму исхране обогаћене фруктозом” у оквиру пројекта „Улога стероидних хормона у неуроендокриној адаптацији на стрес и патофизиологији метаболичког синдрома - молекуларни механизми и клиничке импликације“, који је финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Као учесница на међународном пројекту под називом " Interaction between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids " (SCOPES пројекат, Swiss National Science Foundation, 2015-2017) била сам ангажована у реализацији експеримената, чији је циљ расветљавање комбинованих ефеката хроничног стреса и исхране богате фруктозом на развој метаболичког синдрома и дијабетеса типа 2 код мужјака и женки пацова. Kao научни сарадник (од 2023. године), наставила сам cвоја истраживања испитујући ефекте пробиотских бактерија на губитак тежине и побољшање метаболичких параметара, као и анти-инфламаторне и анти-оксидативне ефекте екстракта шафрана на анималном моделу гојазног миша храњеног комерцијалном храном обогаћеном мастима.
Добитница сам стипендије European Society of Endocrinology за учешће на Програму за младе научнике у оквиру 27. ФАОБМБ и 44. МСБМБ конференције, која се одржала 2019. године у Куала Лумпуру у Малезији. Активно сам укључена у бројне манифестације које имају за циљ да популаризују науку (Ноћ истраживача, Сајам науке, Отворена врата ИБИСС-а). Чланица сам Српског друштва за молекуларну биологију, Српског биохемијског друштва и Друштва за неуронауке Србије.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
SCOPUS ID: 54420835400
Образовање:
2011: Доктор биолошких наука. Биолошки факултет, смер Биохемија, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2004: Магистар биолошких наука. Биолошки факултет, студијски програм Молекуларна биологија и биохемија, Универзитет у Београду, Београд, Србија
2000: Дипломирани биохемичар, Хемијски факултет, смер Биохемија, Универзитет у Београду, Београд, Србија
Радно искуство:
2001 – Истраживач (Научни саветник од 2021.), Одељење за биохемију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Институт од националног значаја за Републику Србију (IBISS), Београд, Србија
2014-2015: Пост-докторско усавршавање на Програму за молекуларну ендокринологију, Институт за биологију, медицинску хемију и биотехнологију, National Hellenic Research Foundation, Атина, Грчка
Поље истраживања:
Ефекти савременог начина живота који карактерише стална изложеност стресорима и нездраве навике у исхрани, на метаболизам липида и глукозе, инфламаторни и редокс статус.
Благотворни ефекти воћа и природних производа на побољшање метаболичних поремећаја изазваних неправилном исхраном.
Сигнални пут глукокортикоида у различитим патофизиолошким стањима (метаболички синдром, пострауматски стресни поремећај ПТСП, синдром полицистичних јајника).
Учешће на пројектима:
а) Међународни
• 2024- Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health (Twinning - European Commission)
• 2013-2017: Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids (SCOPES, Swiss National Science Foundation)
• 2004-2008: Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder (FP6, European Comission)
б) Национални
• Тренутно ангажована у програму рада IBISS који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2011-2019: Улога стероидних хормона у неуроендокриној адаптацији на стрес и патофизиологији метаболичког синдрома – молекуларни механизми и клиничке импликације.
• 2006-2010: Експресија и функција глукокортикоидног рецептора и протеина топлотног стреса у патофизиолошким стањима и стресу.
• 2002-2005: Модулација функције глукокортикоидног рецептора у току ћелијског одговора на стрес.
Чланство у научним удружењима:
• Српско биохемијско друштво
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Српско биолошко друштво
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Др Гордана Товиловић Ковачевић је дипломирала 2002. године на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду (смер дипломирани фармацеут). Од октобра 2003. године је запослена на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Магистарску тезу под називом „Биохемијска и неурофармаколошка испитивања екстракта биљне врсте Gentiana kochiana” одбранила је 2007. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под називом „Механизам заштитног дејства арилпиперазинских лиганада за допаминске D2 рецепторе у азот моноксидом и 6-хидроксидопамином изазваној смрти SH-SY5Y ћелија хуманог неуробластома” је одбранила 2012. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
На почетку научно-истраживачког рада бавила се испитивањима из области неурофармакологије, која обухватају интеракције потенцијалних антипсихотика са допаминским и серотонинским рецепторима. Каснија истраживачка интересовања др Товиловић Ковачевић обухватају испитивање улоге аутофагије у неуродегенеративним поремећајима (Паркинсонова болест, Алцхајмерова деменција, неуроинфламација) и антиканцерском деловању нових терапеутика. Значајан део њеног истраживачког рада чини проучавање биолошких ефеката активних компоненти из биљног света, са посебним освртом на ксантоне, секундарне метаболите карактеристичне за биљке из породице Gentianaceae, и њихов антиканцерски, антидепресивни, анксиолитички и ендотел-заштитни потенцијал.
У раду др Товиловић Ковачевић користи технике рада у стерилним условима (ћелијска култура), имуноблота, проточне цитофлуориметрије, трансфекције ћелијских култура малим интерферирајућим РНК и плазмидима.
Др Товиловић Ковачевић је одржала два предавања по позиву на Првој међународној конференцији биљне биологије у Суботици 2013. године и Трећем конгресу биолога Србије одржаном на Златибору 2022. године.
Др Товиловић Ковачевић је 2019. године као члан тима који чине др Кристина Јањетовић (руководилац тима) и др Марина Стаменковић добила стипендију ""Покрени се за науку"".
Од 2021. године научно-истраживачки рад др Товиловић Ковачевић реализује кроз основна истраживања у оквиру Уговора о реализацији и финансирању научно-истраживачког рада НИО који финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Др Товиловић Ковачевић је члан Друштва за неуронауке Србије (ДНС) и Федерације европских друштава за неуронауке (FENS).
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Током јула 1997. године похађала летњу школу на Универзитету Илиноис у Чикагу, САД где је на Одељењу за биохемију и молекуларну биологију стекла искуство из области генетичког инжењеринга.
Основне академске студије завршила је 1998. године, на Хемијском факултету Универзитета у Београду, смер Биохемија.
Магистарску тезу "Клонирање, експресија и интеракција са алфа-субјединицом Г-протеина фрагмената треће цитоплазматичне петље допаминског Д2 рецептора човека" је одбранила 2000. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду, смер Биохемија.
Од 1999-2005. године била је запослена у Институту за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) у Лабораторији за биохемију. Од 2005. је запослена на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић".
Докторску дисертацију под насловом "Испитивање атипичног антипсихотичког потенцијала новосинтетисаних арилпиперазина тестовима in vitro и на анималним моделима психозе" одбранила је 2010. године, на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Одржала је предавања по позиву на две конференције „Биологија аутизма“ у Загребу (Хрватска) априла 2014. године и Тхерманама Лашко (Словенија) октобра 2014. године. У циљу популаризације науке, одржала је предавање “Микробиота и централни нервни систем” 2017. године, у организацији Центра за предавачку делатност Задужбине Илије М. Коларца.
Др Игњатовић је била ментор докторске дисертације кандидата Катарине Д. Бојовић под насловом: „Повезаност неуроразвојних поремећаја са варијантама гена за лактазу, хумани антиген леукоцита и рецептор витамина Д, као и са присуством опиоидних пептида у урину и цревном дисбиозом“, која је одбрањена на Биолошком факултету 2021. године.
Од 2020. године, ангажована је у оквиру Програма рада Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
У свом до садашњем раду бавила се истраживањима у области медицинске хемије, фармакологије и фитотерапије као и неуробиологије и нутриционистичких наука користећи in vitro тестове на неколико ћелијских линија и анималне моделе понашања.
Последњих година фокусирана је на испитивање етиологије неуроразвојних поремећаја.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Научни саветник сам Одељења за биохемију. Дипломирала сам на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где сам стекла и звање доктора наука. Током своје професионалне каријере, била сам укључена у више националних и међународних пројеката, укључујући пројекте Европске комисије FP6 „ Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder” (#INCO-CT-2004-509213, 2004-2008), и пројекат Horizon Europe “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth, #101159400, 2024-2027) који је тренутно у току. Од 2011. до 2020. године била сам укључена у наставу за студенте докторских студија на предмету Молекуларна биологија ћелије II Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Мој научни рад је везан за молекуларну ендокринологију, са фокусом на сигналне путеве стероидних хормона, посебно глукокортикоида, у различитим патофизиолошким стањима везаним за метаболичке поремећаје, гојазност, инсулинску резистенцију, синдром полицистичних јајника (PCOS) и посттрауматски стресни поремеcћај (ПТСП). Посебно ме интересује патофизиологија PCOS, односно молекуларни механизми који се налазе у основи зачараног круга који се успоставља између вишка андрогена, гојазности и инсулинске резистенције у овом синдрому. Због тога сам веcћину својих истраживања посветила расветљавању сигналних путева ових метаболичких поремеcћаја у масном ткиву, мишиcћима и јетри анималног модела PCOS. Дугорочно, мој циљ је да идентификујем потенцијалне места деловања за терапију вишка андрогена и његових метаболичких последица у PCOS.
Тренутно сам члан Научног одбора Европског ендокринолошког друштва. Такође сам помоћник уредника у часопису „Journal of Endocrinological Investigation“, и члан уређивачког одбора часописа „Hormones: International Journal of Endocrinology and Metabolism“. Поред овога, у оквиру Међународне комисије за заштиту реке Дунав члан сам тима из Србије за програм Заједничко истраживање Дунава 5, чији задатак је праћење ДНК из животне средине (eDNK). Поред наведеног, члан сам Тима за трансфер знања и технологије у ИБИСС-у, где нам је задатак да препознамо који резултати добијени из различитих области истраживања на Институту могу добити неки облик заштите интелектуалне својине и касније бити преведени у производ или услугу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Др Ана Теофиловић је завршила основне академске студије 2010. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија. Дипломски рад је урадила у Лабораторији за медицинску генетику Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“. Докторску дисертацију је одбранила 2014. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Експериментални део докторске тезе је урадила на Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Института од националног значаја за Републику Србију на коме је запослена од 2011. године. Њен досадашњи научни рад се односи на испитивање енергетског метаболизма и инфламације у метаболички активним ткивима пацова храњених фруктозом и излаганих стресу, са посебним освртом на улогу глукокортикоидних хормона у регулацији наведених процеса. Тренутно се бави испитивањем утицаја дијететских суплемената и цревне микробиоте на сигналне путеве и метаболичке процесе у анималним моделима гојазности и метаболичког синдрома. До сада је објавила преко 20 радова у врхунским међународним часописима и имала је преко 30 саопштења на научним скуповима. Учествовала је на једном националном пројкту (ев. бр. ИИИ41009) и на два међународна пројеката (SCOPES JRP: IZ73ZO_152331; HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02-01: 101159400). Била је ментор у изради две мастер тезе које су одбрањене на Биолошком факултету Универзитета у Београду и тренутно руководи израдом једне докторске тезе. Добитница је стипендије Европског ендокринолошког друштва за похађање Летње школе ендокринологије у Брегензу. Учествовала је у организацији научних скупова, образовних програма и сајмова науке. Чланица је Српског друштва за молекуларну биологију и Биохемијског друштва Србије.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.