Душанка Поповић завршила је Биолошки факултет 2009. године на студијском програму Биологија. Докторске студије уписала је 2013/2014. године на смеру Молекуларна биологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Свој истраживачки пут започела је на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИMГГИ) у Лабораторији за интеракције пробиотика и микробиоте са домаћином. Од 2019. године запослена је на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институту од националног значаја за Републику Србију.
Научно истраживачка област Душанке Поповић обухвата испитивање бактеријске микробиоте плућа, црева и коже у циљу разумевања улоге коменсала ових органа у одржавању ткивне хомеостазе. Затим, испитивање механизама двосмерне комуникације између плућа и црева стању цревне дисбиозе и инфламације плућа изазване гљивом A. fumigatus. Поред наведеног, бави се и идентификацијом и карактеризацијом пробиотичког потенцијала природних изолата бактерија млечне киселине (БМК).
Душанка Поповић учествовала је у реализацији неколико пројеката на ИMГГИ у Лабораторији за интеракције пробиотика и микробиоте са домаћином: "Развој технолошког процеса за производњу иновативног пробиотичког производа за превенцију и лечење цревних инфекција код животиња" (50075), финансираног од стране Фонда за иновациону делатност, Републике Србије, затим пројекта "Развој иновативног пробиотичког ферментисаног производа заснованог на природним изолатима бактерија млечне киселине за лечење паса и мачака са дијабетесом", (391- 00-16 / 2016-16 / 19), финансираног од стране Министарства за образовање, науку и технолошки развој, а данас Министарства, науке технолошког развоја и иновација Републике Србије, и пројекта "Strengthening the Research Potential of IMGGE through Reinforcement of Biomedical Science of Rare Diseases in Serbia – en route for innovation - SERBORDISinn " (EU-FP7-REGPOT, 316088, 2013-2016). Tакође, учествовала је у реализацији пројекта “Имуномодулаторни ефекти ксенобиотика и биотичких фактора животне средине на популације мишоликих глодара” (173039), на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Члан је Друштва имунолога Србије и Српског биолошког друштва.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Звање доктора наука је стекла на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2008. Њена истраживачка интересовања обухватају бројне аспекте екологије и екофизиологије биљака, као и очување биодиверзитета и екосистемских услуга у складу са циљевима одрживог развоја. Учествовала је у бројним националним и међународним пројектима, стекавши искуства од фундаменталног разумевања физиолошких процеса до синтезе еколошких детерминанти које су најзначајније за очување биодиверзитета и отпорост екосистема. Тренутна истраживања су фокусирана на анализу биљних особина и квантификацију односа структура: функција, са циљем да се идентификују кључне особине (на нивоу јединке, популације, врсте, заједнице) које дорпиносе адаптацији на садејство климатских промена и поремећаја стања животне средине. Добитница је стипендије Министарства просвете и науке за талентоване постдипломске студенте. Као истраживач, награђена је престижном N. E. Borlaug стипендијом и остварила међународну сарадњу као гостујући истраживач на University of Nebraska, Линколн, НЕ, САД (тема: Мониторинг и моделовање раста и продуктивности биљака), као и Erasmus Mundus grant-ом за креирање и извођење једносеместралног курса на мастер студијама на University of Life Sciences and Natural Resources, Беч, Аустрија (предмет: Екологија земљишта и биљака). Члан је управних одбора и радних група у неколико COST акција, где је ангажована на међу-дисциплинарном умрежавању на паневропском нивоу. Дугогодишња је сарадница Регионалног центра за таленте и чланица Регионалног одбора за биологију. Сарађује и са Центром за промоцију науке, радећи на развоју метода за едукацију циљних група и шире јавности о екологији и климатским променама.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Зорана Милетић, рођена 28. фебруара 1990. године у Сремској Митровици, Србија.
Докторску дисертацију под називом „Садржај потенцијално токсичних елемената у одабраним дрвеним врстама као биоиндикаторима загађења у обалној зони реке Саве“ одбранила је 2021. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Запослена на одељењу за Екологију од марта 2015. године.
Примарни исраживачки фокус др Зоране Милетић је екотоксикологија и екофизиологија биљака. У оквиру ових истраживања, Зорана Милетић је значајно допринела у процени потенцијала аутохтоних и алохтоних инвазивних врста биљака за коришћење у биоиндикацији и фиторемедијацији земљишта контаминираних потенцијално токсичним елементима, укључујући тешке метале. Такође, учествујући у реализацији националних и међународних пројеката, стекла је вредна знања о решавањима различитих еколошких проблема у терестричним и акватичним екосистемима у нашој земљи и иностранству. Флористичким и фитоценолошким истраживањима, др Зорана Милетић је дала значајан допринос у разумевању начина и механизама инвазије алохтоних врста биљака. У области етноботанике као важне ботаничке дисциплине, Зорана је документовала и описала диверзитет лековитих биљака, и повезала начине њихове употребе у различитим подручјима Балканског полуострва, а посебно на територији Републике Србије.
Члан Српског биолошког друштва од 2015. Године.
За резултате докторске дисертације, др Зорана Милетић је награђена Danubius Young Scientist Award, 2022. године. Ову награду су доделили Аустријско савезно министарство за образовање, науку и истраживања (BMBWF) и Институт за Дунавску регију и Централну Европу (IDM).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Вера Видаковић завршила је основне и докторске студије на Катедри за биохемију Хемијског факултета Универзитета у Београду. Докторску дисертацију радила је у Одељењу за екологију ИБИСС, где је запослена од 2011. године. Њени научни интереси везани су за очување биодиверзитета природне средине, одрживи развој друштва и примену хемијских и биохемијских метода у проучавању биодиверзитета. Предмет истраживања др Вере Видаковић представља проучавање хемодиверзитета биљака кроз испитивање варијабилности специјализованих метаболита у популацијама биљних врста са природних станишта као показатеља еколошких адаптација. Њена истраживања наглашавају значај испитивања хемодиверзитета за очување биодиверзитета, функционисање екосистема, ублажавање ефеката климатских промена, безбедност хране и воде.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Вељко Перовић је рођен 10. октобра 1973. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу и Пољопривредни факултет (Универзитет у Београду). Докторску тезу „Процена потенцијалне ерозије земљишта применом USLЕ и PЕSЕRА модела на подручју слива акумулације Првонек“ одбранио је 2015. године на Шумарском факултету (Универзитет у Београду), под менторством др Ратка Кадовића. Од 2004. године радио је у Институту за земљиште у Београду, а од 2017. године ради у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Вељко Перовић је аутор више чланака у рецензираним часописима и учествовао у више домаћих и међународних научних пројеката. Његова истраживачка интересовања су првенствено у области деградације земљишта.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Милица Јоњев је рођена 1990. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Основне и мастер академске студије завршила је на Шумарском факултету Универзитета у Београду на одсеку Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Докторске студије на Шумарском факултету Универзитета у Београду завршила је 2022. године одбраном докторске дисертације под називом „Дистрибуција тешких метала у земљиштима рипаријалне зоне реке Саве“.
Од јула 2015. године запослена је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институту од националног значаја за Републику Србију на Одељењу за екологију, а од априла 2022. године као научни сарадник. Бави се истраживањем хемијске и физичке деградације земљишта и речног седимента, са акцентом на потенцијално токсичне елементе и проценом еколошког ризика на животну средину. Такође део истраживања се односи на екофизиолошка истраживања биљака у условима мултипног стреса као и на етноботаничка истраживања.
Током свог истраживачког рада учествовала у реализацији више научних и апликативних пројеката које су финансирали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство заштите животне средине и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Била је учесник на међународном пројекту из оквирног ФП7 програма ʻGLOBAQUA’ Managing the effects of multiple stressors on aquatic ecosystems under water scarcity” (EC бр. 603629). Тренутно је ангажована у оквиру Програма институционалног финансирања Министарства просвете, науке и технолошког развоја (451-03-66/2024-03/ 200007).
Током 2016. године била је на студијском боравку у Институту „Јожеф Стефан“ у Љубљани, где је урадила део своје докторске дисертације. Др Милица Јоњев је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за проучавање земљишта.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.