Anastasija Malešević je rođena u Užicu, osnovnu i srednju školu je završila u Srebrenici. Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu upisla je 2016. godine na studijskom programu Biologija gde je stekla zvanje diplomirani biolog 2020. godine. Dalje školovanje je nastavila 2020. godine u istoj matičnoj ustanovi na studijskom programu Biologija, modul Biologija mikroorganizama i stekla zvanje Master biolog 2021. godine. Po završetku master studija, iste godine upisuje doktorske studije na studijskom programu Molekularna biologija i fiziologija, modul Imunobiologija na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković”- Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju od 2021. godine.
Naučno istraživački rad Anastasije Malešević obuhvata ispitivanje imunotoksičnih efekata ksenobiotika na laboratorijskim životinjama i ćelijskim linijama. Istraživanja podrazumevaju ispitivanje lokalnih i sistemskih imunskih reakcija nakon delovanja ksenobiotika, kao i reakcije kontaktne preosetljivosti. Deo istraživanja obuhvata i ispitivanje bakterijske mikrobiote kože nakon delovanja sredinskih zagađivača u cilju razumevanja njihovog efekta na homeostazu bakterijske zajednice u ovom organu.
Član je Srpskog biološkog društva i Kluba mladih imunologa Srbije.
Doktorat bioloških nauka (prosečna ocena na doktorskim studijama 10/10), Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2009.
Doktorske studije (smer Animalna i humana fiziologija, modul Eksperimentalna endokrinologija) upisane na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, školske 2006. /2007.
Škola rezervnih oficira (atomsko-biološko-hemijska odbrana, ABHO), Vojna akademija Beograd - Kruševac, 2004.
Osnovne studije, Molekularna biologija i fiziologija (smer Eksperimentalna biomedicina) (prosečna ocena na osnovnim studijama 9.34/10), Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2003.
Istraživanja dr Vladimira Ajdžanovića, naučnog savetnika, su pozicionirana unutar tri koordinate, i to fenomenologije starenja, korišćenja eksperimentalnih pacovskih modela oba pola i primene sintetskih steroida ili polifenola prirodnog porekla kao potencijalnih terapeutika različitih simptoma starenja. U opsegu od ćelijske morfofiziologije do nivoa endokrinog sistema je definisan kontekst elaboracije tretmanima izazvanih efekata. Hipofizno-adrenokortikalni sistem i prostata starih mužjaka, nakom primene bioaktiva biljnog porekla, su u fokusu njegovog istraživačkog interesovanja. Dr Ajdžanović prevashodno primenjuje strukturalni pristup, što podrazumeva korišćenje metoda moderne analitičke i kvantitativne histologije, te mikroskopske anatomije, u svom radu. Takođe, inovativna, utemeljena i argumentovana stanovišta karakterišu njegove teorijske radove u polju biomedicinskih nauka. Naposletku, kreativna misija dr Vladimira Ajdžanovića podrazumeva napore uložene u cilju približavanja nauke i filosofije, pri čemu on posebnu pažnju posvećuje negovanju jezika filosofije u naučnom pisanju.
U Kantovskom maniru, dr Ajdžanović je celu svoju dosadašnju istraživačku karijeru proveo na Odeljenju za citologiju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS), Univerzitet u Beogradu. Autor je ili koautor preko 80 naučnih radova objavljenih u recenziranim međunarodnim časopisima. Dr Vladimir Ajdžanović je član Srpskog društva za mitohondrijalnu i slobodno-radikalsku fiziologiju, Društva fiziologa Srbije i Srpskog lekarskog društva.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Svetlana Trifunović je zaposlena u odeljenju za citologiju, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“(IBISS), Instituta od Nacionalnog značaja, Republike Srbije, Univerziteta u Beogradu od marta 2003. Dr Svetlana Trifunović je stekla zvanje Naučni savetnik marta 2022. Pre toga je od 2017. do 2022. godine bila u zvanju Viši naučni saradnik; od 2013. do 2017. godine, Naučni saradnik; od 2009 do 2013. godine, Istraživač saradnik. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Odgovor hipotalamus-hipofiznog sistema pacova na sojine izoflavone: morfofunkcionalna studija“ odbranila je jula 2012. godine.
Tokom svoje naučne karijere bila je uključena u tri projekta koja je finansiralo Ministarstvo nauke Republike Srbije. Svetlana Trifunović je trenutno angažovana u programu rada IBISS-a (broj ugovora 451-03-66/2024-143200007) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Dvadeset godina se bavi istraživanjem neuroendokrinog sistema. Njena istraživanja su usmerena na ispitivanje uticaja različitih supstanci (prirodnih ili sintetičkih, hormona ili supstanci sličnih hormonima) na endokrine žlezde i mozak. Njeno najnovije istraživanje fokusirano je na vezu između fizičkog vežbanja, starenja i endokrinog zdravlja. Autor je ili koautor više od 90 istraživačkih radova.
Aktivna je i kao učesnik i/ili koordinator u raznim projektima koji promovišu nauku.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
SCOPUS ID: 18134822400
Obrazovanje: Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Doktorat (2012)
Magistratura (2004)
Diplomirani biolog (2001)
Naučna zvanja:
2022-do danas: Naučni savetnik, Odeljenje za citologiju, IBISS, Beograd, Srbija
2017-2022: Viši naučni saradnik, Odeljenje za citologiju, IBISS, Beograd, Srbija
2013-2017: Naučni saradnik, Odeljenje za citologiju, IBISS, Beograd, Srbija
Istraživačko polje:
Oblast eksperimentalne i teorijske endokrinologije sa fokusom na razvojno programiranje reproduktivnog sistema ženki i mužjaka pacova uz primenu savremenih eksperimentalnih pristupa iz oblasti mikroskopije i stereologije. Analiza hipofize, jajnika i testisa od fetalnog do adultnog perioda života primenom stereoloških i morfometrijskih metoda jedinstven je pristup i zlatni standard u proučavanju morfoloških promena nastalih tokom razvića i/ili kao posledica prenatalnih tretmana.
Publikacije:
141 publikacija: 70 radova objavljenih u međunarodnim i domaćim časopisima
71 saopštenje na međunarodnim i domaćim kongresima
Citati (bez autocitata): SCOPUS (453, h index 13)
Projekti :
• Projekat br. 1710 (IBISS): „Morfofunkcionalna ispitivanja efekata hormona na neuroendokrini sistem tokom životnog ciklusa“
• Projekat br. 143007B (IBISS): „Uticaj fitoestrogena, steroidnih i peptidnih hormona na ćelije neuroendokrinog sistema“.
• Projekat br. 173009 (IBISS) „Odgovor neuroendokrinog sistema pacova na odabrane biljne ekstrakte, fitoestrogene, steroidne i peptidne hormone“
• Trenutno angažovana u programu rada IBISS (broj ugovora 451-03-66/2024-143200007) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Србије.
Članstvo u naučnim udruženjima:
• Evropsko društvo za mikroskopiju
• Srpsko društvo za mikroskopiju
• Evropsko endokrinološko društvo
• Srpsko biološko društvo
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Scopus broj: 55889835100
Obrazovanje:
2006 - Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
2000 – Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
1996 - Diplomirani biolog, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
Istorija Istorija zapošljavanja sa pozicijama:
2013 – do danas: Naučni savetnik Odeljenja za citologiju IBISS
2007 – 2013: Viši naučni saradnik Odeljenja za citologiju IBISS
2007 – 2008: Naučni saradnik Odeljenja za citologiju IBISS
2001 – 2007: Istraživač-saradnik Odeljenja za citologiju IBISS
Naučna udruženja:
- Srpsko društvo za mikroskopiju
- Evropsko mikroskopsko društvo
Istraživačka interesovanja:
Glavni fokus istraživanja je primena mikroskopskih metoda u biologiji, sa fokusom na kvantitativnu histologiju, „design-based“ stereologiju, analizu slike i kvantifikaciju signala, posebno u kontekstu razvojnog programiranja, toksikologije i ženske reprodukcije.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
U fokusu naučno-istraživačkog rada dr Milice Manojlović-Stojanoski naučne savetnice Odeljenja za citologiju su fenomeni razvića i programiranja. Tematika njene magistarske teze (odbranjene 1996. godine) i doktorske disertacije (odbranjene 2004. godine), o uspostavljanju funkcije i ulozi hipotalamo-hipofizno-adrenalnog sistema fetusa tokom kasnijeg rada je produbljivana s problemskog i metodološkog aspekta. Kako promene hipotalamo-hipofizno-adrenalnog sistema tokom formativnog - prenatalnog perioda imaju dalekosežne posledice na (neuro)fiziologiju organizma, efekti navedenih promena na metabolizam i ponašanje potomaka predstavljaju predmet njenih daljih istraživanja. Uspostavljanje model sistema razvojne toksičnosti omogućilo je da se ispitivanja neposrednog i odloženog uticaja prenatalnog izlaganja sintetskim glukokortikoidima prošire na sagledavanje uticaja nanopartikula selena tokom razvoja, kao najranjivijeg perioda životnog ciklusa. Model sistem razvojne toksičnosti omogućava procenu bezbednosti spektra novosintetisanih nanomaterijala sagledavajući rizike i benefite kako za majku, tako i za fetus.
Kao članica Odeljenja za citologiju dr Milica Manojlović-Stojanoski neguje prvenstveno strukturalistički pristup istraživanjima. Naime, strukturne promene u nervnom, endokrinom i metaboličkom miljeu organizma ustanovljene primenom različitih vidova kvalitativne i kvantitativne mikroskopije, uključujući i savremenu stereologiju, predstavljaju nezaobilazan nivo istraživanja u sveobuhvatnom sagledavanja funkcionalnih promena neuroendokrinog sistema fetusa i potomaka nakon prenatalnog izlaganja raznim supstancama.
Ovaj metodološki pristup, primenjen i na polju stomatoloških istraživanja, omogućio je dublje razumevanje uticaja širokog spektra prirodnih i sintetskih materijala na procese osteogeneze i regeneracije dentalnih tkiva, doprinoseći poboljšanju kvaliteta dentalnih terapija i rezultata za pacijente.
U dosadašnjem radu dr Milica Manojlović-Stojanoski je rezultate svojih istraživanja objavila u preko 80 publikacija.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Dr Jasmina Živanović je viši naučni saradnik na Odeljenju za Citologiju IBISS-a. Doktorirala je 2013. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na modulu Biologija ćelija i tkiva. Svoju naučno-istraživačku delatnost započela je 2008. godine na Odeljenju za citologiju IBISS-a, kao stipendista Ministarsva za nauku Republike Srbije, gde je i zaposlena od januara 2011. godine. U periodu od 2008. do 2019. godine učestvovala je u realizaciji dva projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Njeno istraživačko interesovanje usmereno je na ispitivanje efekata supstanci prirodnog porekla, izoflavona iz soje, na regulaciju funkcije ključnih regulatora mineralnog metabolizma u animalnom modelu andropauze. Dodatno, važan pravac njenih istraživanja odnosi se na ispitivanje procesa starenja u različitim animalnim modelima kao i uticaja citrusnih polifenola na endokrini sistem i redoks regulaciju.
Od 2016. do juna 2018. godine dr Živanović bila je na postdoktorskom usavršavanju u grupi dr Miloša Filipovića u Laboratoriji za ispitivanje signalnih puteva posredovanih gasotransmiterima, Institut za biohemiju i ćelijsku genetiku, CNRS, Univerzitet u Bordou, Francuska, gde je proširila svoju oblast interesovanja i napravila iskorak u oblast ispitivanja efekata gasotransmitera, naročito vodonik sulfida. Njeno istraživanje je bilo usmereno na razvijanje nove selektivne metode za detektovanje persulfidovanih proteina kao i utvrđivanja fizioloških uloga koje perfulfidacija ima u in vitro i in vivo eksperimentalnim modelima.
Dr Živanović je rukovodila Dijaspora projektom odobrenog od strane Fonda za nauku Republike Srbije (2021-2023). Trenutno je vođa radnog paketa na projektu ADVANCED Fonda za nauku Republike Srbije u okviru poziva PRIZME (2024-2027). U okviru Odeljenja za citologiju rukovodi radnim zadatkom koji ima za cilj ispitivanje zastupljenosti persulfidacije nakon primene citrusnih flavanona u modelu prirodno ostarelih mužjaka pacova. Član je Srpskog društva za mikroskopiju, Evropskog društva za mikroskopiju, Društva fiziologa Srbije i Srpskog društva za molekularnu biologiju.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Scopus
Autor je ili koautor preko 90 recenziranih naučnih radova. Učestvovao je kao mentor ili član komisije u odbrani doktorskih i master teza.
Predmet istraživanja:
Istraživanje dr Branka Filipovića usmereno je na proučavanje fenomenologije starenja kod muškaraca i korektivnu primenu steroidnih i peptidnih hormona, kao i biljnih polifenola, sa akcentom na homeostazu kostiju i funkciju C-ćelija štitaste koje proizvode kalcitonin. Najnovija istraživanja su fokusirana na istraživanje efekata tretmana inkretinom u kombinaciji sa treningom snage i izdržljivosti na mišićno-skeletni sistem sredovečnih pacova.
Obrazovanje:
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
• Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, 2008.
• Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2003.
• Diplomirani biolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1996.
Pohvale i nagrade:
• Najviše rangirani naučnik (A1 kategorija), Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija, Republika Srbija, 2011 - 2024.
Naučnoistraživačka delatnost:
• Trenutno angažovan u programu rada IBISS (broj ugovora 451-03-66/2024-143200007) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2011 - 2020. Projekat 173009OI: „Odgovor neuroendokrinog sistema pacova na odabrane biljne ekstrakte, fitoestrogene, steroidne i peptidne hormone“, finansiran od strane Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2006 - 2010. Projekat 143007B: „Uticaj fitoestrogena, steroidnih i peptidnih hormona na ćelije neuroendokrinog sistema“, finansiran od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2001 - 2005. Projekat 1710: „Morfofunkcionalna ispitivanja efekata hormona na neuroendokrini sistem tokom životnog ciklusa“, finansiran od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 1998 – 2000. Project 03E17: Citološka ispitivanja uloge hormona u regulaciji funkcija neuroendokrinog sistema“, finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije.
Profesionalno članstvo:
• Evropsko endokrinološko društvo (ESE)
• Srpsko biološko društvo
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
ResearchGate
Naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, sa dvadeset pet godina istraživačkog iskustva u oblasti eksperimentalne endokrinologije. Autor/koautor gotovo 100 recenziranih naučnih publikacija. Mentor studenata doktorskih i master studija. Član Naučnog odbora Evropskog društva za endokrinologiju (ESE) za period 2018.-2021. Naučni komunikator sa iskustvom u radu sa mladima.
Predmet istraživanja:
Prethodna istraživanja dr Šošić-Jurjević su usmerena na ispitivanje efekata hormonskih tretmana i tretmana hormonima sličnim sastojcima biljnog porekla na hipofizo-tiroidnu i druge endokrine ose, kao i na jetru, kao glavni „ciljni“ organ za delovanje hormona i regulaciju metaboličkih procesa. U istraživanjima koristi modele „prirodnog” starenja pacova oba pola kako bi bolje razumela polno-specifične efekte ovih tretmana.
Trenutno, dr Šošić-Jurjević koordinira istraživanjima koja za cilj imaju ispitivanje potencijala tretmana zasnovanih na inkretinima u kombinaciji sa fizičkim vežbanjem. Cilj istraživanja je utvrđivanje fizioloških I molekularnih mehanizama kojima bi ovi tretmani, svaki za sebe ili u kombinaciji, mogli da doprinesu očuvanju zdravlja i dugovečnosti kod oba pola.
Dodatno, dr Šošić-Jurjević uključena je u istraživanja metabolizma holesterola i klinička istraživanja endokrinih tumora u saradnji sa institucijama iz Srbije i EU.
Obrazovanje:
• Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2008
• Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2003
• Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1998
Međunarodne postdoktorske naučne posete:
• Godišnje naučne posete Institutu za kliničku hemiju i farmakologiju, Univerziteta u Bonu, Nemačka, od 2014. godine
• Tromesečne naučne Posete Institutu za eksperimentalnu endokrinologiju, “Charité” - Univerzitetska bolnica u Berlinu, Nemačka, u 2014. i 2010. godini
Pohvale i nagrade:
• Kratkoročna stipendija - ESE, 2014
• Najviše rangirani naučnik (A1 kategorija), Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija, Republika Srbija, 2011-2024
• Kratkoročna stipendija - DAAD, 2010
• Stipendija za talentovane studente, Ministarstvo za Nauku i tehnologiju, Republika Srbija, 2000 - 2002
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.