Kolektiv, Naučno veće i rukovodioci odeljenja Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu, podržavaju zahteve studenata, kao i već iznete stavove Proširenog rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu i Predsedništva Zajednice instituta Srbije. Najoštrije osuđujemo svaki oblik nasilja, fizičke i verbalne napade na studente, učenike, nastavnike, roditelje i građane naše zemlje. Podržavamo borbu za poštovanje zakona, prava na slobodu izražavanja, borbu protiv korupcije i efikasno funkcionisanje institucija. Apelujemo na sredstva javnog informisanja, a naročito na medije sa nacionalnom frekvencijom, da izveštavaju odgovorno, transparentno i objektivno, bez prikrivanja činjenica i manipulacije informacijama. Nauka i obrazovanje ne mogu napredovati u društvu koje ne dozvoljava kritičko mišljenje i kažnjava one koji se zalažu za istinu, pravdu, transparentnost, poštovanje zakona i preuzimanje odgovornosti. Naša je dužnost da stanemo uz studente, učenike i nastavnike koji se bore za bolje i pravednije društvo. Pozivamo sve kolege da se priključe akademskoj borbi za pravedno i odgovorno društvo. Apelujemo i na sve nadležne institucije da preduzmu hitne mere kako bi se zaustavila eskalacija nasilja, omogućilo normalno funkcionisanje društva i osigurala bezbednost i sloboda mišljenja za sve građane Srbije.

Prenosimo saopštenje Univerziteta u Beogradu. IBISS je deo univerzitetske zajednice koja u potpunosti stoji iza ovog saopštenja.

"Uticaj suplementacije ribljim uljem na metabolizam holesterola u mrežnjači miša tokom fiziološkog starenja i u modelu Alchajmerove bolesti"

Sreda, 20. novemvar 2024. godine u 12:00

Biblioteka IBISS

Predavač: Prof. dr. Max Nieuwdorp, Univerzitetski Medicinski Centar Amsterdam, Holandija

Vreme: petak, 15. novembar 2024. u 10.00

Mesto: Biblioteka IBISS

Predavač: Janko Ž. Nikolić, MD, Ph.D. Bowman Professor and Head, Department of Immunobiology; Co-Director, University of Arizona Center on Aging; Director, the Aegis Consortium for Pandemic-Free Future; University of Arizona College of Medicine-Tucson

Vreme: četvrtak, 14. novembar 2024. u 12.00

Mesto: Biblioteka IBISS

Portal eNauka je nacionalni CRIS sistem koji je razvilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbija 2022. godine za praćenje rezultata istraživanja za izveštavanje i evaluaciju kako naučnoistraživačkih organizacija (NIO) tako i istraživača. Portal predstavlja registar svih akreditovanih NIO i svih istraživača u Srbiji, kao i bazu podataka sa metapodacima o njihovim istraživačkim rezultatima. Administrativni podaci o organizacijama i istraživačima uređuje administrativno osoblje NIO (NIO referenti) i službenici Ministarstva. Metapodaci o istraživačkim rezultatima se uvoze iz Institucionalnih repozitorijuma, Naši u WoS-u i COBISS-a, a uređuju ih NIO urednici. eNauka harvestuje zapise iz institucionalnih repozitorijuma jednom nedeljno.

Istraživači se loguju na eNauku pomoću svog ORCID profila. Kratka uputstva za istraživače (nalaze se na stranici za logovanje na portal eNauka):
Osnovne informacije (tekst)
eNauka u 10 minuta (video)
Mala škola za ORCID (video) 

Naši bibliotekari su za naše istraživače izradili sledeća kratka uputstva:

istrazivaci u eNuaci.pptx by zorica.jankovic.zvokica

eNauka - logovanje i uređivanje profila by zorica.jankovic.zvokica

Uređivanje profila istraživača na WoS by zorica.jankovic.zvokica

Saradnice IBISS, dr Danijela Maksimović-Ivanić, dr Sanja Mijatović, dr Melita Vidaković, dr Ivana Stojanović i dr Tamara Saksida su posetile Wuhan u Kini i učestovale u radu Donghu foruma. Pored naših naučnica, prisustvali su i naučnici iz Japana, Kube, Nemačke i Južne Afrike. Donhghu forum je internacionalni forum posvećen integraciji inžinjeringa u medicinu i uspostavljanju saradnje koja vodi inovativnim rešenjima u medicini. Na Donghu forumu je dr Melita Vidaković prikazala rad našeg instituta u celosti, potom istraživanja u oblasti biomedicine, kao i rad svoje grupe.

Na Hubejskom univerzitetu tehnologije su dr Melita Vidaković i dr Ivana Stojanović promovisane u gostujuće profesore.

Radionica projekta TargetedResponse Fonda za nauku Republike Srbije održana je 21. oktobra 2024. godine u svečanoj sali Dekanata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radionica je okupila istraživače i kliničare kako bi predstavili novosti iz oblasti funkcionalne diagnostike raka pluća.

Radionicu je otvorila prof. Nataša Milić, prodekan za doktorske studije na Medicinskom fakultetu, i Ana Vitas, predstavnica Fonda za nauku Srbije, zajedno sa rukovodiocem projekta, dr Milicom Pešić koja je predstavila glavne rezultate projekta.

Ključna izlaganja obuhvatila su dr Stefana Hadžića o hroničnoj opstruktivnoj bolesti i raku pluća, dr Davorina Radosavljevića o napretku u lečenju raka pluća, dr Joannu Kopecku o inhibitorima imunoloških kontrolnih tačaka, dr Milenu Cavić o tečnim biopsijama i dr Robin Jansen o terapijama tumora vođenim RAS-om. Rukovodioci radnih paketa TargetedResponse — dr Jelena Dinić, dr Miodrag Dragoj i dr Ana Podolski-Renić — takođe su predstavili najnovije rezultate projekta kako se on približava završetku.

Zahvaljujemo svim učesnicima što su doprineli uspehu radionice.

Video zapis sa radionice možete pogledati na sledećem linku: https://www.facebook.com/100077986418893/videos/3889253394651371

Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da je dr Ana Đorđević sa Odeljenja za biohemiju dobitnica nagrade „Jens Sandahl Christiansen Award“ Evropskog društva za endokrinologiju za 2025. godinu za oblast osnovnih nauka i doprinos u istraživanjima metabolizma.

Više informacija možete pronaći na sledećem linku
https://www.ese-hormones.org/news/recognising-excellence-in-endocrinology-ese-announces-the-winners-of-its-prestigious-awards-for-2025/

Otvorena nauka je pokret koji omogućava svim društvenim slojevima, amaterima i profesionalcima, pristup naučnim istraživanjima i podacima, uz aktivno učešće u diseminaciji informacija. Obuhvata prakse poput otvorenih istraživanja, otvorenog pristupa i podsticanja naučnika da se bave otvorenom naukom, olakšavajući razmenu znanja. Osim dostupnosti, otvorena nauka podrazumeva inkluzivno, pravično i održivo stvaranje znanja.

"as open as possible, as closed as necessary" - Horizon Europe

Obuhvata sve naučne discipline, zasnivajući se na sledećim ključnim stubovima: otvoreno naučno znanje, otvorene naučne infrastrukture, naučna komunikacija, otvoreno angažovanje društvenih aktera i otvoreni dijalog sa drugim sistemima znanja.

UNESCO je 2021. usvojio Preporuke otvorene nauke namenjene naučno istraživačkim organizacijama, istraživačima i akterima koji se bave pravilima, politikama i etikom nauke.

Platforma za otvorenu nauku 2.0
Nacionalni portal otvorene nauke Srbije

Sadržaj

Otvoreni pristup
Otvoreni istraživački podaci
Upravljanje istraživačkim podacima
Preprintovi
Otvorena recenzija
Građanska nauka

Otvoreni istraživački podaci

Istraživački podaci su svi rezultati koji se dobiju tokom istraživačkog procesa. To mogu biti istraživački rezultati, merenja, fotografije, grafikoni, analize,... Platforma DSpace na kojoj je RADaR izgrađen zadovoljava sve trenutno postavljene zahteve za pohranjivanje, čuvanje i diseminaciju istraživačkih podataka.

Radionica Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače
Otvoreni istraživački podaci - prof. dr Nadica Miljković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Šta je upravljanje istraživačkim podacima? Zašto je to uopšte važno? - Obrad Vučkovac, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Univerzitet u Beogradu
Metapodaci - Milica Ševkušić, Institut tehničkih nauka SANU
Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače - Video zapis

Upravljanje istraživačkim podacima

Upravljanje istraživačkim podacima (Research Data Management - RDM) obuhvata niz aktivnosti koje istraživači zajednički definišu i primenjuju kako bi na efikasan način prikupili, organizovali i sačuvali svoje podatke za buduću upotrebu, uključujući i njihovu razmenu sa drugim istraživačima.

Istraživački podaci omogućavaju drugim istraživačima da ponove eksperimente, primene drugačiju metodologiju ili provere verodostojnost istraživanja zasnovanog na tim podacima. Definisan Plan upravljanje istraživačkim podacima postaje sve češći zahtev izdavača, naučnih institucija i finansijera istraživanja, čime se ispunjavaju zahtevi Otvorene nauke.

IBISS je izradio Smernice za pisanje Plana upravljanja istraživačkim podacima za istraživače Instituta.
Tim za otvorenu nauku u Srbiji - TONuS je izradio sajt o upravljaju istraživačkim podacima na srpskom jeziku.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Preprintovi

Preprint je verzija naučnog rada koji je javno objavljen, ali još nije podvrgnut recenziji niti je objavljen u nekom naučnom časopisu. Obično se objavljuju u javnim, obično tematskim repozitorijumima koji se nazivaju serveri za preprint. Jednom objavljen, preprint postaje trajni naučni dokument koji može da se citira. Ovi serveri obično dodeljuju DOI broj ovim radovima. Neki Serveri za preprint imaju opciju javnog komentarisanja što se može posmatrati neformalnom otvorenom recenzijom. Preprintovi mogu biti objavljeni i u repozitorijumu koji objavljuju sadržaj u otvorenom pristupu, pored finalne, recenzirane verzije naučnog rada. Na taj način autori nemaju troškove za objavljivanje rada u preprint-formatu. Preprintovi su uspostavljena praksa u nekim disciplinama, npr. u fizici, matematici i astronomiji, a pojavljuje se kao uobičajena praksa u drugim oblastima, uključujući u oblastima biomedicinskih i društvenih nauka. Procesi i vreme se razlikuju između objavljivanja na serverima za preprint i objavljivanja časopisa. Preprintovi mogu biti dostupni za pregled zajednice, dok će u publikaciji časopisa proces recenzije biti duži, a rad tradicionalno nije dostupan zajednici za pregled.

Sve veći broj izdavača dozvoljava da se radovi objavljuju na serverima za preprint pre podnošenja za objavljivanje u njihovom časopisu. Jedan broj izdavača i dalje sledi Ingelfingerovo pravilo i ne prihvata radove koji su prethodno objavljeni na nekom drugom mestu. Ipak sa razvojem Otvorene nauke, ovakvih časopisa je sve manje. Ipak, mnogi časopisi zabranjuju ili obeshrabruju upotrebu preprintova u referencama jer se ne smatraju verodostojnim izvorima.

Lista izdavača naučnih časopisa sa politikama prema preprintovima - Wikipedia
Lista preprint-servera - Wikipedia

Otvorena recenzija

Otvorena recenzija je jedan od stubova Otvorene nauke i predstavlja značajnu modifikaciju tradicionalnog proces naučne recenzije koja se ogleda u tri segmenta: 1. otvoreni identiteti – autori znaju ko su recenzenti i recenzenti znaju ko su autori rada; 2. otvoreni izveštaji – izveštaj recenzenta je objavljen pored samog rada; 3. otvoreno učešće – šira javnost je u mogućnosti da svojim komentarima doprinese procesu recenzije, što je takođe vidljivo uz sam rad.

Ovaj otvoren pristup naučne recenzije ima za cilj da prevaziđe nedostatke tradicionalnog pristupa, posebno manjak transparentnosti, motivacije i uznemiravanje koje je moguće kada recenzent može da nastupi anonimno.

Građanska nauka

Građanska nauka (engl. citizen science) predstavlja participativnu metodu u naučnim istraživanjima, gde se javnost aktivno uključuje u istraživački proces. Ovaj pristup omogućava građanima, koji nisu stručnjaci u određenim oblastima, da aktivno učestvuju u naučnim projektima kroz svoje znanje, alate i resurse. Građanska naučna istraživanja obuhvataju razne discipline i teme, uključujući učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani prikupljaju podatke, postavljaju pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, dok stiču nova znanja i veštine. Građanska nauka omogućava prikupljanje obimnih podataka, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog procesa, promovišući saradnju i osećaj zajedništva.

Centar za promociju nauke u Srbiji raspisuje pozive za Građanska naučna istraživanja i za te potrebe je izradio Vodič kroz građanska naučna istraživanja u kome je dat opis, definicije i objašnjenja ove metode istraživanja.

IBISS ima dva projekta građanske nauke: Opasulji se i BARAmetar.