• Rođen u Kruševcu, Srbija, 27.03.1961.g. Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Beogradu.
Akademsko obrazovanje
• Osnovne studije: Molekularna biologija i fiziologija na PMF-u, Univerziteta u Beogradu, 1983.
• Magistarski rad: iz Neuronauka, na Centru za multidisciplinarne studije BU, 1987.
• Doktorska disertacija: iz oblasti biohemije, Hemijski fakultet PMF-a, BU, 1992.
Naučno zvanje
• Naučni savetnik, od 2013.
Radno iskustvo
• Od 1987. do danas zaposlen na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", na Odeljenju za Molekularnu biologiju i biohemiju, Odeljenju za biohemiju.
Profesionalna interesovanja
• Neurohemijske osnove efekata stresa na dopaminski sistem za neurotransmisiju u mozgu pacova
• Farmakološka ispitavanja novosintetisanih i prirodnih neuro/psihoaktivnih supstanci na životinjskim model sistemima psihičkih poremećaja, sa posebnim fokusom na interakcije tih supstrata sa monoaminergičkim sistemima za neurotransmisiju i posledičnim efektima na motoriku i opšte ponašanje životinja.
• Neurohemijski i bihejvioralni efekti suplementacije polinezasićenim masnim kiselinama i folatima na eksperimentalne životinje..
• Specifičnosti nutritivnih uticaja na mentalne aktivnosti i ponašanje.
Nastavna aktivnost
• Predavač na predmetu Osnove molekularne biologije na smeru Biologije PMFa, Univerziteta u Novom Sadu, 1993-1996.
• Predavač na izbornim predmetima Opšta i primenjena enzimologija/Enzimologija II na smerovima Molekularne biologije/Biohemije, PMF-a BU, 1999-2008.
Studijski boravci
• Predoktorsko naučno usavršavanje tokom 12 meseci u laboratoriji dr Filipa Simana, na Odeljenju za farmakologiju, Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Torontu, Kanada; 1990-1991.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Diplomu mastera (M.Sc.) Molekularne biologije i fiziologije (2010.godine) i doktorat iz oblasti Biologije (Ph.D., 2016. godine) Marina je stekla na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njena najznačajnija istraživačka interesovanja obuhvataju molekularnе mehanizme patogeneze gojaznosti, insulinske i leptinske rezistencije, inflamacije, odnosno komorbiditeta metaboličkog sindroma i sindroma policističnih jajnika, kao i uticaj promena sastava, genetičkog i metaboličkog sadržaja crevnog mikrobioma u ovim poremećajima. Najnovije publikacije odnose se na epidemiološke, terapijske i molekularne aspekte rezistencije na antibiotike, uključujući i uticaj pojave njenih genetičkih markera u probiotskim kulturama na sastav i antimikrobnu rezistenciju crevnog mikrobioma.
Kontinuirano radi na IBISS-u od 2011. godine, mаda je, tokom 2016. godine, zauzimala i udaljenu poziciju scientific writer-a u firmi Cambridge Cell net Ltd., iz Novog Sada.
Do sada, Marina je aktivno učestvovala u realizaciju projekta „Uloga steroidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patofiziologiji metaboličkog sindroma – molekularni mehanizmi i kliničke implikacije“ (III41009, 2011.-2019.), finansiranog od strane nacionalnog resornog Ministarstva, te međunarodnog projekta (SCOPES IZ73Z0_152331, 2014.-2017.) pod naslovom “Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids”, finanisiranog od strane Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (Swiss National Science Foundation, Berne, CH). Počevši od juna 2024. planirano je da bude uključena u realizaciju trogodišnjeg Twinning projekta finansiranog od strane Evropske komisije, pod naslovom „Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth 101159400), u okviru poziva HORIZON-WIDERA-2023.
Marina je aktivna članica Srpskog društva za molekularnu biologiju i Biohemijskog društva Srbije.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Nakon završetka osnovnih studija Мolekularne biologije (2014), upisala sam doktorske studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na modulu Molekularna biologija eukariota. 2015. godine sam zaposlena kao Istraživač pripravnik na Odeljenju za biohemiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. Zvanje Istraživač saradnik sam stekla 2017. godine, a 2022. godine sam uspešno odbranila tezu pod nazivom: „Metabolizam lipida i signalni put glukokortikoida u visceralnom masnom tkivu i jetri Mif -/- miševa na režimu ishrane obogaćene fruktozom” u okviru projekta „Uloga steroidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patofiziologiji metaboličkog sindroma - molekularni mehanizmi i kliničke implikacije“, koji je finansiran od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kao učesnica na međunarodnom projektu pod nazivom „Interaction between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids" (SCOPES projekat, Swiss National Science Foundation, 2015-2017) bila sam angažovana u realizaciji eksperimenata, čiji je cilj rasvetljavanje kombinovanih efekata hroničnog stresa i ishrane bogate fruktozom na razvoj metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2 kod mužjaka i ženki pacova. Kao naučni saradnik (od 2023. godine), nastavila sam svoja istraživanja ispitujući efekte probiotskih bakterija na gubitak težine i poboljšanje metaboličkih parametara, kao i anti-inflamatorne i anti-oksidativne efekte ekstrakta šafrana na animalnom modelu gojaznog miša hranjenog komercijalnom hranom obogaćenom mastima.
Dobitnica sam stipendije European Society of Endocrinology za učešće na Programu za mlade naučnike u okviru 27. FAOBMB i 44. MSBMB konferencije, koja se održala 2019. godine u Kuala Lumpuru u Maleziji. Aktivno sam uključena u brojne manifestacije koje imaju za cilj da popularizuju nauku (Noć istraživača, Sajam nauke, Otvorena vrata IBISS-a). Članica sam Srpskog društva za molekularnu biologiju, Srpskog biohemijskog društva i Društva za neuronauke Srbije.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
SCOPUS ID: 54420835400
Obrazovanje:
2011: Doktor bioloških nauka. Biološki fakultet, smer Biohemija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
2004: Magistar bioloških nauka. Biološki fakultet, studijski program Molekularna biologija i biohemija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
2000: Diplomirani biohemičar, Hemijski fakultet, smer Biohemija, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
Radno iskustvo:
2001 – Istraživač (Naučni savetnik od 2021.), Odeljenje za biohemiju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS), Beograd, Srbija
2014-2015: Post-doktorsko usavršavanje na Programu za molekularnu endokrinologiju, Institut za biologiju, medicinsku hemiju i biotehnologiju, National Hellenic Research Foundation, Atina, Grčka
Polje istraživanja:
Efekti savremenog načina života koji karakterišе stalna izloženost stresorima i nezdrave navike u ishrani, na metabolizаm lipida i glukoze, inflamatorni i redoks status.
Blagotvorni efekti voća i prirodnih proizvoda na poboljšanje metaboličnih poremećaja izazvanih nepravilnom ishranom.
Signalni put glukokortikoida u različitim patofiziološkim stanjima (metabolički sindrom, postraumatski stresni poremećaj PTSP, sindrom policističnih jajnika PCOS).
Učešće na projektima:
a) Međunarodni
• 2024- Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health (Twinning - European Commission)
• 2013-2017: Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids (SCOPES, Swiss National Science Foundation)
• 2004-2008: Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder (FP6, European Comission)
b) Nacionalni
• Trenutno angažovana u programu rada IBISS koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2011-2019: Uloga steroidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patofiziologiji metaboličkog sindroma – molekularni mehanizmi i kliničke implikacije.
• 2006-2010: Ekspresija i funkcija glukokortikoidnog receptora i proteina toplotnog stresa u patofiziološkim stanjima i stresu.
• 2002-2005: Modulacija funkcije glukokortikoidnog receptora u toku ćelijskog odgovora na stres.
Članstvo u naučnim udruženjima:
• Srpsko biohemijsko društvo
• Srpsko društvo za molekularnu biologiju
• Srpsko biološko društvo
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Dr Gordana Tovilović Kovačević je diplomirala 2002. godine na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (smer diplomirani farmaceut). Od oktobra 2003. godine je zaposlena na Odeljenju za biohemiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. Magistarsku tezu pod nazivom „Biohemijska i neurofarmakološka ispitivanja ekstrakta biljne vrste Gentiana kochiana” odbranila je 2007. godine na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Mehanizam zaštitnog dejstva arilpiperazinskih liganada za dopaminske D2 receptore u azot monoksidom i 6-hidroksidopaminom izazvanoj smrti SH-SY5Y ćelija humanog neuroblastoma” je odbranila 2012. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Na početku naučno-istraživačkog rada bavila se ispitivanjima iz oblasti neurofarmakologije, koja obuhvataju interakcije potencijalnih antipsihotika sa dopaminskim i serotoninskim receptorima. Kasnija istraživačka interesovanja dr Tovilović Kovačević obuhvataju ispitivanje uloge autofagije u neurodegenerativnim poremećajima (Parkinsonova bolest, Alchajmerova demencija, neuroinflamacija) i antikancerskom delovanju novih terapeutika. Značajan deo njenog istraživačkog rada čini proučavanje bioloških efekata aktivnih komponenti iz biljnog sveta, sa posebnim osvrtom na ksantone, sekundarne metabolite karakteristične za biljke iz porodice Gentianaceae, i njihov antikancerski, antidepresivni, anksiolitički i endotel-zaštitni potencijal.
U radu dr Tovilović Kovačević koristi tehnike rada u sterilnim uslovima (ćelijska kultura), imunoblota, protočne citofluorimetrije, transfekcije ćelijskih kultura malim interferirajućim RNK i plazmidima.
Dr Tovilović Kovačević je održala dva predavanja po pozivu na Prvoj međunarodnoj konferenciji biljne biologije u Subotici 2013. godine i Trećem kongresu biologa Srbije održanom na Zlatiboru 2022. godine.
Dr Tovilović Kovačević je 2019. godine kao član tima koji čine dr Kristina Janjetović (rukovodilac tima) i dr Marina Stamenković dobila stipendiju "Pokreni se za nauku".
Od 2021. godine naučno-istraživački rad dr Tovilović Kovačević realizuje kroz osnovna istraživanja u okviru Ugovora o realizaciji i finansiranju naučno-istraživačkog rada NIO koji finansira Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
Dr Tovilović Kovačević je član Društva za neuronauke Srbije (DNS) i Federacije evropskih društava za neuronauke (FENS).
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Tokom jula 1997. godine pohađala letnju školu na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, SAD gde je na Odeljenju za biohemiju i molekularnu biologiju stekla iskustvo iz oblasti genetičkog inženjeringa.
Osnovne akademske studije završila je 1998. godine, na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Biohemija.
Magistarsku tezu "Kloniranje, ekspresija i interakcija sa alfa-subjedinicom G-proteina fragmenata treće citoplazmatične petlje dopaminskog D2 receptora čoveka" je odbranila 2000. godine na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Biohemija.
Od 1999-2005. godine bila je zaposlena u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) u Laboratoriji za biohemiju. Od 2005. je zaposlena na Odeljenju za biohemiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković"".
Doktorsku disertaciju pod naslovom "Ispitivanje atipičnog antipsihotičkog potencijala novosintetisanih arilpiperazina testovima in vitro i na animalnim modelima psihoze" odbranila je 2010. godine, na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Održala je predavanja po pozivu na dve konferencije „Biologija autizma“u Zagrebu (Hrvatska) aprila 2014. godine i Thermanama Laško (Slovenija) oktobra 2014. godine. U cilju popularizacije nauke, održala je predavanje “Mikrobiota i centralni nervni sistem” 2017. godine, u organizaciji Centra za predavačku delatnost Zadužbine Ilije M. Kolarca.
Dr Ignjatović je bila mentor doktorske disertacije kandidata Katarine D. Bojović pod naslovom: „Povezanost neurorazvojnih poremećaja sa varijantama gena za laktazu, humani antigen leukocita i receptor vitamina D, kao i sa prisustvom opioidnih peptida u urinu i crevnom disbiozom“, koja je odbranjena na Biološkom fakultetu 2021. godine.
Od 2020. godine, angažovana je u okviru Programa rada Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, finansiranom od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
U svom do sadašnjem radu bavila se istraživanjima u oblasti medicinske hemije, farmakologije i fitoterapije kao i neurobiologije i nutricionističkih nauka koristeći in vitro testove na nekoliko ćelijskih linija i animalne modele ponašanja.
Poslednjih godina fokusirana je na ispitivanje etiologije neurorazvojnih poremećaja.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Naučni savetnik sam Odeljenja za biohemiju. Diplomirala sam na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde sam stekla i zvanje doktora nauka. Tokom svoje profesionalne karijere, bila sam uključena u više nacionalnih i međunarodnih projekata, uključujući projekte Evropske komisije FP6 „Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder” (#INCO-CT-2004-509213, 2004-2008), i projekat Horizon Europe “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth, #101159400, 2024-2027). koji je trenutno u toku. Od 2011. do 2020. godine bila sam uključena u nastavu za studente doktorskih studija na predmetu Molekularna biologija ćelije II Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Moj naučni rad je vezan za molekularnu endokrinologiju, sa fokusom na signalne puteve steroidnih hormona, posebno glukokortikoida, u različitim patofiziološkim stanjima vezanim za metaboličke poremećaje, gojaznost, insulinsku rezistenciju, sindrom policističnih jajnika (PCOS) i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Posebno me interesuje patofiziologija PCOS, odnosno molekularni mehanizmi koji se nalaze u osnovi začaranog kruga koji se uspostavlja između viška androgena, gojaznosti i insulinske rezistencije u ovom sindromu. Zbog toga sam većinu svojih istraživanja posvetila rasvetljavanju signalnih puteva ovih metaboličkih poremećaja u masnom tkivu, mišićima i jetri animalnog modela PCOS. Dugoročno, moj cilj je da identifikujem potencijalne mesta delovanja za terapiju viška androgena i njegovih metaboličkih posledica u PCOS.
Trenutno sam član Naučnog odbora Evropskog endokrinološkog društva. Takođe sam pomoćnik urednika u časopisu „Journal of Endocrinological Investigation“, i član uređivačkog odbora časopisa „Hormones: International Journal of Endocrinology and Metabolism“. Pored ovoga, u okviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav član sam tima iz Srbije za program Zajedničko istraživanje Dunava 5, čiji zadatak je praćenje DNK iz životne sredine (eDNK). Pored navedenog, član sam Tima za transfer znanja i tehnologije u IBISS-u, gde nam je zadatak da prepoznamo koji rezultati dobijeni iz različitih oblasti istraživanja na Institutu mogu dobiti neki oblik zaštite intelektualne svojine i kasnije biti prevedeni u proizvod ili uslugu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Dr Ana Teofilović je završila osnovne akademske studije 2010. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija. Diplomski rad je uradila u Laboratoriji za medicinsku genetiku Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“. Doktorsku disertaciju je odbranila 2014. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Eksperimentalni deo doktorske teze je uradila na Odeljenju za biohemiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju na kome je zaposlena od 2011. godine. Njen dosadašnji naučni rad se odnosi na ispitivanje energetskog metabolizma i inflamacije u metabolički aktivnim tkivima pacova hranjenih fruktozom i izlaganih stresu, sa posebnim osvrtom na ulogu glukokortikoidnih hormona u regulaciji navedenih procesa. Trenutno se bavi ispitivanjem uticaja dijetetskih suplemenata i crevne mikrobiote na signalne puteve i metaboličke procese u animalnim modelima gojaznosti i metaboličkog sindroma. Do sada je objavila preko 20 radova u vrhunskim međunarodnim časopisima i imala je preko 30 saopštenja na naučnim skupovima. Učestvovala je na jednom nacionalnom projktu (ev. br. III41009) i na dva međunarodna projekata (SCOPES JRP: IZ73ZO_152331; HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02-01: 101159400). Bila je mentor u izradi dve master teze koje su odbranjene na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i trenutno rukovodi izradom jedne doktorske teze. Dobitnica je stipendije Evropskog endokrinološkog društva za pohađanje Letnje škole endokrinologije u Bregenzu. Učestvovala je u organizaciji naučnih skupova, obrazovnih programa i sajmova nauke. Članica je Srpskog društva za molekularnu biologiju i Biohemijskog društva Srbije.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Od 2019. godine sam naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za biohemiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u kome sam zaposlena od 2011. godine. U periodu od 2006. do 2010. godine bila sam zaposlena u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ gde sam uradila eksperimentalni deo svoje doktorske disertacije. Doktorirala sam 2010. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde sam 2005. godine završila osnovne studije na smeru molekularna biologija i fiziologija. Učestvovala sam u više domaćih i međunarodnih projekata, od kojih je najnoviji Twinning projekat „Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth) (#101159400, 2024-2027). Bila sam rukovodilac nacionalnog projekta „Uloga steroidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patofiziologija metaboličkog sindroma – molekularni mehanizmi i kliničke implikacije“ (III41009). Na početku svoje istraživačke karijere bavila sam se biologijom stresa, a u poslednjih 10 godina moja istraživanja su i dalje u oblasti molekularne endokrinologije, ali su fokusirana na metaboličke poremećaje izazvane ishranom kao što su dijabetes tipa 2 i gojaznost. Posebno me zanima uloga crevne mikrobiote u razvoju i lečenju gojaznosti, a svoja najnovija istraživanja sam usmerila ka manipulaciji mikrobiote probioticima nove generacije i bioaktivnim ekstraktima izolovanim iz biljaka, sa idejom da se u bliskoj budućnosti ponude primenljiva rešenja za lečenje gojaznosti i pridruženih metaboličkih poremećaja. Dobitnica sam stipendije „Pokreni se za nauku“ 2016. godine. Od 2011. godine sam angažovana kao predavač na osnovnim i doktorskim studijama na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor sam univerzitetskog udžbenika i dva udžbenika biologije za osnovnu školu. Od 2023. godine sam potpredsednica Srpskog društva za molekularnu biologiju, a od 2015. do 2023. godine bila sam predsednica Upravnog odbora Društva. Tokom pandemije COVID-19 bila sam vođa tima u Nacionalnoj laboratoriji za molekularnu detekciju infektivnih agensa „Vatreno oko“ u Beogradu. U slobodno vreme ilustrujem naučne knjige.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.