Populacije žutogrlog miša, Apodemus flavicollis, karakteriše prisustvo jedinki sa B hromozomima u gotovo svim populacijama širom areala vrste. Frekvence B hromozoma često su stabilne iz godine u godinu, ali njihov doprinos genetičkoj i fenetičkoj strukturi populacija i njihovo održavanje u odsustvu mehanizma akumulacije je generalno slabo poznato. U tekućem projektu genetičko-fenetička struktura populacija biće analizirana preko molekularnih markera i geometrijskom analizom oblika lobanje u ekološki različitim staništima i mapirana u odnosu na demografske i karakteristike životne istorije, prevalencu parazita i frekvencu B hromozoma. Očekujemo da dobijeni podaci, uz analizu transmisije B hromozoma u kavezima postavljenim u prirodnim uslovima, omoguće ocenu doprinosa ovog hromozomskog polimorfizma genetičkoj raznovrsnosti i adaptibilnosti u različitim sredinama, kao i razumevanju mehanizama održavanja B hromozoma u populacijama.
Stres izazvan visokim temperaturama (eng. heat stress - HS) smatra se jednim od najvažnijih faktora koji ograničavaju prinos kulturnih biljaka. Kao rezultat globalnog zagrevanja u narednih 30 godina predviđa se pad prinosa krompira od 10-26% za region jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, koji bi se mogao svesti na 5-11% korišćenjem HS-tolerantnih sorti. Istraživanja u okviru predloženog projekta podrazumevaju razvoj i primenu proteinskih markera koji bi omogućili efikasan i brz odabir sorti krompira prema otpornosti na HS. Naš projekat u tu svrhu predlaže korišćenje proteina stresa povezanih sa HS tolerancijom biljaka i temperaturno-nestabilnih proteina koji uslovljavaju osetljivost biljaka prema visokim temperaturama. Rezultati kvantitativne analize predloženih proteinskih markera će biti korelisani sa morfometrijskim parametrima i parametrima prinosa za svaki od ispitivanih sorti korišćenjem odabranih statističkih metoda. Naša očekivanja su da predloženi projekt omogućiti razvoj biotehnološkog postupka za skrining većeg broja genotipova prema otpornosti na HS i ukazati na HS tolerantne sorte krompira koje bi bile pogodne za gajenje u Srbiji u izmenjenim klimatskim uslovima.
Projekаt se odnosi nа rаzvoj sаvremenih biotehnoloških metodа u proizvodnji ukrаsnih biljаkа. Pored klаsičnih istrаživаnjа kojа se odnose nа proučаvаnje morfogeneze in vitro, rаdiće se trаnsformаcijа Agrobacterium vektorimа u cilju dobijаnjа biljаkа sа poboljšаnim osobinаmа, а posebnа pаžnjа će biti posvećenа rаzvoju metodа kriobiologije. Proučаvаće se nutritivni, hormonаlni, svetlosni i temperаturni fаktori morfogeneze in vitro, u cilju efikаsnije regenerаcije.
Balkansko poluostrvo predstavlja jedan od glavnih centara biodiverziteta u Evropi i odlikuje se velikim brojem endemičnih rodova i vrsta biljaka. Postoji potreba za razvijanjem novih i unapređenjem postojećih metoda zaštite retkih i ugroženih biljnih vrsta sa ovog područja i za intenziviranjem istraživanja koja bi omogućila racionalno upravljanje biljnim resursima, njihovo plansko i kontrolisano iskorišćavanje, kao i očuvanje prirodnih staništa. Kao rešenje dela ovog problema, projekat predlaže stvaranje ex situ strategija zaštite za odabrane retke i/ili ugrožene biljne vrste. Istraživanja u okviru projekta podrazumevaju utvrđivanje genetičkog diverziteta u postojećim populacijama biljnih vrsta analizom molekularnih i fitohemijskih markera, kao i uspostavljanje i održavanje kolekcija germplazme (semena i/ili in vitro kultura), u kojima je održana genetička varijabilnost ovih vrsta.
Projekat obuhvata sledeće istraživačke zadatke kojima je zajedničko korišćenje tehnika gajenja in vitro:
Morfogeneza in vitro: Istraživanja regeneracije i multiplikacije izdanaka, rizogeneze, somatske embriogeneze i androgeneze vrše se na Allium schoenoprassum, Frittilaria meleagris, Iris reichenbachii, Arabidopsis thaliana, Pinus peuce, Pinus heldreichii i gajenim vrstama: pšenici, žutom zvezdanu i kupusima. Uspostavljaju se protokoli za precizno razdvajanje i definisanje različitih puteva organogeneze i zaokružuju histološkim i citološkim analizama. Istražuje se efekat GA3 na regenerativni kapacitet spanaća i grananje žutog zvezdana. Svetlosna i skening elektronska mikroskopija i in situ hibridizacija se koriste za proučavanje interakcije GA3 sa ostalim hormonima i praćenje ekspresije transkripata gena za GA 20 oksidazu, KNOX/STM gena i LAS ortologa. Na listovima duvana istražuje se senescencija i apoptoza.
Sazrevanje spermatozoida do stepena potentnih, fertilno sposobnih ćelija, sama fertilizacija i razvoj embriona in vivo i tokom in vitro fertilizacije (IVF) su redoks senzitivni procesi. Reaktivne vrste kiseonika i azota (engl. reactive oxygen i nitrogen species, ROS i RNS), superoksid anjon radikal (O2•─) i azot oksid (•NO), imaju važnu regulatornu ulogu na nivou svih stupnjeva fertilizacije, inicijatori su kapacitacije i efektori fertilizacije.
Sistemi koji produkuju O 2•─ i •NO specifični su u reproduktivnim ćelijama, njihova regulacija takođe. Bez O2•─ i •NO nema novog života, ali se o mehanizmima redoks regulacije tokom fertilizacije nedovoljno zna.
Redoks regulacija je fundametalni princip kontrole ćelijskih procesa. Čvrsto je spregnuta sa energetskim metabolizmom. To zahteva orkestriranu akciju od nivoa unutarćelijskih organela do tkiva i organa: belo i mrko masno tkivo, jetra, mišići, pankreas, mozak. Redoks regulacija energetskog metabolizma uključena je u održanje homeostaze fizioloških stanja koja se karakterišu povećanim zahtevima za energijom: aklimacija na nisku temperaturu, hibernacija, kao i brojnih patoloških stanja: dijabetes, gojaznost, metabolički sindrom.
U ovom projektu, u navedenim fiziološkim i patofiziološkim stanjima, sa posebnim akcentom na belo i mrko masno tkivo, ispitivaće se odgovor adipocita na strukturnom, metaboličkom i endokrinom nivou u specifičnim animalnim modelima i humanim studijama. Istraživanja će biti usmerena ka esencijalnim ćelijskim procesima: proliferaciji i diferencijaciji adipocita, ćelijskoj smrti, mitohondriogenezi, oksidativnoj fosforilaciji i termogenezi. Integracija metaboličke kontrole između adipoznih tkiva i neadipoznih organa/tkiva i odgovor u njima, proučavaće se sa fokusom na adipocitokine i njihovo autokrino/parakrino i delovanje kao hormona.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.