Učenje, pamćenje i ponašanje rezultat su integracije neuronskih mreža, među kojima posebno mesto ima veza između creva i mozga, ostvarena koordinacijom mikrobiote, imunoloških signala i neuronskih puteva. Mikroflora creva može oblikovati emocije, kogniciju i ponašanje putem metabolita, modulacije inflamacije i komunikacije sa nervnim sistemom. Ishrana je ključni regulator sastava i funkcionalnosti mikrobiote, održavajući ravnotežu i homeostazu nervnog sistema.

Poremećaj iz spektra autizma (PSA) predstavlja značajno područje istraživanja. Njegova etiologija je multifaktorijalna, uz interakciju genetskih, epigenetskih, neurobioloških, metaboličkih i imunoloških faktora. Hronična inflamacija i imunološka disregulacija povezane su sa razvojnim odstupanjima i fenotipskim obrascima, što otvara prostor za imunomodulaciju i prevenciju neuroinflamacije.

Pravilan unos kalorija i nutrijenata neophodan je za rast i razvoj, dok nepravilna ishrana dovodi do deficita. Kod dece sa PSA česte su selektivnost, odbijanje hrane, senzorne barijere i ritualizovana ponašanja, što ugrožava nutritivni status. Prevazilaženje zahteva multifaktorski pristup, analizu ponašanja tokom obroka i individualizovane strategije prilagođene detetu.

Predavanja integrišu pet aspekata:

1. ulogu ishrane i mikrobiote;
2. etiologiju PSA s naglaskom na imunitet;
3. uticaj pravilne i nepravilne ishrane;
4. praktične intervencije u poremećajima hranjenja;
5. te podršku Asocijacije Autizam Srbija.

Integrisani pristup povezuje naučna saznanja i praksu, naglašava interdisciplinarnu saradnju i edukaciju roditelja, doprinosеći boljoj ishrani, razvoju i kvalitetu života dece i porodica.

Predavanje se organizuje u okviru projekta PaSTINCA (Roditelji i naučnici zajedno u prepoznavanju nutritivnih izazova kod autizma), kojim rukovodi dr Smilja Praćer i biće održano 21. oktobra u prostorijama Instituta za mentalno zdravlje (IMZ), Palmotićeva 37 (nova adresa Milana Kašanina 3), Beograd.