Sažetak

Veliki broj dokaza ukazuje na to da izloženost hemikalijama koje ometaju funkciju endokrinog sistema (endokrini ometači) negativno utiču na humani metabolizam i dovode do razvoja metaboličkih bolesti. U kohorti od 264 Danaca su u serumu izmerene žučne kiseline (ŽK), PFAS i dvadeset sedam toksikanata iz životne sredine, i urađena metagenomska analiza sastava crevnog mikrobioma putem „shotgun“ sekvenciranja. Rezultati su pokazali da je koncentracija rasprostranjenih toksičnih materija iz životne sredine, poput PFAS, povezana sa povećanom akumulacijom telesne masti i insulinskom rezistencijom. Ovi nalazi su potkrepljeni rezultatima studije na miševima. U drugoj studiji istražena je potencijalna uloga izloženosti PFAS u razvoju metaboličkih bolesti. U humanoj fetalnoj jetri staroj između 11-19 nedelja gestacije analizirani su lipidi, polarni metaboliti, ŽK i PFAS targetovanim i netargetovanim metabolomičkim analizama. Koncentracije nekoliko aminokiselina, masnih kiselina i derivata šećera u fetalnoj jetri su bile negativno korelisane sa izloženošću PFAS, dok je koncentracija ŽK glikolitoholne kiseline bila visoko korelisana sa svim kvantifikovanim PFAS. Identifikacija metaboličkih poremećaja u humanom fetusu povezanih sa izloženošću PFAS pokazuju da štetni uticaji endokrinih ometača počinju rano, još tokom in utero razvoja. Ovi efekti PFAS na fetus, posebno u pogledu metabolizma lipida i ŽK, mogu biti odgovorni za štetne efekte na zdravlje koji se javljaju u ranim fazama života.