Nevena (Raičević) Zogović je završila Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija. Na istom fakultetu je upisala poslediplomske studije, smer Imunobiologija. Magistarsku tezu, pod nazivom „Funkcije makrofaga pacova u eksperimentalnom modelu traume različite težine“ odbranila je 2002. godine, a doktorsku disertaciju pod nazivom „Mehanizam ćelijske smrti izazvane oksidativnim stresom u kulturi astrocita: uloga azot monoksida i gvožđa“ 2006. godine. Dr Nevena Zogović je bila zaposlena na Katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine UB u periodu od 2000–2001. godine. Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, UB zaposlena je od 2001. godine. Trenutno je u zvanju viši naučni saradnik.

Istraživanja dr Zogović su usmerena na proučavanje molekularnih i ćelijskih mehanizama koji su u osnovi modela neurodegenerativnih oboljenja i kancera in vitro, kao i na ispitivanje novih terapeutika za ove bolesti. Poslednjih godina, u posebnom fokusu je proučavanje uloge autofagije, oksidativnog stresa, mitohondrija i ćelijske smrti i njihove regulacije kao potencijalnih terapijskih ciljeva.

U periodu od 2008–2009. godine, dr Zogović je bila angažovana na FP6 projektu „Reinforcing a center for laser microscopy and cell profiling for regional networking – NEUROIMAGE“ kojim je rukovodio prof. dr Pavle Anđus. U toku trajanja FP6 projekta boravila je u laboratoriji profesora Gian Micheale Ratto, Scuola Normale Superiore, Piza, Italija.

Dr Nevena Zogović je bila stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije (2000. godina). Dr Zogović je prvi laureat nagrade za mladog naučnika u oblasti fiziologije i/ili biofizike Fondacije „Akademik Radoslav K. Anđus“ za 2005. godinu.

Dr Zogović je član i jedan od osnivača Optičkog društva Srbije. Takođe, član je Srpskog biološkog društva, Društva za neuronauke Srbije, Srpskog društva za mitohondrijalnu i slobodnoradikalsku fiziologiju, Srpskog društva za molekularnu biologiju, Federacije evropskih društava za neuronauke i Evropskog društva za istraživanja u oblasti slobodnih radikala.

Obrazovanje
• 2009, Doktor multidisciplinarnih nauka- Neuronauke, Univerzitet u Beogradu.
• 2001-2003, Istraživač na Odeljenju za ćelijsku i molekularnu fiziologiju, Univerzitet Jejl, Konetikat, SAD.
• 2000-2001, Istraživač saradnik u Laboratoriji za bol Odeljenja za gastroenterologiju, Univerzitet Južnog Teksasa-Medicinski ogranak, Teksas, SAD.
• 1996 Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, dipl. Molekularni biolog i fiziolog, smer Biofizika.

Istraživačka interesovanja
Primena elektrofizioloških tehnika u cilju rasvetljavanja mehanizama regulacije jonskog transporta kroz ćelijsku membranu.
Deo rada u našoj laboratoriji je usmeren na rasvetljavanje fiziološke uloge i mehanizama modulacije jonskih kanala. Jonski kanali u ćelijskoj membrani funkcionišu kao molekulski pretvarači- u odgovor na različite stimuluse (hemijske, mehaničke ili električne) dolazi do otvaranja pore kanala, što omogućava prolazak jona kroz membranu. Aktivnost jonskih kanala je osnov mnogih fizioloških procesa, uključujući prenos nervnih impulsa i transport kroz epitele. Oni su ključni elementi fiziologije ćelijske membrane, u svim vrstama ćelija, bez obzira o kom organizmu ili carstvu života se radi. U poslednje vreme, moj fokus je na istraživanju aktivnosti jonskih kanala na membranama končastih gljiva, nedovoljno okarakterisanih u poređenju sa jonskim kanalima u drugim grupama organizama. Koristeći metod nametnute voltaže na deliću membrane, moguće je vršiti ovakva istraživanja samo na nekim specifičnim eksperimentalnim modelima. U cilju otvaranja ovog polja, u saradnji sa kolegama iz drugih institucija, razvijamo novi eksperimentalni pristup za izučavanje aktivnosti jonskih kanala končastih gljiva, koji bi omogućio pouzdano snimanje jonskih struja visoke rezolucije primenljiv na končaste gljive.

Projekti
• Rukovodilac radnog paketa u okviru naučnoistraživačkog projekta „Advanced BioPhysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol agents“ (BioPhysFUN) u okviru Zelenog programa, Fond za nauku Republike Srbije.

Maja Misirkić Marjanović je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Mehanizmi citotoksičnog i citoprotektivnog dejstva fulerenskih (C60) nanočestica“ 2015. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 2005. godine stekla zvanje Master molekularne biologije i fiziologije.

Naučno-istraživački rad dr Maje Misirkić Marjanović doprinosi upoznavanju antitumorskog i imunomodulatornog potencijala nanočestica. Značajan deo svog istraživačkog rada usmerila je na ispitivanje mehanizma i uloge autofagije u antitumorskom efektu različitih novosintetisanih jedinjenja, procesu diferencijacije neurona i leukemijskih ćelija kao i infekciji SARS-CoV-2 virusom. Dr Misirkić Marjanović je učestvovala u pisanju preglednog rada о smernicama u ispitivanju autofagije objavljenog u časopisu Autophagy. Pozvana je da učestvuje u nastanku četvrte verzije ovih smernica zbog značaja njenog prethodnog istraživanja u ovoj oblasti. U ovom preglednom radu su definisane smernice za istraživače koji odlučuju o odabiru metoda za ispitivanje autofagije i srodnih procesa, kao i u njihovom tumačenju.

Dr Misirkić Marjanović je dobitnik nagrade Zadužbine ,,Veselin Lučić“ za 2022. godinu za najbolje naučno ostvarenje nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu. Doktorska disertacija dr Miloša Mandića, čiji je bila komentor, je dobila nagradu „Ivan Đaja“ kao najbolja disertacija u oblasti fiziologije u januaru 2024. godine. Dr Misirkić Marjanović je od 29.01.2021. do 28.11.2022. godine učestvovala na projektu Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru specijalnog poziva COVID-19, pod nazivom ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ kao rukovodilac potprojekta ,,Optimized protocols for cell transfection and treatment“. Od 2021-2023. rukovodila je projektnim zadacima: „Uloga i mehanizmi indukcije autofagije u diferencijaciji HL-60 leukemijskih ćelija indukovanoj forbol miristat acetatom“. Član je srpskog društva za molekularnu biologiju, Srpskog biološkog društva, Društva za neuronauke Srbije, Federation of European Neuroscience Societies, Nordijskog društva za autofagiju kao i mreže Women in autophagy. Bila je takođe učesnik COST akcije TRANSAUTOPHAGY, kao i COST akcije TRANSLACORE.