Ljubica Harhaji Trajković, naučni savetnik, rođena je u Beogradu 1976. godine. Završila je osnovne studije Molekularne biologije i fiziologije (2001), a potom i magistarske (2004), kao i doktorske studije (2006) na Biološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu. Bila je na postoktorskom usavršavanju na Institutu Panum Univerziteta u Kopenhagenu, Danska (2007). Godine 2011. dobila je L'Oreal-UNESCO nagradu "Za žene u nauci". Ljubica je bila rukovodilac projekta „Uloga autofagije u smrti tumorskih ćelija“ (2011-2019), koji je finansirao MESTD. Trenutno vodi projekat „Kombinovano targetovanje lizozomalne stabilnosti i energetskog metabolizma kao nova strategija protiv melanoma“, za koji je dobila donaciju neprofitne međunarodne organizacije „Penjači protiv raka“. Njena istraživačka interesovanja uključuju biologiju raka, neurofiziologiju, metabolizam ćelija raka, autofagiju i lizozomalnu ćelijsku smrt. Ljubica je koautor 67 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima, koji su citirani više od 9000 puta.

Ljiljana Nikolić je doktorirala na Biološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, 2012. godine. Tokom doktorskih studija bila je na studijskim boravcima u Institutu za Fiziologiju ASCR v.v.i, u Pragu u laboratoriji dr Hane Zemkove. Dr Nikolić je završila postdoktorantsko usavršavanje u neuron-glija istraživačkoj grupi u laboratoriji dr Etienne Audinat na Fakultetu za medicinu Paris Descartes.  2018 godine, dr Nikolić se vratila u IBISS na Odeljenje za neurofiziologiju, gde sada radi kao naučni savetnik.

Fokus istraživanja: Ispitivanje interakcija između ćelija CNS-a je važno da bi se razumelo kako mozak funkcioniše. Moj rad je usmeren ka proučavanju komunikacije između specifičnog tipa glijalnih ćelija astrocita i drugih ćelija u CNS-u u fiziološkim uslovima i u životinjskim modelima bolesti CNS-a. Astrociti su glijalne ćelije koje formiraju guste mreže koje prožimaju CNS. Ovakva organizacija im omogućava da interaguju sa neuronima, imunskim ćelijama, drugim tipovima glijalnih ćelija i krvnim sudovima. Ja istražujem mehanizme i signalne molekule putem kojih astrociti ostvaruju ćelijske interakcije kombinujući tehnike oslikavanja živih ćelija i metode nametnute voltaže na deliću membrane.

Nagrade i priznanja:
Dobitnik sam stipendije Centra za razvoj liderstva u okviru programa Pokreni se za nauku za realizaciju naučnog istraživanja u oblasti medicinskih i prirodnih nauka.
Dobitnik sam nagrade fondacije Radoslav K. Andjus (FARKA) za perspektivne mlade istraživače u oblasti fiziologije i biofizike.

Obrazovanje:
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2013.)
• Master, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2004.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1999.)

Istraživačka interesovanja:
• Električna aktivnost mozga životinja
• Ponašanje životinja

Radno iskustvo:
• Od 2001. zaposlena na Institutu za biološka istraživanja, Odelenje za neurobiologiju, Odelenje za neurofiziologiju

Članstva u naučnim društvima:
• Srpsko biološko društvo
• Društvo za neuronauke Srbije
• FENS

Kristina Janjetović je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj metformina na apoptozu ćelija glioma i melanoma in vitro i na rast melanoma in vivo“ 2014. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 1997. godine upisuje Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija koji je završila 2002. godine sa prosečnom ocenom 9,37. Dr Kristina Janjetović se bavi ispitivanjem novih pristupa u terapiji tumora, odnosno proučavanja molekularnih i ćelijskih mehanizama koji su u osnovi citotoksičnog dejstva novih antitumorskih jedinjenja in vitro i ispitivanjem uloge autofagije i njene modulacije u različitim patologijama. Boravila je na naučnom usavršavanju u periodu od 2003. do 2005. godine na Institutu za patofiziologiju, Medicinskog Univerziteta u Insbruku i za vreme usavršavanja u Austriji od Osterreichische Krebshilfe je 2004. godine dobila je nagradu za finansiranje istraživanja pod nazivom ,,Uloga tumor supresora PTEN-a u nastanku leukemija i apoptozi leukemija izazvanoj glukokortikoidima“ i 2005. godine za istraživanje „Funkcionalna analiza novih gena kandidata izabranih iz uporednog profilisanja limfoblasta kod dece sa akutnom limfoblastnom leukemijom“. Doktorska disertacija dr Marine Stamenković, čiji je kandidat bila komentor je dobila nagradu „Fondacije Goran Ljubijankić“ za 2021. godinu. Od 2019-2021. godine rukovodila je projektom ,,Molekularni mehanizmi delovanja pantoprazola na indukciju apoptoze i/ili autofagije u nesitnoćelijskom karcinomu pluća (NSCLC) in vitro“, finansiranom od firme Phillip Morris u okviru programa ,,Pokreni se za nauku”. Od 2021-2023. rukovodila je projektnim zadacima: „Uloga pantoprazola, inhibitora protonske pumpe, u regulaciji autofagije i apoptoze na ćelijskoj liniji NSCLC N460“ i „Uspostavlјanje metodologije za transfekciju humane neuroblastomske ćelijske linije SHSY-5Y plazmidima koji nose mutacije gena za prekursor amiloid-β proteina (swedish, 751, wild-type), kao in vitro modelu Alchajmerove bolesti“. Član je srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS), Srpskog biološkog društva (SBD), Društva za neuronauke Srbije (DNS), Udruženja neuroonkologa Srbije, Federation of European Neuroscience Societies (FENS) i American Association for Cancer Research (AACR).

Naučna ekspertiza:
• Prenatalni uticaj antiepileptika i neurobihejvioralni postnatalni razvoj
• ekstrasinaptičke vezikule i epigenetske modifikacije tokom generacija
• Uticaj različitih stanja majke na razvoj potomstva
• EEG i ECoG glodara u različitim uslovima

Radno iskustvo:
• 2015.- Istraživač saradnik – Odeljenje za neurofiziologiju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”
• 2011.- Istraživač-saradnik – „Neurološki razvoj potomstva izloženog antiepileptičkoj terapiji”. P175006 (2011-2021)
• 2008.- Istraživač-saradnik – „Uticaj traumatskih, neurotoksičnih i neuroprotektivnih supstanci na električnu aktivnost mozga sisara. Analiza i modeliranje. P143021 (2006 -2010)

Obrazovanje:
• 2014.- Doktorat „Uticaj valproinske kiseline tokom gestacije na životinjski model miša – uticaj na ponašanje i motorički razvoj potomstva“. Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
• 2007.- Doktor medicine - Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Članstvo u profesionalnim udruženjima:
• Srpsko lekarsko društvo
• Srpsko biološko društvo
• Srpsko društvo za neuronauke
• FENS

COST Akcije:
• CA22114 „Perinatalni stres majke i štetni ishodi kod potomstva: maksimiziranje razvoja novorođenčadi”
• BM0601 (NeuroMath)
• BM0605 (O svesti)

Recenzije:
Recenzent je u časopisu World Journal of Pediatrics.

Stipendije:
• Simpozijum: „Iskoristiti moć naprednih tehnologija za istraživanje životinja u grupama“, Granada, 2023.
• „Komunikacija visokog protoka između mozga i mašina“ CA (BM0601) Grčka, 2010.
• „Svest o sebi – svest drugih“ CA (BM0605) Francuska, 2009.

Usmena izlaganja i predavanja:
2016.- Podgorac J. „Kvantitativna i kvalitativna procena potomaka u testu repne suspenzije (TST) kod kojih su majke bile lečene različitim dozama valproinske kiseline tokom cele trudnoće. 7. globalni godišnji sastanak o neurologiji i neurohirurgiji. Beč, Austrija, 2016.
2012.- Podgorac J. “Uticaj valproinske kiseline na neurorazvoj miševa tokom gestacije”. 17. multidisciplinarna međunarodna konferencija o neuronauci i biološkoj psihijatriji „Stres i ponašanje“. Sankt Peterburg, Rusija, 2012;
2011.- Podgorac J. „Toksično dejstvo antiepileptika na mali mozak“. Nedelja svesti o mozgu u Srbiji, 2011.
2010.- Podgorac J. “Životinjski modeli depresije”. Nedelja svesti o mozgu u Srbiji, 2010.

Obrazovanje:
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2013.)
• Master, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2004.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2000.)

Istraživačka interesovanja:
• Električna aktivnost mozga životinja
• Ponašanje životinja
• Magnetobiologija

Radno iskustvo:
• Od 2001. zaposlena na Institutu za biološka istraživanja, Odelenje za neurobiologiju, Odelenje za neurofiziologiju

Projekti:
• 2002-2006. „Modulacija ekscitabilnosti membrane i ritmovi bioelektrične aktivnosti neurona beskičmenjaka i kičmenjaka. Analiza i modeliranje. “
• 2006-2011. „Efekti traumatskih, neurotoksičnih i neuroprotektivnih faktora na električnu aktivnost mozga sisara. Analiza i modeliranje“
• 2011-2019. „Interakcije membrana sa unutarćelijskim i apoplastičnim prostorom: proučavanje bioenergije i signalizacije primenom biofizičkih i biohemijskih metoda“ i „Uticaj magnetnih polja i drugih sredinskih stresora na fiziološke odgovore i ponašanje različitih vrsta“
• 2019-„Uticaj magnetnog polja i neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja”

Članstva u naučnim društvima:
• Srpsko biološko društvo
• Društvo za neuronauke Srbije
• FENS

Ana Despotović je završila osnovne akademske studije 2016. godine (Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija). Master akademske studije (Biološki fakultet, studijski program Molekularna biologija i fiziologija) završila je 2017. godine odbranom Master teze naslovljene „Sinergistički antitumorski efekat vitamina C i K3 na ćelije humanog glioblastoma U251 in vitro“. Iste godine je upisala doktorske akademske studije, takođe na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Od 2018. godine je zaposlena kao istraživač na Odeljenju za neurofiziologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, a godine 2021. stiče zvanje istraživač saradnik. Bila je angažovana na projektu „Uloga autofagije u regulaciji smrti tumorskih ćelija“ (173053) u periodu od 2018. do 2020. godine i projektu „Modulacija signalnih puteva koji kontrolišu intracelularni balans u terapiji tumora i neuro-imuno-endokrinih poremećaja“ (III41025) u periodu od 2018. do 2019. godine. Oba projekta su bila finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kao deo angažmana na projektu bilateralne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine „Ispitivanje dodataka stroncijum karbonata i stroncijum fluorida u kalcijum-silikatne dentalne cemente: fizičko-hemijska i biološka karakterizacija“ (451-02-818/2021-09/20) tokom aprila 2023. godine je boravila u institutima u okviru Medicinskog fakulteta Fuđijan u Kini.

Naučno-istraživački rad Ane Despotović se zasniva na praćenju unutarćelijskih signala i ispitivanju molekularnih mehanizama koji se nalaze u osnovi odgovora malignih ćelija na potencijalne antitumorske agense različitog porekla, u cilju otkrivanja novih terapijskih pristupa u lečenju malignih bolesti. Takođe, Ana se bavi ispitivanjem biokompatibilnosti bioaktivnih materijala za upotrebu u regenerativnoj medicini kao koštano/zubnih zamenika.

Član je Društva za neuronauke Srbije (DNS), Federacije evropskih društava za neuronauke (FENS), Srpskog biološkog društva (SBD), Evropskog društva za istraživanje slobodnih radikala (SFRR-E), Srpskog društva za mitohondrijalnu i slobodno-radikalsku fiziologiju (SDMSRF), Srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS), Srpskog društva istraživača raka (SDIR) i Evropskog udruženja za istraživanje raka (EACR).

Obrazovanje:
Doktorske akademske studije, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; 2022
Master akademske studije, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; 2022
Osnovne akademske studije, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; 2021

Istraživačko iskustvo:
2022 – Izrada doktorske teze, Odeljenje za molekularnu biologiju, institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković.“
2021-2022 – Izrada master teze, Odeljenje za fiziologiju biljaka, Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković.“

Oblast istraživanja:
Korišćenje različith konstrukata na osnovi CRISPR/dCas sistema sa ciljem utišavanja Aristaless-related homeobox gena (ARX) produkcijom ćelija koje proizvode insulin.

Članstvo u naučnim društvima:
Član Srpskog društva za molekularnu biologiju.
Učesnik na manifestaciji za promociju nauke „Noć istraživača 2023.“