Образовање:
• 2009: Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
• 2002: Магистарски рад, Хемијски факултет (Биохемија), Универзитет у Београду.
• 1997: Дипломски рад (8.79/10), Хемијски факултет (Биохемија), Универзитет у Београду.
Научна звања:
• 2020: Научни саветник
• 2015: Виши научни сарадник
• 2009: Научни сарадник
• 2002: Истраживач сарадник
• 1997: Асистент у Одељењу за молекуларну биологију ИБИСС-a на пројекту Министарства за науку и технологију Републике Србије (03Е20)
Истраживачко интересовање:
• Протективни механизми за успоравање прогресије дијабетеса (Т1Д и Т2Д) и компликација повезаних са дијабетесом; молекуларни механизами деметилације ДНК и регулације активности ТЕТ ензима који учествују у активној деметилацији ДНА катализовањем реакција оксидације 5-метилцитозина; утицај PARP инхибитора на преживљавање канцер ћелија преко индуковања активности ТЕТ ензима и деметилације, чиме би се испитао додатни механизам деловања PARP инхибитора (поред већ познатог дејства преко синтетичке леталности) који се примењују у терапији канцера јајника и дојке са мутираним BRCA генима који учествују у хомологној рекомбинацији и тиме потенцијално проширила њихова употреба у третману других канцера.
Учешће на пројектима:
• Национални пројекти: Програм рада ИБИСС-а финансира Министарство просвете, технолошког развоја и иновација, Републике Србије (2020-), уговор број 451-03-66/2024-03/200007; ОИ173020 Министарства за истраживање и технолошки развој Републике Србије (2011 - 2019); #143002B Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије (2006 - 2010); #1722 Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије (2002 - 2006).
• Међународни пројекти и сарадње: Билатерални пројекат између Црне Горе и Србије (2016 - 2018) финансиран од обе земље учеснице; Globaqua - European Communities 7th Framework Programme Funding [603629-ENV-2013-6.2.1-Globaqua], (2014. – 2019); Учешће и координација међународне сарадње са др Tomasz Jurkowski, Institute for Biochemistry, University of Stuttgart, Germany; COST акције: TD0905 (2010-2014), CA15219 (2016-2020), CA16112 (2017-2021).
Чланства у научним друштвима:
• Српско друштво за молекуларну биологију
• Биохемијско друштво Србије - члан Одбора за публикације/FEBS Publications Committee (од 2014. године)
• Српско друштво за протеомику (SePA)
• Српско биолошко друштво
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање:
2020 – студент докторских академских студија, студијски програм: Молекуларна биологија – Молекуларна биомедицина, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2020 – Мастер биолог, студијски програм: Биологија – Примењена генетика, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2018 – Дипломирани биолог, студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факлтет, Универзитет у Београду
Истраживачка интересовања:
• епигенетичка регулација експресије гена и молекуларни механизми метилације молекула ДНК
• епигенетичко едитовање метилације молекула ДНК применом Epi-CRISPR/Cas9 алата ради успостављања новог ћелијског фенотипа
• примена PARP инхибитора код карцинома са нарушеним системом за хомологну рекомбинацију у циљу изазивања синтетичке леталности
Остале активности:
2023 – учесник на међународном пројекту „Циљано едитовање епигенетичких обележја као нови терапијски приступ код троструко негативног карцинома дојке” добијеног у сарадњи са Немачким центром за истраживање карцинома у Хајделбергу и финансираног од стране Александар фон Хумболт фондације
2022 – једномесечни студијски боравак у Центру за микроскопију и анализу ћелија и ткива, Институт за репродукцију животиња и истраживање хране Пољске академије наука у Олштину, Пољска
2019 – учесник на међународном пројекту „Детекција промена у профилу метилације ДНК коришћењем FTIR микроспектроскопије: метод за потенцијалну примену као дијагностичког алата у дијабетесу” добијеног у сарадњи са ALBA синхротрон центром у Барселони, Шпанија
Од 2012 – волонтер на Ноћ истраживача и на другим манифестацијама промоције науке
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Пета конференција Б хромозома одржана је у Петници од 14. до 17. октобра 2023.године, у организацији ИБИСС-а и Друштва генетичара Србије, као суорганизатора. Одржано је 8 пленарних предавања, 18 усмених и 7 постер презентација.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Предавач: др Иван Миленковић, Универзитет у Олденбургу
Време: уторак, 14. новембар 2023. у 12.00
Место: Библиотека ИБИСС
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
На овогодишњем конкурсу “Заједници заједно” који расписује компанија НИС, ИБИСС је добитник новчаних средстава у износу од 1.107.852,00 динара која су намењена за набавку аутоматизованог биохемијског анализатора. Набавка, инсталација и пуштање у анализатора ће бити обављено у наредних неколико месеци.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Др Маријана Скорић са Одељења за физиологију биљака је испред ИБИСС-а учествовала на „Другој конференцији о технолошкој сарадњи и размени између Кине и земаља Централне и Источне Европе“ у Нанкингу од 18. до 23. октобра 2023. године.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Група истраживача са Универзитета Станфорд је ажурирала базу података аутора са стандардизованим цитатним индикаторима и објавила резултате за 2022. годину. На овој листи се налазе најцитиранији научници из целе науке и међу њим се ове године налазе наше три колегинице истраживачи Института за биолошока истраживања “Синиша Станковић”, др Марина Соковић, др Јасмина Гламочлија и др Марија Иванов, сараднице Одељења за физиологију биљака.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
У петак, 20. октобра, 2023. године, потписан је споразум о сарадњи између Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић" и Wuhan Institute of Industrial Innovation and Development (WHIIID), као и Nano Body Life Science and Technology Co., Ltd (NBLST).
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.