Срђан Кесић је дипломирао 2005. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Биологија као први и најбољи студент своје генерације. На истом факултету је докторирао 2014. године након завршених докторских студија одбраном докторске дисертације „Примена Хигучијеве фракталне димензије и методе независних компонената у анализи спонтане биоелектричне активности Бр неурона виноградског пужа под деловањем константног магнетног поља и уабаина“. Дипломирао је 2010. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, смер Филозофија. Др Срђан Кесић је запослен од 2005. године у Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“– Институт од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду. Ангажован је на пројектима Министарства за науку Републике Србије од 2005. године.

Истраживања др Кесића усмерена су на проучавање утицаја различитих фактора средине и фармаколошки активних супстанци на функционисање централног нервног система, са посебним фокусом на истраживање ефеката пренаталног и постнаталног излагања нискофреквентном магнетном пољу на когницију и емоционално понашање у перипубертету и одраслој фази живота. Др Кесић се бави и изучавањем електричне активности неурона уз примену софистицираних метода анализе биоелектричних сигнала попут фракталне анализе. Такође се бави филозофијом биологије, филозофијом науке као и теоријско-филозофским аспектима разумевања сложених биолошких система.

Стипендиста летње школе неуронаука „IBRO Summer Training School in Neuroscience: Neuroimaging and complementary techniques“, Београд 2008. Стипендија FENS/IBRO CEERC организације за учешће на 7. FENS форуму у Амстердаму. Стручна и радна посету Институту за проблеме преноса информација Руске академије наука и уметности са седиштем у Москви. Предавање по позиву на Факултету за компјутерску математику и кибернетику Универзитета Ломоносов у Москви, Руска Федерација. Др Кесић је члан BioEM друштва, Федерације Европских Друштава Неуронаука, Друштва за неуронауке Србије, Српског биолошког друштва и Друштва биофизичара Србије. Рецензент у више часописа са СЦИ листе, предлога пројеката New Millennium Nucleus Републике Чиле. Гостујући је уредник у часопису Frontiers in Physiology. Коуредник је једне књиге.

Невена (Раичевић) Зоговић је завршила Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Mолекуларна биологија и физиологија. На истом факултету је уписала последипломске студије, смер Имунобиологија. Магистарску тезу, под називом „Функције макрофага пацова у експерименталном моделу трауме различите тежине“ одбранила је 2002. године, а докторску дисертацију под називом „Механизам ћелијске смрти изазване оксидативним стресом у култури астроцита: улога азот моноксида и гвожђа“ 2006. године. Др Невена Зоговић је била запослена на Катедри за биологију Факултета ветеринарске медицине УБ у периоду од 2000–2001. године. На Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, УБ запослена је од 2001. године. Тренутно је у звању виши научни сарадник.

Истраживања др Зоговић су усмерена на проучавање молекуларних и ћелијских механизама који су у основи модела неуродегенеративних обољења и канцера in vitro, као и на испитивање нових терапеутика за ове болести. Последњих година, у посебном фокусу је проучавање улоге аутофагије, оксидативног стреса, митохондрија и ћелијске смрти и њихове регулације као потенцијалних терапијских циљева.

У периоду од 2008–2009. године, др Зоговић је била ангажована на FP6 пројекту „Reinforcing a center for laser microscopy and cell profiling for regional networking – NEUROIMAGE“ којим је руководио проф. др Павле Анђус. У току трајања FP6 пројекта боравила је у лабораторији професора Gian Micheale Ratto, Scuola Normale Superiore, Пиза, Италија.

Др Невена Зоговић је била стипендиста Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије (2000. година). Др Зоговић је први лауреат награде за младог научника у области физиологије и/или биофизике Фондације „Академик Радослав К. Анђус“ за 2005. годину.

Др Зоговић је члан и један од оснивача Оптичког друштва Србије. Такође, члан је Српског биолошког друштва, Друштва за неуронауке Србијe, Српског друштва за митохондријалну и слободнорадикалску физиологију, Српског друштва за молекуларну биологију, Федерације европских друштава за неуронауке и Европског друштва за истраживањa у области слободних радикала.

Образовање
• 2009, Доктор мултидисциплинарних наука- Неуронауке, Универзитет у Београду.
• 2001-2003, Истраживач на Одељењу за ћелијску и молекуларну физиологију, Универзитет Јејл, Конетикат, САД.
• 2000-2001, Истраживач сарадник у Лабораторији за бол Одељења за гастроентерологију, Универзитет Јужног Тексаса-Медицински огранак, Тексас, САД.
• 1996 Универзитет у Београду, Биолошки факултет, дипл. Молекуларни биолог и физиолог, смер Биофизика.

Истраживачка интересовања
Примена електрофизиолошких техника у циљу расветљавања механизама регулације јонског транспорта кроз ћелијску мембрану.
Део рада у нашој лабораторији је усмерен на расветљавање физиолошке улоге и механизама модулације јонских канала. Јонски канали у ћелијској мембрани функционишу као молекулски претварачи- у одговор на различите стимулусе (хемијске, механичке или електричне) долази до отварања поре канала, што омогућава пролазак јона кроз мембрану. Активност јонских канала је основ многих физиолошких процеса, укључујући пренос нервних импулса и транспорт кроз епителе. Они су кључни елементи физиологије ћелијске мембране, у свим врстама ћелија, без обзира о ком организму или царству живота се ради. У последње време, мој фокус је на истраживању активности јонских канала на мембранама кончастих гљива, недовољно окарактерисаних у поређењу са јонским каналима у другим групама организама. Користећи метод наметнуте волтаже на делићу мембране, могуће је вршити оваква истраживања само на неким специфичним експерименталним моделима. У циљу отварања овог поља, у сарадњи са колегама из других институција, развијамо нови експериментални приступ за изучавање активности јонских канала кончастих гљива, који би омогућио поуздано снимање јонских струја високе резолуције применљив на кончасте гљиве.

Пројекти
• Руководилац радног пакета у оквиру научноистраживачког пројекта „Advanced BioPhysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol agents“ (BioPhysFUN) у оквиру Зеленог програма, Фонд за науку Републике Србије.

Maja Мисиркић Марјановић је одбранила докторску дисертацију под називом „Механизми цитотоксичног и цитопротективног дејства фулеренских (C60) наночестица“ 2015. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду. На Биолошком факултету Универзитета у Београду је 2005. године стекла звање Mастер молекуларне биологије и физиологије.

Научно-истраживачки рад др Маје Мисиркић Марјановић доприноси упознавању антитуморског и имуномодулаторног потенцијала наночестица. Значајан део свог истраживачког рада усмерила је на испитивање механизма и улоге аутофагије у антитуморском ефекту различитих новосинтетисаних једињења, процесу диференцијације неурона и леукемијских ћелија као и инфекцији SARS-CoV-2 вирусом. Др Мисиркић Марјановић је учествовала у писању прегледног рада о смерницама у испитивању аутофагије објављеног у часопису Autophagy. Позвана је да учествује у настанку четврте верзије ових смерница због значаја њеног претходног истраживања у овој области. У овом прегледном раду су дефинисане смернице за истраживаче који одлучују о одабиру метода за испитивање аутофагије и сродних процеса, као и у њиховом тумачењу.

Др Мисиркић Марјановић је добитник награде Задужбине ,,Веселин Лучић“ за 2022. годину за најбоље научно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду. Докторска дисертација др Милоша Мандића, чији је била коментор, је добила награду „Иван Ђаја“ као најбоља дисертација у области физиологије у јануару 2024. године. Др Мисиркић Марјановић је од 29.01.2021. до 28.11.2022. године учествовала на пројекту Фонда за науку Републике Србије, у оквиру специјалног позива COVID-19, под називом ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ као руководилац потпројекта ,,Optimized protocols for cell transfection and treatment“. Од 2021-2023. руководила је пројектним задацима: „Улога и механизми индукције аутофагије у диференцијацији HL-60 леукемијских ћелија индукованој форбол миристат ацетатом“. Члан је српског друштва за молекуларну биологију, Српског биолошког друштва, Друштва за неуронауке Србије, Federation of European Neuroscience Societies, Нордијског друштва за аутофагију као и мреже Women in autophagy. Била је такође учесник COST акције TRANSAUTOPHAGY, као и COST акције TRANSLACORE.

Љубица Вучићевић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија 2005. године са просечном оценом 9.7. Докторску дисертацију под називом „Улога инхибиције протеин-киназе активиране аденозин-монофосфатом у индукцији апоптозе и аутофагије у туморским ћелијским линијама“ одбранила је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године. Добила је награду „Горан Љубијанкић“ за најбољу докторску дисертацију у области молекуларне биологије 2013. године. У оквиру пројекта основних истраживања ОИ173053 руководила је темом „Испитивање улоге аутофагије у антитуморском деловању експерименталних лекова у терапији хуманог неуробластома“. 2016. године је освојила националну стипендију програма „Покрени се за науку“ , финансираном од стране Phillip Morris-а, за пројекат под називом „Модулација интрацелуларног енергетског сензора и његовог сигналног пута, као и аутофагије у in vitro моделу исхемијског можданог удара“. Била је на постдокторском усавршавању на „Институту за ћелијске и молекуларне бионауке“ Универзитета у Њукаслу у Великој Британији 2017. Године. Од 29.01.2021. до 28.11.2022. године учествовала је на пројекту Фонда за науку Републике Србије, у оквиру специјалног позива COVID-19, под називом ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ (TACTICIAN), као руководилац подпројекта „Modulation of autophagy and immune response by SARS-CoV-2 proteins“. Добитник је награде фондације Универзитета у Београду, Веселин Лучић, као коаутор, за најбоље научно остварењe наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2022. годину за научни рад ,,MAP kinase-dependent autophagy controls phorbol myristate acetate-induced macrophage differentiation of HL-60 leukemia cell“. Бави се истраживањем процеса аутофагије и до сада је изучавала улогу и механизме аутофагије у гладовању, оксидативном стресу, ексцитотоксичности, инфламацији, диференцијацији и терапији канцера. Учествовала је у COST акцији Transautophagy CA15138 (2016-2020), и тренутно је национални координатор COST акције Translacore (2022-2026). Члан је српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС), Српског биолошког друштва (СБД), Друштва за неуронауке Србије (ДНС) и Федерације европских друштава за неуронауке (Federation of European Neuroscience Societies, FENS) и друштва Women in autophagy.

Љубица Хархаји Трајковић, научни саветник, рођена је у Београду 1976. године. Завршила је основне студије Молекуларне биологије и физиологије (2001), а затим и магистарске (2004), као и докторске студије (2006) на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Др. Хархаји Трајковић је 2007. Била на постдокторском усавршавању на Институту Панум, Универзитет у Копенхагену, Данска (2007). Године 2011. добила је L'Oréal-UNESCO награду „За жене у науци“. Љубица је била руководилац пројекта „Улога аутофагије у смрти туморских ћелија“ (2011-2019), који финансирало МЕСТД. Тренутно води пројекат „Комбиновано таргетовање лизозомалне стабилности и енергетског метаболизма као нова стратегија против меланома“, за који је добила донацију непрофитне међународне организације „Пењачи против рака“. Њена истраживачка интересовања укључују биологију канцера, неурофизиологију, метаболизам канцерских ћелија, аутофагију и лизозомалну ћелијску смрт. Љубица је коаутор 67 научних радова објављених у међународним часописима, који су цитирани више од 9000 пута.