Др Александра Младеновић завршила је студије молекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1998. године. Наставила је своје образовање као стипендиста Министарства науке и технологије, која се додељује за 200 најбољих студената у земљи. Завршила је магистарске студије на тему Паркинсонове болести 2002. године, а докторирала је 2008. године на пољу неуронаука.
Од 2003. године, Др Младеновић ради као стални члан Лабораторије за молекуларну неуробиологију при ИБИСС-у, где се посветила истраживању неуродегенеративних болести спрегнутих са старењем, апоптози и механизмима синаптичке пластичности. Током свог постдокторског усавршавања, провела је време у Лабораторији за молекуларно и ћелијско старење на National Hellenic Research Foundation институту, у Атини.
Др Младеновић је помоћник уредника престижних часописа: BioFactors (Q1) и Mechanisms of Ageing and Development (Q1), једног од најстаријих и најважнијих часописа из области старења. Такође је помоћник уредника FEBS Open Bio часописа.
Др Младеновић је представник Србије у неколико COST акција и активно је укључена у Српско друштво за неуронауке, као и у глобалну ALBA мрежу неуронаучника. Члан је научног комитета Европског друштва за превентивну, регенеративну и медицину против старења.
Била је вођа пројекта са српске стране у три међународна пројекта са Швајцарском, Хрватском и УК. Једини је научник из Србије награђен FEBS и IUBMB грантовима за организовање напредног курса " Molecular Targets for Anti-Aging Interventions ", који је одржан 2022. године на острву Спетсес, у Грчкој.
Била је гостујући предавач на неколико међународних конференција. Рецензент је за више од 15 часописа са SCI листе, и активно је укључена у докторске и мастер студије.
Своја страживања тренутно фокусира на проналажење оптималних нутритивних интервенција које би обезбедиле здраво старење, са посебним акцентом на здравље нервног система.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање:
Докторат, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (од 2021. год)
Мастер студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (2019-2020. год)
Основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (2015-2019. год)
Области интересовања: неуробиологија, имунобиологија
Чланства:
Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
Европска федерација друштва за неуронауке (FENS)
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Анђела Вукојевић, докторант на трећој години докторских академских студија Одељења за молекуларну биологију, Биолошког факултета, Универзитета у Београду (студијски програм: Молекуларна биологија, модул: Физиологија, подмодул: Анимална и хумана физиологија). Кандидаткиња је рођена 08.02.1997. у Крушевцу. Уписала је основне академске студије на Департману за биологију, Природно-математичког факултета, Универзитета у Нишу 2016. године, исте је завршила 2018. године; мастер студије је уписала 2018. године на Департману за биологију, Природно-математичког факултета, Универзитета у Нишу и завршила 2020. године са укупном просечном оценом 9.27. Приправнички стаж у статусу мастер биолога одрадила је на одељењу за микробиологију Дома здравља ,,Медикус Универзалис“ у Крушевцу. Уписала је докторске студије 2021. године, а на ИБИСС-у је запослена 01. 04. 2021. године. Фокус њеног истраживања базира се на утицају ферментисане хране на централни нервни систем. Тема њене докторске дисертације је „Ефекат претретмана расолом дефинисаног састава на оксидативни стрес и запаљенске процесе изазване дејством липополисахарида код мишева“. Анђела Вукојевић је активни члан друштава и то Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Federation of European Neuroscience Societies (FENS), Српског друштва за молекуларну биологију (MolBioS) и The European Cooperation in Science and Technology (COST). Активно је укључена је у Е7 пројекат PIMENTO COST акције под називом ”The Effects of Lactobacillus sp and/or Bifidobacterium sp in Fermented Foods on Cognitive Health: A Systematic Review”. Такође, у оквиру овог пројекта доприноси развоју и имплементацији упитника о ферментисаној храни. Била је учесник летње школе FEBS/IUBMB Advanced Course “Molecular Targets for Antiaging Interventions” на острву Спецес у Грчкој, 2022. године, чије присуство је подржано стипенндијом од стране друштва COST акције. На истом догађају освојила је награду за најбољи постер "IUBMB Life Poster Award".
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Андреа Новаковић је студенткиња друге године докторских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Тренутно је ангажована као истраживач приправник на одељењу за неуробиологију Института за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић", Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Ана Степановић завршила је мастер студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду године на студијској групи Молекуларна биологија и физиологија. Добитник је награде за најбољи мастер рад из области молекуларне биологије Фондације „Горан Љубијанкић“. Докторске студије на Биолошком факултету уписује 2020. године и тренутно је студент четврте године, на модулу Физиологија-Транслациона истраживања у неуробиологији и биомедицини. Предмет истраживања њене докторске дисертације је развој нових хибридних једињења скалреола и доксорубицина и тестирање њихових антитуморских карактеристика, под менторством др Милице Пешић. Део тих резултата је поднет у патентној пријави под називом „Хибридна једињења склареола и доксорубицина, њихова синтеза и примена“, датум националне пријаве: 14. новембар 2022, број „PCT“ пријаве: PCT/RS2023/000016. Ана је члан је тима два пројекта Фонда за науку Републике Србије: Програм ПРИЗМА „Развој природних фотореактивних антитуморских агенаса – деривата склареола и артемисинина у моделу вишеструке резистенције туморских ћелија: основа за тераностички приступ“ (PhotoSCLART), и Програм ИДЕЈЕ „Функционална дијагностика неситноћелијског карцинома плућа - нови концепт за унапређење персонализоване терапије у Србији“ (TargetedResponse). Такође је члан пројекта ИБИСС „Доказ концепта“ „Иновативна хибридна једињења склареола и доксорубицина као нова антитуморска стратегија у терапији глиобластома“ (SCLarDOXInn), финансиран од стране SAIGE пројекта и члан пројекта Српске академије науке и уметности под називом „Биомедицински потенцијал новоизолованих дитерпена латекса млечика са станишта у Србији“. Ана Степановић била је члан Организационог одбора Шестог међународног конгреса Српског друштва истраживача рака (СДИР) „From Collaboration to Innovation in Cancer Research“ одржаног у октобру 2023. године и члан Организационог одбора COST action CA17104 (STRATAGEM) Annual Conference - 3rd MC meeting and 4th WGs meetings, одржане у фебруару 2020. године. Члан је Српског друштва истраживача рака, Европског удружења за истраживање рака, Друштва за неуронауке Србије и Федерације европских друштава за неуронауке.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Образовање:
Докторске академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду; 2022
Мастер академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду; 2022
Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду; 2021
Истраживачко искуство:
2022 – Израда докторске тезе, Одељење за молекуларну биологију, Институт за Биолошка истраживања „Синиша Станковић.“
2021-2022 – Израда мастер тезе, Одељење за физиологију биљака, Институт за Биолошка истраживања „Синиша Станковић.“
Област истраживања:
Коришћење различитих конструката на основи CRISPR/dCas система са циљем утишавања Aristaless-related homeobox гена (ARX) и производњом ћелија које производе инсулин.
Чланство у научним друштвима:
Члан Српског друштва за молекуларну биологију.
Учесник на манифестацији за промоцију науке „Ноћ истраживача 2023.“
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.