Ема Лупшић је дипломирала биологију на Универзитету у Београду 2019. године. Мастер студије наставила је на Универзитету Сорбона у Паризу, на смеру ,,Молекуларна биологија ћелије”, 2020. Од 2021. године Ема похађа докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду у области физиологије - модул ,,Транслациона истраживања у неуробиологији и биомедицини”. Звање истраживач приправник стекла је 29. октобра 2021. године и од 2022. године Ема је запослена у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у оквиру одељења за неуробиологију. Ема је активни члан два пројекта финансирана од стране Фонда за науку Републике Србије. Пројекат ,,ФотоСКЛАРТ" (програм ,,ПРИЗМА”) под називом ,,Развој природних фотореактивних антитуморских агенаса – деривата склареола и артемизинина у моделу вишеструке резистенције туморских ћелија: основа за тераностички приступ“ као и пројекта „ TargetedResponse “ (програм ,,ИДЕЈЕ”), под називом ,, Функционална дијагностика неситноћелијског карцинома плућа - нови концепт за унапређење персонализоване терапије у Србији“. Поред тога, Ема је члан пројекта Српске академије наука (САНУ) под називом „Биомедицински потенцијал новоизолованих дитерпена латекса млечика са станишта у Србији “. Активно учествује на академским конференцијама, укључујући шести конгрес СДИР-а „Од сарадње до иновације у истраживању рака“ 2023. године, осми конгрес Српског неуронаучног друштва у Београду (Србија) 2023. године и годишњу конференцију „СТРАТАГЕМ“ 2021. у Прагу (Чешка). Ема Лупшић је повезана са неколико стручних друштава, укључујуц́и Српско друштво истраживача рака, Биохемијско друштво Србије и Друштво за неуронауке Србије.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Жељко З. Павковић је рођен 20.10.1986. године у Београду. Биолошки факултет, Универзитета у Београду похађа од 2005. до 2010. године. Дипломски рад под насловом „Насеље Одоната у приобаљу Београда током летњег периода 2010. године: динамизам и станишне преференције најчешћих врста“ урадио је на Катедри за екологију и географију животиња. Након шестомесечног рада у ОШ „Радоје Домановић“ у Београду, 2011. године уписује докторске студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Свој научно-истраживачки рад започиње у Лабораторији за хуману молекуларну генетику, Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитета у Београду где је био запослен од 2011 до 2012 године. Од 2012 године је запослен у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање, Института за Биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитета у Београду, Института од националног значаја за Републику Србију. Докторску дисертацију под називом „Ефекти анестезије индуковане пропофолом на синаптичку пластичност, активност допмаинског система и понашање јувенилних пацова” за коју је добио награду Иван Ђаја (најбоља докторска теза из области Физиологије у 2017/2018), одбранио је 2018 године. Учествовао је у реализацији два пројекта финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (173051 и 173056). Током 2020/21 био је ангажован као сарадник у Kовид-19 лабораторији, Дирекције за националне лабораторије, Министраства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Његовa област истраживања обухвата испитивање фармаколошких и социјалних фактора у неуродегенератиним поремећајима и током неуралног развића. Члан је Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Српског биолошког друшва и Федерације европских друштава за неуронауке (ФЕНС).
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Образовање
2001-2009 Докторске студије, Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1998-2001 Магистарске студије, Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1992-1998 Основне студије, Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Запослење
Лабораторија за молекуларну неуробиологију и понашање, Одељење за неуробиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
2016- Научни саветник
2009-2016 Виши научни сарадник
2001-2009 Истраживач сарадник
1998-2001 Истраживач приправник
Област истраживања
Бихејвиоралне неуронауке (биолошка психологија); Неуробиологија понашања
Истраживачки интерес
Фармаколошки и социјални фактори у неуроразвоју и неуродегенеративним поремећајима
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Образовање:
2010 Дипломирани биолог, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
2017 Доктор биолошких наука, Анимална и хумана физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Област истраживања:
Репродуктивна ендокринологија, ендокринологија, неуробиологија
Радно искуство
2011-2014 Истраживач приправник, Лабораторија за репродуктивну ендокринологију и сигналинг, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
2014-2018 Асистент, Катедра за физиологију животиња, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду
2018-2019 Истраживач сарадник, Лабораторија за молекуларну неуробиологију и понашања, Одељење за неуробиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
2019- Научни Сарадник, Лабораторија за молекуларну неуробиологију и понашања, Одељење за неуробиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Студијски боравци у иностранству
2019-2022 Постдокторанд, Лабораторија за ћелијску сигнализацију, Национални институти за здравља, САД
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Вишеструка резистенција на лекове у малигним туморима; Механизми деловања нових антитуморских агенаса са потенцијалом за превазилажење вишеструке резистенције на лекове; Развој нових ћелијских модела и есеја за претклиничка испитивања антитуморских агенаса;
ОБРАЗОВАЊЕ
2011-2018 Докторска дисертација, Биолошког факултета, Универзитета у Београду
2004-2011 Диплома Биолошког факултета, Универзитета у Београду
ЗАПОСЛЕЊЕ
2019-до данас Одељење за неуробиологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од Националног значаја за Републику Србију
2012-2019 Одељење за молекуларну биологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од Националног значаја за Републику Србију
УЧЕШЋЕ НА ПРОЈЕКТИМА И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
• Члан тима на Пројекту: Програм ПРИЗМА „Biomimetic tumor engineering to enhance drug discovery“ (BioengineeredTumor), финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије (2024 – 2027)
• Члан тима на Пројекту: Програм ИДЕЈЕ „Функционална дијагностика неситноћелијског карцинома плућа - нови концепт за унапређење персонализоване терапије у Србији“ (TargetedResponse), руководилац др Милица Пешић, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије (2022 – 2025)
• Пројекат Програма основних истраживања 173020 “Сигнални молекули у дијабетесу: идентификација потенцијалних биолошких маркера укључених у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у дијабетесу”, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (2012-2019)
• Учешће у COST акцији: CA17104 “New Diagnostic and Therapeutic Tools Against Multidrug Resistant Tumors“ (STRATAGEM) (2018 – 2022)
ЧЛАНСТВА У ДРУШТВИМА
1. Федерација европских друштава за неуронауке (FENS)
2. Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
3. Европско удружење за истраживање рака (EACR)
4. Српско друштво истраживача рака (СДИР)
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ЕДУКАЦИЈА
2010-2019 – докторска теза, област: Неуронауке, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2 године породиљског одсуства). Назив дисертације: „Утицај дуготрајне дијеталне рестрикције на инсулински сигнални пут у мозгу пацова током старења“
2000-2009 – дипломирани биолог (студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, модул: Молекуларна неуробиологија), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (просечна оцена 9.03/10)
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Поље науке у ком је фокус мог истраживања је засновано на ефектима различитих нутритивних приступа, као што су дијетална рестрикција и ферментисана храна, на понашање и молекуларне промене током старења. Једна од главних амбиција мог истраживања је да испитам која врста хране, као и образац уноса хране је неопходан за здраво старење мозга. До сада сам открила да благотворно дејство дијаталне рестрикције на моторичке и когнитивне способности у великој мери зависи од времена њеног почетка и од дужине трајања током живота.
ПОЗИЦИЈЕ
Запослење:
Од 2010. до данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС), Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Истраживачка и академска звања:
Од 2020. до данас- научни сарадник
Менторства:
Ментор на докторским студијама
Од 2021. до данас: Нaслов: „Ефекат расола насталог ферментацијом купуса на оксидативни стрес и запаљенске процесе изазване липополисахаридом код Ц57БЛ/6 соја мишева". Анђелa Вукојевић, Универзитет у Београду/Биолошки факултет
ОСТАЛА ПРИЗНАЊА:
Од 2021. до данас: Ко-лидер Радне групе 3 у оквиру COST акције „Промоција иновација ферментисане хране (PIMENTO) CA20128“, и члан „Core Group“ PIMENTO акције
1. Од 2023. до данас: Рецензент за инострани часопис „Biofactors“ (ИФ:6.438), „Dose-Response“ (ИФ: 2.623), Mechanisms of Ageing and Development“ (ИФ:4.3)
2. Рецензент TEATIME COST акције
ЧЛАНСТВА У ДРУШТВИМА
1. Федерација европских неуронаука (FENS)
2. Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Др Миодраг Драгој је дипломирао 2013. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијској групи Молекуларна биологија и физиологија. Докторске академске студије Молекуларна биологија, Модул Молекуларна биологија еукариота уписао је школске 2013/2014 године на Универзитету у Београду – Биолошки факултет. Од јула 2014. године запослен је на Одељењу за неуробиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.
У току израде докторске студије, свој научно истраживачки рад је реализовао кроз пројекат „Идентификација молекуларних маркера за предикцију прогресије тумора, одговора на терапију и исхода болести“ (ИИИ41031) Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. У оквиру поменутог пројекта урадио је докторску тезу под називом „Ефекти инхибиције ЦXЦР4 рецептора и фокалне адхезионе киназе у супресији инвазије и превазилажењу резистенције код неситноћелијског карцинома плућа” и стекао академско звање доктора биолошких наука 9. октобра 2018. године. Добитник је награде Фондације „Горан Љубљианкић“ за најбољу докторску тезу из молекуларне биологије одбрањене 2018. године у Србији.
Након доктората, био је један од учесника из Србије у оквиру два међународна интердисциплинарна пројекта: „Оптимизација терапије глиобластома“ (пројекат финансиран од стране америчке фондације James S. McDonnell) и „Развој инхибитора тиоредоксин редуктазе као нових анти-канцер агенаса“ (пројекат ЕРА.Нет РУС+).
Поред тога, др Драгој руководи радним пакетима пројекта финансираних од стране Фонда за науку Републике Србије под називом „Функционална дијагностика неситноц́елијског карцинома плућа - нови концепт за унапређење персонализоване терапије у Србији“ (TargetedResponse) - ИДЕЈЕ и „Biomimetic tumor engineering to enhance drug discovery“ (BioengineeredTumor) - ПРИЗМА.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Scopus Author ID: 8944418500
Сажетак:
Научни саветник у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање, са више од двадесет година истраживачког искуства у области молекуларне неуробиологије. Аутор/коаутор више од 30 научних публикација у међународним часописима. Ментор студената докторских и мастер студија.
Предмет истраживања:
Целокупан истраживачки рад др Перовић усмерен је на молекулске механизме у основи пластичности мозга превасходно у патолошким променама током старења и у неуродегенеративним болестима које се јављају са старењем, попут Алцхајмеровој болести. Различитим биохемијским, молекулским и хистолошким приступима испитивала је улогу синаптичке пластичности, глиозе, метаболизма холестерола и сигналних путева повезаних са одговором на стрес у неуродегенеративним променама повезаним са старењем. Дугорочни циљ др Перовић је разумевање како ови механизми могу бити измењени различитим срединским и фармаколошким интервенцијама и примена ових знања у изналажењу нових или ефикаснијих терапија за Алцхајмерову болест.
Образовање:
• Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 1998
• Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2002
• Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2011
Награде и признања:
• Стипендија за талентоване студенте, Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републикe Србијe, 2000 - 2002
• Добитник стипендије Немачке службе за академску размену (Deutscher Akademischer Austauschdienst - DAAD) за краткотрајан истраживачки боравак, 2008. године
• Највише рангирани научник (А1 категорија), Министарство науке, технологије и иновација Републикe Србијe, 2011-2024
• Добитник награде Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољу докторску дисертацију из области молекуларне биологије одбрањену у 2011. години
Чланства и активност у научним друштвима:
Друштво за неуронауке Србије, Федерације европских друштава за неуронауке (Federation of European Neuroscience Societies - FENS), Српско друшво за микроскопију, Европско друштво за микроскопију, Биохемијско друштво Србије, Америчко удружење за срце (American Heart Association - AHA)
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Области научних истраживања
Репродуктивна ендокринологија, неуроендокринологија, неуроинфламација
Образовање
2005: Дипломирани биолог, Департмент за биологију и екологију, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Република Србија.
2012: Доктор биохемијских наука, Департмент за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Република Србија.
Радно искуство
2008-2013: Истраживач-приправник, истраживач-сарадник, асистент, Лабораторија за репродуктивну ендокринологију и сигналинг, Департмент за биологију и екологију, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Република Србија.
2013-2017: Доцент, Лабораторија за репродуктивну ендокринологију и сигналинг, Департмент за биологију и екологију, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Република Србија.
2017- : Виши научни сарадник, Департмент за неуробиологију, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, Република Србија.
Постдокторско усавршавање
2014-2017: Visiting Fellow, Национални институт за здравље (NIH), Национални институт за здравље деце и људски развој (NICHD), Одсек за ћелијску сигнализацију, Бетезда, Мериленд, САД. Пројекат: : ZIA HD000195-22, “Signaling and secretion in neuroendocrine cells”, Intramural Research пројекти, финансиран од стране NIH, САД.
2020-2021: Postdoctoral Fellow, Научни институт у оквиру дечије болнице, Центер за генетска истраживања, Вашингтон, САД. Пројекат: 5R21TR003166-02, “Systemic biomarkers of brain injury from hyperammonemia”, финансиран од стране NIH, САД.
Награде и признања
2006 -2008: Стипендиста Министарства науке, Републике Србије
2009 IUBMB/FEBS: Young Scientist Forum participation grant, Шангај, Кина
2010 FEBS: Young Scientist Forum participation grant, Гетенбург, Шведска
Чланства у научним друштвима
Друштво за неуронауке Србије (ДНС), Federation of European Neuroscience Societies (FENS), The European Society of Endocrinology (ESE)
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.