Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.

Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.

Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).

Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.

Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.

Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.

Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.

Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).

Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.

Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.

Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.

Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.

Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).

Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.

Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.

Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.

Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.

Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).

Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.

Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.

Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.

Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.

Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.

Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.

Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.

Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.