У Београду су данас почели радови на изградњи БИО4 кампуса, вредног 450 милиона евра, мултидисциплинарног пројекта који доноси спој биомедицине, биотехнологије, биоинформатике и биодиверзитета, а планирано је да се у њему налазе факултети и научне институције, међу којима је и ИБИСС.
Центар за промоцију науке доделио је ИБИСС-у признање за подршку и изузетан допринос раду Центра за промоцију науке у 2023. години. Признања су додељена на свечаности одржаној у Народном музеју у Београду, уз присуство представника Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
"Идентификација и експресија гена укључених у соматску ембриогенезу код кичице (Centaurium erythraea Rafn.)"
среда, 27. децембар 2023. године у 12:00
Библиотека ИБИСС
Делегација National Research Center for Tropical and Transboundary Diseases, Зинтан, Либија, на челу са директором проф. др Abdulwahab Kammon-ом, посетила је ове недеље ИБИСС.
Др Марија Грозданић, основне академске студије уписала је 2009. године на Универзитету у Београду, на Факултету за физичку хемију. Основне академске студије завршила је 2013. године. Мастер академске студије уписала је 2013. године на Универзитету у Београду, на Факултету за физичку хемију, смер Биофизичка хемија. Мастер студије завршава 2015. године и исте године уписује докторске академске студије на Међународној постдипломској школи Јожеф Стефан, програм Нанонауке и нанотехнологије (Nanoscience and nanotechnologies), у Љубљани, Словенија. Њено истраживање, под водством ментора проф. др Марка Фоновића, финансирала је агенција АРИС (Словеначка агенција за истраживања и иновације). Докторску дисертацију под називом „Cathepsin cleavage of epidermal growth factor receptor (EGFR) affects signaling pathways of cancer cells“, одбранила је 20.12.2023. године. Марија је у периоду од септембра 2015. до јуна 2023. била запослена на Институту Јожеф Стефан, на одељењу за Биохемију, молекуларну и структурну биологију прво као млади истраживач 2015-2019, а затим као асистент 2020-2023. Др Марија Грозданић oд фебруара 2024. године ради као истраживач сарадник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, одељењу за неуробиологију.
Научно-истраживачки рад реализован је кроз учешће на следећим пројектима:
2015 – 2019. Истраживачки и инфраструктурни пројекат АРИС агенције (the Slovenian Research and Innovation Agency) „Proteoliza in njena regulacija„ руководилац проф. др Борис Турк
2021. Истраживачки ројекат АРИС агенције (the Slovenian Research and Innovation Agency) „Neinvazivna diagnostika pri raku na osnovi katepsinov„ руководилац проф. др Борис Турк
2021 – 2023. Истраживачки пројекат АРИС агенције (the Slovenian Research and Innovation Agency) „Sistemska določitev fizioloških vlog legumaina„ руководилац проф. др Марко Фоновић
Члан је следећих научних друштава:
• Словеначко биохемијско друштво (SBD- Slovenian biochemical society)
• Биохемијско друштво Србије (BDS)
• Српско друштво истраживача рака (СДИР)
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Дуња Димитријевић рођена је 29. 09. 1999. године у Чачку. Основну школу и гимназију завршила је у Ивањици. Основне академске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду уписује 2018. године на модулу Молекуларна биологија и физиологија и исти завршава 2022.године. Исте године уписује Мaстер академске студије на модулу Неуробиологија и завршава их 2023. одбраном своје мастер тезе израђене у лабораторији за неуробиологији Катедре за општу физиологију и биофизику Биолошког факултета под називом ,,Ефекти понављаног третмана декстаметазоном на ADP-зависни и аденозински сигнални систем у аудиторном делу можданог стабла C57BL/6 миша током развића“. Исте године уписује Докторске академске студије на Биолошком факултету на модулу ,,Транслациона истраживања у неуробиологији и биомедицини'', док експериментални део своје докторске дисертације израђује на Институту за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић'' у лабораторији за неурохемију Одељења за неуробиологију. На истом институту је 31.10.2023. изабрана у звање истраживач приправник.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Иван Пилиповић је започео каријеру у Центру за имунолошка истраживања “Бранислав Јанковић”. Радећи у оквиру истраживачке групе проф. др Гордане Лепосавић, завршио је основне студије молекуларне биологије и физиологије на Универзитету у Београду – Биолошком факултету 2004. године, а затим и докторске студије из области неуроендокрине имунологије 2012. године. У досадашњем раду, истраживачка интересовања су била усмерена на испитивање утицaја катехоламина, посредством β- и α-адренергичких рецептора, на Т-ћелијски одељак адаптивне имуности, од развоја Т-ћелија у тимусу, преко примарног имунског одговора у секундарним лимфним органима, до ефекторских одговора у циљним ткивима. Уопштено, циљ ових истраживања био је утврђивање значаја катехоламинергичких механизама за полне разлике у старењем-условљеним променама у имунском систему. Иван Пилиповић је члан Друштва имунолога Србије, Српског друштва за молекуларну биологију и Биохемијског друштва Србије. До сада је као коаутор учествовао у објављивању једног поглавља у монографији међународног значаја и 70 радова у међународним научним часописима. Од 2022. године преузео је управљање јединицом за сортирање ћелија употребом проточне цитофлуориметрије у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Основне студије - Биолошки факултет Универзитета у Београду (2022), Мастер - Биолошки факултет Универзитета у Београду (2023), Докторат - у току. Члан Српског биолошког друштва, Српског друштва за заштиту вода и Друштва генетичара Србије. Области истраживања - ихтиологија, хидроекологија и заштита вода, генетика, филогенија.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.
