Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБРАЗОВАЊЕ: Докторат из области биологије ћелије, Институт „Wenner-Gren“, Факултет за науку, Универзитет у Стокхолму, Шведска, 2011. године. Дипломирани Молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2004. године.
ИСТРАЖИВАЧКА ИНТЕРЕСОВАЊА: Механизми вишеструке резистенције на лекове код малигних тумора и развој нових терапеутика који циљају ове механизме.
РАДНО ИСКУСТВО: Одељење за неуробиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ од 2012. године. Институт „Wenner-Gren“ Универзитета у Стокхолму од 2005. до 2011. године.
ПРОЈЕКТИ: „Функционална дијагностика неситноћелијског карцинома плућа - нови концепт за унапређење персонализоване терапије у Србији“ (TargetedResponse, #7739737, 2022-2025), Програм ИДЕЈЕ Фонда за науку Републике Србије; „Биомимично инжењерство тумора за убрзани развој антитуморских лекова“ (BioengineeredTumor, #7503, 2024-2026), Програм ПРИЗМА Фонда за науку Републике Србије; „Биомедицински потенцијал новоизолованих дитерпена латекса млечика (Euphorbia L.) са станишта у Србији“ (MilkIng, 2022-2025), стратешки пројекат САНУ; “Иновативна хибридна једињења склареола и доксорубицина као нова антитуморска стратегија у терапији глиобластома” (SCLarDOXInn, 2023-2024), SAIGE пројекат Доказ концепта; „Идентификација молекулских маркера за предвиђање прогресије тумора, одговора на терапију и исход болести“ (#III41031, 2011-2019), Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Акције Европске сарадње у области науке и технологије (COST): CA22103: A comprehensive network against brain cancer (Net4Brain, 2023-2027); IG17104: Pan-European educational platform on multidrug resistant tumours and personalised cancer treatment (PANDORA, 2022-2023); CA17104: New diagnostic and therapeutic tools against multidrug resistant tumors (STRATAGEM, 2018-2022); CA15138: European network of multidisciplinary research and translation of autophagy knowledge (TRANSAUTOPHAGY, 2016-2020); CM1407: Challenging organic syntheses inspired by nature- from natural products chemistry to drug discovery (NATCHEMDRUGS, 2015-2019); CM1106: Chemical approaches to targeting drug resistance in cancer stem cells (STEMCHEM, 2012-2016).
ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА: Европско удружење за истраживање рака (EACR), Српско друштво истраживача рака (СДИР), Европско друштво за медицинску онкологију (ЕSМО), Федерација европских друштава за неуронауке (FENS), Друштво за неуронауке Србије (ДНС), Српско биолошко друштво (СБД).
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Scopus Author ID: 55256030500
Сажетак:
Виши научни сарадник у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање, са више од тринаест година истраживачког искуства у области механизама поремећаја спавања и молекуларне неуробиологије старења у различитим моделима неуродегенеративних болести. Истраживања др Ћирић су усмерена на ефекте различитих фармаколошких и нефармаколошких интервенција које могу да одложе почетак и/или прогресију неуролошких болести мозга у старењу, као што је Алцхајмерова болест. Аутор/коаутор више од 15 научних публикација у међународним часописима.
Образовање:
• Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2017
• Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2010
• Дипломирани биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2008
Награде и признања:
• Фигура бр. 9 у научном раду “Impact of anesthetic regimen on the respiratory pattern, EEG microstructure and sleep in the rat model of cholinergic Parkinson disease neuropathology” (Neuroscience, 2015, 304, 1-13) је изабрана за насловну страну (Cover Winner), 2015
• Ciric et al., 2019, Front. Neurosci. je изабран за специјалну колекцију радова Circadian Rhythms Editor’s Pick 2021, 2021
• Предлог пројекта под називом "Quantitative mapping of metals in KI mouse model of Alzheimer´s disease treated with synthetic neuroactive steroid" је награђен од стране Elettra Sincrotrone Trieste у оквиру International Users Programme, 2023
Чланства у научним друштвима:
• Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
• Федерација европских друштава за неуронауке (FENS)
• Биохемијско друштво Србије (БДС)
• Српско биолошко друштво (СБД)
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Јасна Шапоњић је запослена у Институту за биолошка истраживања сам запослена од 1995., најпре као истраживач сарадник, а 1996. као научни сарадник. Након стицања назива доктора медицине (1986), магистра медициниских наука (1990) и доктора медицинских наука (1996) на Медицинском факултету Универзитета у Београду, као и посдокторског усавршавања прво на Одељењу за неурофизиологију Медицинког факултета у Патри, Грчка (2001-2002), као стипендиста EUCARE фондације (Брисел, Белгија) за истраживање епилепсија, а након тога и на Одељењу за фармакологију Медицинског факултета Универзитета Илиној у Чикагу, САД (2001-2002), је била запослена као доцент на Одељењу за фармакологију и у Центру за истраживање нарколепсије Медицинског факултета Универзитета Илиној у Чикагу, САД (2003-2006).
Након усавршавања у иностранству од 2006. се вратила у Институт за биолошка истраживања- Синиша Станковић, и била запослена најпре као научни сарадник (2006-2007), па као виши научни сарадник (2007-2012), а данас и као научни саветник (2012-2024).
Њена научна експертиза је везана за неуронауке и неуробиологију спавања, посебно поремећаје спавања и моторне контроле у in vivo експерименталним моделима старења и неуродегенеративних болести. Посебан истраживачки интерес је везан за поремећаје спавања као продромалних симптома Паркинсонове болести као и за ризике генералне анестезије у постоперативном опоравку у неуродегенеративним болестима.
Рецензент је по позиву у бројним међународним часописима, ментор три докторске дисертације и члан комисија за процену и одбрану докторских дисертација у седам докторских дисертација од 2011-2024.
Члан је Европског друштва за истраживање спавања, Федерације европских друштава неуронаука, Српског друштва неуронаука и Српског биофизичког друштва.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Др Ирена Лаврња, је запослена у звању научни саветник на Одељењу за неуробиологију ИБИСС. Дипломирала је 2000. године, магистарску тезу је одбранила 2003. и 2008. године је докторирала на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Током своје научне каријере, била је у следећим звањима: истраживач сарадник (2003), научни сарадник (2008), виши научни сарадник (2013), а од 2018. је научни саветник. Истраживање др Ирене Лаврње фокусира се на расветљавање ћелијских и молекуларних механизама који леже у основи неуроинфламације, идентификацију потенцијалних мета и тестирање ефикасности различитих терапеутских агенаса за сузбијање штетних, инфламаторних процеса, и појачавање одбрамбених, протективних механизама. Она користи различите експерименталне приступе у својим истраживањима, укључујући животињске моделе неуроинфламаторних болести као што су експериментални аутоимуни енцефаломијелитис и трауматска повреда мозга и in vitro ћелијске културе. Од метода користи различите технике које се користе у истраживањима молекуларне и ћелијске биологије, као и технику микроскопирања. Године 2010. добила је СТСМ стипендију за постдокторске студије Европске комисије (COST B30) на Медицинском универзитету у Инсбруку (Одсек за неуроанатомију), Инсбрук, Аустрија, а 2015. године је добила престижну ЕМБО краткорочну стипендију на Каролинска Институту у Стокхолму, Шведска. До сада је била укључена као истраживач у 3 национална пројекта и 2 међународна билатерална ДААД пројекта (Немачки пројекти размене знања), а као Руководилац пројекта у једном пројекту (Програм сарадње српске науке и дијаспоре: Ваучери за размену знања) који је финансирао Фонд за науку Републике Србије. Од 2018. године је члан уређивачког одбора часописа ``Scientific reports`` (Springer Nature Publishing AG), а од 2022. је уредник за Frontiers in Cellular Neuroscience. Била је ментор 2 докторске тезе, обе награђене као најбоље докторске дисертације из физиологије и једне мастер тезе. Као члан комисије учествовала је у 5 докторских и 2 мастер рада.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Др Милановић је молекуларни биолог који се бави итраживачким радом у области неуробиологије. До сада се првенствено бавила испитивањем механизама који леже у основи неуротоксичности анестетика примењених током раног развића, као и нутритивним приступима у проучавању механизама старења, неуроинфламације и Алцхјамерове болести.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Звање
• Научни саветник, 2022.
Образовање
• Докторат, (Смер неуробиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2012)
• Магистратура, (Смер неуробиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2005)
• Основне студије, (Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2002)
Област научног истраживања
• Неуроинфламација
• Неуроендокринологија
• Неуродегенеративне болести
Менторства
• „Антиоксидативни и антиинфламацијски ефекти претретмана агматином на активацију микроглијске ћелијске линије миша изазвану липополисахаридом“, докторат.
• „Улога и метаболизам бакра у хипокампусној склерози асоцираној са епилепсијом темпоралног режња код човека”, докторат, 2022.
• „Просторна и временска експресија холестерол 24-хидроксилазе у кичменој мождини током експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса”, мастер, 2016.
• „Експресија панексина и P2X7 рецептора након повреде коре мозга пацова”, мастер, 2013.
Студијски боравци у иностранству
• COST-STSM-B30-04014 стипендија за тромесечни научни боравак у Институту за фармакологију, Универзитетска болница Шлезвиг-Холштајн, Кил, Немачка, у оквиру COST научног програма под називом: “Неуронска регенерација и пластичност: NEREPLAS”, 2008.
Чланства у научним друштвима
• Друштво за неуронауке Србије, Српско биолошко друштво, Federation of European Neuroscience Societies.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ:
2013. докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2006. диплома Биолошког факултета, Универзитета у Београду
РАДНО ИСКУСТВО: Руководи Лабораторијом за молекуларну неуро-онкологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС). Од 2007. запослена је на ИБИСС-у на Одељењу за неуробиологију, када је стекла звање истраживач приправник; 2009. године изабрана је у звање истраживач сарадник, 2014. године у звање научни сарадник, а 2019. године у звање виши научни сарадник.
ОБЛАСТ ИНТЕРЕСОВАЊА: Проучавање механизама дејства нових антитуморских агенаса са потенцијалом за превазилажење вишеструке резистенције на лекове и развој нових терапеутских приступа у лечењу малигних тумора.
ПРОЈЕКТИ: Руководи радним пакетом пројекта из програма ИДЕЈЕ, Фонда за науку Републике Србије (TargetedResponse), као и потпројектом у оквиру стратешког пројекта САНУ (Милкинг). Учесник је на пројекту из програма ПРИЗМА, Фонда за науку Републике Србије (PhotoSCLART). Била је учесник два међународна интердисциплинарна пројекта: „Therapy optimization in glioblastoma: An integrative human-data based approach using mathematical models“ (пројекат финансиран од стране америчке фондације James S. Mc. Donnell Foundation) и „THIOREDIN“ (пројекат ERA.Net RUS+). Члан је Управног одбора COST акције CA22125 (Precision-BTC-Network), а била је заменик заменик члана Управног одбора у оквиру две COST акције: CM1407 (NATCHEMDRUGS) и CA17104 (STRATAGEM).
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА: Награђена је стипендијом од стране European Association for Cancer Research (EACR) за учешће на ESMO конгресу у сарадњи са EACR у Мадриду, Шпанија 2017. године. Оосвојила је награду Фондације „Горан Љубијанкић“ Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство за најбољу докторску дисертацију из области молекуларне биологије објављењу у 2013. години. Награђена је стипендијом од стране COST акције BM0703 (CANGENIN) за стручно усавршавање у Фондацији за биомедицинска истраживања Академије Атине у Грчкој 2010. године.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.