Олга Дубљевић је истраживач сарадник на Одељењу за неуробиологију, Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”- Института од националног значаја за Републику Србију. Тема докторске дисертације коју под менторством научног саветника др Весне Пешић спроводи у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање прихваћена је од стране Наставно-научног већа Биолошког факултета под називом: „Идентификација и карактеризација ендофенотипа релевантног за поремећај пажње са хиперактивношћу у А53Т трансгеном мишјем моделу Паркинсонове болести“. У свом досадашњем раду бавила се испитивањем когнитивних, бихевиоралних, неурофизиолошких и неуроимунских промена у различитим условима патологије, здравља и развоја применом еклектичких метода на различитим животињским моделима, али и људским испитаницима. Докторске студије је уписала 2020. године у оквиру подмодула Транслациона истраживања у неуробиологији и биомедцини на Одељењу за молекуларну биологију, Биолошког факултета, Универзитета у Београду. Основне и мастер студије завршила је на Одељењу за психологију, Филозофског факултета, Универзитета у Београду. Приправнички стаж у статусу неуропсихолога је обавила на Клиници за Неуробиологију, Клиничког центра Србије. Активни члан је Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Федерације европских друштва за неуронауке (FENS), Српског биолошког друштва (СБС) и Интернационалног друштва за унапређивање истраживања и третмана у области Алцхајемерове болести под покровитељством Светске Алцхајмерове асоцијације (ISTAART).
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Експериментални део своје докторске тезе ради у Лабораторији за молекуларну биологију и понашање, где испитује дејство синтетички неуроактивног стероида код мужјака и женки APP knock-in мишева. APP мишеви представљају модел Алцхајмерове болести новије генерације и посебно су погодни за испитивање молекулских механизама патогенезе у раним фазама болести. Резултати овог истраживања могу допринети бољем разумевању механизама у основи настанка Алцхајмерове болести, као и развоју потенцијалних терапеутика.
Образовање:
• Докторанд, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2021 -
• Мастер биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2021
• Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2020
Чланства у научним друштвима:
• Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
• Федерација европских друштава за неуронауке (FENS)
• Српско биолошко друштво (СБД)
• Међународно друштво Алцхајмерове асоцијације за унапређење истраживања и лечење Алцхајмерове болести (ISTAART)
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Нејла Адемовић је основне и мастер академске студије завршила на Државном универзитету у Новом Пазару, на департману за Биомедицинске науке, студијски програм Биологија. Основне студије су завршиле 2018. године, а мастер академске студије модул Биомедицина и модул Професор биологије је завршила 2019. године. 2019. године уписује докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду на модулу Молекуларна биологија еукариота. Радила је као асистент/демонстратор на Државном универзитету у Новом Пазару у летњем семестару 2018/19.године. Тренутно је запослен на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, у звању истраживач сарадник од 2022. године, где ради истраживања за своју докторску дисертацију, истраживања су усмерена на проучавање канцера мозга. Члан је Српског друштва за молекуларну биологију, Српског друштва истраживача рака и Европског друштва истраживача рака (European Association for Cancer Research). Научно-истраживачки рад је усмерен на истраживање малигних тумора мозга, Глиобластома и Астроцитома, најинавазивнијих и најагресивнијих малигних тумора мозга које карактерише лоша прогноза и лоше преживљавање. Истраживање је усмерено на идентификацију нових, раније непознатих генетских промена у генима које могу да играју потенцијалну улогу у прогресији и промоцији малигних тумора мозга, како би допринели бољем разумевању молекуларних механизама настанка и прогресије Глиобластома и Астроцитома и евентуалном развоју нових терапијских протокола. Такође, учествује у истраживањима тумора дојке, истраживања на троструко негативним туморима дојке (ТНБЦ), усмерена на идентификацију мутација у генима који су укључени у молекуларне путеве који воде у канцерогенезу дојке.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Милица Првуловић је истраживач сарадник на Одељењу за неуробиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС), Института од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду, и докторанд на Биолошком факултету Универзитета у Београду, Србија (студијски програм: Биологија, модул: Анимална и хумана физиологија). Завршила је основне академске студије 2017. године (студијски програм: Биологија, модул: Молекуларна биологија и физиологија) са просечном оценом 8,10 и мастер академске студије 2018. године (студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, модул: Експериментална биомедицина) са просечном оценом 9,83 (Наслов мастер рада: „Утицај различитих режима дијеталне рестрикције на метаболизам холестерола у церебелуму пацова током старења“), на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Милица се придружила Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање 2017. године као мастер студент и наставила као докторанд од 2018. године. Област Миличиног истраживања обухвата старење мозга, калоријску рестрикцију, исхрану и понашање животиња, док се њена текућа докторска дисертација фокусира на значај почетка и трајања режима калоријске рестрикције и полну специфичност. Посебан фокус је на статусу крхкости животиња, понашању (укључујући моторичке способности, анксиозност, учење и памћење) и променама у експресији кључних протеина мТОР сигналног пута. Поред теме доктората, Милица је укључена у неколико пројеката везаних за старосно-зависне неуродегенеративне болести, различите нутритивне приступе (ферментисана храна, хроно исхрана), неуроинфламацију, синаптичку пластичност и метаболизам холестерола у мозгу. Миличине техничке вештине укључују понашање животиња, Western Blot, имунохистохемију, анализу података и статистичку анализу. Милица је члан Омладинског одбора Медитеранског друштва за неуронауке (YMNSC), активни члан COST акције CA20128,- Промоција иновација ферментисане хране (PIMENTO), Федерације Европских друштава за неуронауке (FENS), ALBA мреже, Српског друштва за неуронауке (ДНС) и Српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС). Била је добитница стипендија за учешћа на научним скуповима од COST-а (2021. и 2023.), FENS-а (2022. и 2023.) и ИБИСС-а (2022.).
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Милица Потребић је студент продужене године докторских академских студија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду (УБ), Биологија, Анимална и хумана физиологија. Основне студије на Биолошком факултету УБ, модул Биологија уписала је 2012. године, а завршила у септембру 2016. године, где исте године уписује мастер академске студије, модул Зоологија које завршава 2017. године са просечном укупном оценом 9,66. Докторске академске студије уписује 2017. године и по позиву талентованим младим истраживачима – студентима докторских академских студија за укључивање у научноистраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација запошљава се на Институту за Биолошка истраживања „Синиша Станковићˮ, Институт од националног значаја за Републику Србију, на Одељењу за неуробиологију где тренутно ради као истраживач сарадник и завршава израду своје докторске дисертације под називом: „Утицај социјалне изолације на емотивне реакције, психомоторну активност и антиоксидативни статус периферних органа перипубертетских пацоваˮ. Фокус њеног истраживања јесте утицај психосоцијалног стреса на адолесцентне глодаре, кроз детаљну опсервацију понашања животиња са акцентом на социјално понашање (социјалну когницију и мотивацију), али и развој различитих афективних обољења у недостатку адекватних социјалних стимулуса током развоја социјалних организама. Активни је члан је Друштва за неуронауке Србије, Српског друштва за молекуларну биологију и Федерације европских друштва за неуронауке (енгл. Federation of European Neuroscience Societies).
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБРАЗОВАЊЕ:
2021: Докторске академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2020–2021: Мастер академских студија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2016–2020: Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
ИСТРАЖИВАЧКИ ИНТЕРЕСИ:
молекуларна онкологија, експериментална биомедицина, преклиничка истраживања, ћелијска култура
ЧЛАНСТВО У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА:
Друштво за неуронауке Србије
Биохемијско друштво Србије
Српско друштво истраживача рака
Федерација европских друштава за неуронауку
Европско друштво за истраживање рака
Европско друштво за медицинску онкологију
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Милена Јовић је студент докторских студија на студијском програму Биологија, на модулу Експериментална неуробиологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Дипломске студије је завршила на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, на студијском програму Молекуларна биологија и физиологија, на смеру Примењена генетика, док је специјалистичке академске студије завршила на Биолошком факултету, на модулу Имунобиологија са микробиологијом.
Милена је запослена као истраживач сарадник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” (ИБИСС), Институт од Националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, на Одељењу за неуробиологију, Лабораторија за молекуларну неуробиологију и понашање. Њена област истраживања обухвата праћење ефеката биоактивних супстанци попут рибљег уља и 18 алфа глициретинске киселине на бихевиоралне и молекуларне промене у мозгу трансгених 5XFAD мишева - модел систем за испитивање Алцхајмерове болести. Додатно интересовање обухвата улогу имунског система, конректно глијских ћелија, у неуродегенеративним процесима који се одвијају у мозгу животиња током старења и у болестима повезаним са старењем.
Милена је завршила обуку из Науке о лабораторијским животињама на Катедри за упоредну физиологију и екофизиологију на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Током 2022. године присуствовала је летњој школи под називом Молекуларне основе за интервенције против старења (Joint IUBMB/FEBS Advanced Lecture Course ,,Molecular Targets for antiaging interventions“), 2019. год. присуствовала је другој CellFit школи (2nd CellFit Training School: “Add a new dimension to cell culture” A practical full immersion course on 3D matrix) и у 2018. год. трећој летњој школи у Катанији (3rd Catania International Summer School of Neuroscience (CISSN 2018), Synaptic Function and Dysfunction: new Targets for Brain Diseases Pharmacology).
Милена је активан члан Федерације европских неуронаука (FENS) и Друштва за неуронауке Србије (ДНС) и уједно обавља функцију техничке подршке ДНС.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Moje име је Љиљана Радовановић, тренутно радим као истраживач сарадник на Одељењу за Неуробиологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. Основне академске студије завршила 2017. године. на Биолошком факултету – Универзитета у Београду, студијски програм Молекуларна биологија и физиологија и стекла стручно звање дипломирани биолог. На истом факултету 2018/2019.године, у оквиру модула Неуробиологија, завршила сам и мастер академске студије и стекла звање мастер биолог. Тренутно сам студент докторских академских студија на модулу Неурофизиологије: од ћелије до понашања. Запослена сам на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ од 01.јуна 2019.године као истраживач приправник, а од 03. фебруара 2022. сам у звању истраживач сарадник. Тренутно сам у завршној фази писања докторске дисертације. Моја истраживачко интересовање је фокусирано на проучавање немоторичких симптома Паркинсонове болести као што су поремећаји спавања (посебно локално хипокампално спавање) и меморијских функција у различитим пацовским моделима Паркинсонове болести, са посебним интересом ка улози и значају ГАБА неуротрансмисије и синаптичке реорганизације у хипокампусу и ретикуло-таламичком једру.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Образовање:
• Мастер студије (Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијски програм: Молекуларна биологија и физиологија, модул: Неуробиологија, 2016)
• Основне студије (Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер: Молекуларна биологија и физиологија, 2015)
Истраживачка интересовања:
• In vitro испитивање невроинфламације, промена у ћелијском метаболизму и ћелијске сигнализације у централном нервном систему
• In vivo проучавање инфламаторних процеса и хипоталамо-хипофизно-гонадне осе на животињском моделу мултипле склерозе (експериментални аутоимунски енцефаломијелитис)
Чланства у научним друштвима:
• Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
• Европска федерација друштава за неуронауке (ФЕНС)
• Српско друштво за молекуларну биологију (МолБиоС)
• Српско биолошко друштво (СБД)
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Експериментални део своје докторске тезе ради у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање, где испитује промене настале током физиолошког старења и у 5xFAD моделу Алцхајмерове болести, као и дејство третмана рибљим уљем у превенцији болести. Поред овога се бави испитивањем дејства синтетички неуроактивног стероида код мужјака и женки APP-knock in мишева. 5xFAD и APP мишеви представљају моделе Алцхајмерове болести и погодни су за испитивање молекулских механизама патогенезе болести. Резултати ових истраживања могу допринети бољем разумевању механизама у основи настанка Алцхајмерове болести, као и развоју потенцијалних терапеутика.
Образовање:
• Докторанд, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2016 -
• Мастер биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2013 -
• Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2010 -
Чланства у научним друштвима:
• Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
• Федерација европских друштава за неуронауке (ФЕНС)
• Биохемијско друштво Србије (БДС)
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.