Срђан Кесић је дипломирао 2005. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Биологија као први и најбољи студент своје генерације. На истом факултету је докторирао 2014. године након завршених докторских студија одбраном докторске дисертације „Примена Хигучијеве фракталне димензије и методе независних компонената у анализи спонтане биоелектричне активности Бр неурона виноградског пужа под деловањем константног магнетног поља и уабаина“. Дипломирао је 2010. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, смер Филозофија. Др Срђан Кесић је запослен од 2005. године у Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“– Институт од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду. Ангажован је на пројектима Министарства за науку Републике Србије од 2005. године.
Истраживања др Кесића усмерена су на проучавање утицаја различитих фактора средине и фармаколошки активних супстанци на функционисање централног нервног система, са посебним фокусом на истраживање ефеката пренаталног и постнаталног излагања нискофреквентном магнетном пољу на когницију и емоционално понашање у перипубертету и одраслој фази живота. Др Кесић се бави и изучавањем електричне активности неурона уз примену софистицираних метода анализе биоелектричних сигнала попут фракталне анализе. Такође се бави филозофијом биологије, филозофијом науке као и теоријско-филозофским аспектима разумевања сложених биолошких система.
Стипендиста летње школе неуронаука „IBRO Summer Training School in Neuroscience: Neuroimaging and complementary techniques“, Београд 2008. Стипендија FENS/IBRO CEERC организације за учешће на 7. FENS форуму у Амстердаму. Стручна и радна посету Институту за проблеме преноса информација Руске академије наука и уметности са седиштем у Москви. Предавање по позиву на Факултету за компјутерску математику и кибернетику Универзитета Ломоносов у Москви, Руска Федерација. Др Кесић је члан BioEM друштва, Федерације Европских Друштава Неуронаука, Друштва за неуронауке Србије, Српског биолошког друштва и Друштва биофизичара Србије. Рецензент у више часописа са СЦИ листе, предлога пројеката New Millennium Nucleus Републике Чиле. Гостујући је уредник у часопису Frontiers in Physiology. Коуредник је једне књиге.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Невена (Раичевић) Зоговић је завршила Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Mолекуларна биологија и физиологија. На истом факултету је уписала последипломске студије, смер Имунобиологија. Магистарску тезу, под називом „Функције макрофага пацова у експерименталном моделу трауме различите тежине“ одбранила је 2002. године, а докторску дисертацију под називом „Механизам ћелијске смрти изазване оксидативним стресом у култури астроцита: улога азот моноксида и гвожђа“ 2006. године. Др Невена Зоговић је била запослена на Катедри за биологију Факултета ветеринарске медицине УБ у периоду од 2000–2001. године. На Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, УБ запослена је од 2001. године. Тренутно је у звању виши научни сарадник.
Истраживања др Зоговић су усмерена на проучавање молекуларних и ћелијских механизама који су у основи модела неуродегенеративних обољења и канцера in vitro, као и на испитивање нових терапеутика за ове болести. Последњих година, у посебном фокусу је проучавање улоге аутофагије, оксидативног стреса, митохондрија и ћелијске смрти и њихове регулације као потенцијалних терапијских циљева.
У периоду од 2008–2009. године, др Зоговић је била ангажована на FP6 пројекту „Reinforcing a center for laser microscopy and cell profiling for regional networking – NEUROIMAGE“ којим је руководио проф. др Павле Анђус. У току трајања FP6 пројекта боравила је у лабораторији професора Gian Micheale Ratto, Scuola Normale Superiore, Пиза, Италија.
Др Невена Зоговић је била стипендиста Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије (2000. година). Др Зоговић је први лауреат награде за младог научника у области физиологије и/или биофизике Фондације „Академик Радослав К. Анђус“ за 2005. годину.
Др Зоговић је члан и један од оснивача Оптичког друштва Србије. Такође, члан је Српског биолошког друштва, Друштва за неуронауке Србијe, Српског друштва за митохондријалну и слободнорадикалску физиологију, Српског друштва за молекуларну биологију, Федерације европских друштава за неуронауке и Европског друштва за истраживањa у области слободних радикала.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Образовање
• 2009, Доктор мултидисциплинарних наука- Неуронауке, Универзитет у Београду.
• 2001-2003, Истраживач на Одељењу за ћелијску и молекуларну физиологију, Универзитет Јејл, Конетикат, САД.
• 2000-2001, Истраживач сарадник у Лабораторији за бол Одељења за гастроентерологију, Универзитет Јужног Тексаса-Медицински огранак, Тексас, САД.
• 1996 Универзитет у Београду, Биолошки факултет, дипл. Молекуларни биолог и физиолог, смер Биофизика.
Истраживачка интересовања
Примена електрофизиолошких техника у циљу расветљавања механизама регулације јонског транспорта кроз ћелијску мембрану.
Део рада у нашој лабораторији је усмерен на расветљавање физиолошке улоге и механизама модулације јонских канала. Јонски канали у ћелијској мембрани функционишу као молекулски претварачи- у одговор на различите стимулусе (хемијске, механичке или електричне) долази до отварања поре канала, што омогућава пролазак јона кроз мембрану. Активност јонских канала је основ многих физиолошких процеса, укључујући пренос нервних импулса и транспорт кроз епителе. Они су кључни елементи физиологије ћелијске мембране, у свим врстама ћелија, без обзира о ком организму или царству живота се ради. У последње време, мој фокус је на истраживању активности јонских канала на мембранама кончастих гљива, недовољно окарактерисаних у поређењу са јонским каналима у другим групама организама. Користећи метод наметнуте волтаже на делићу мембране, могуће је вршити оваква истраживања само на неким специфичним експерименталним моделима. У циљу отварања овог поља, у сарадњи са колегама из других институција, развијамо нови експериментални приступ за изучавање активности јонских канала кончастих гљива, који би омогућио поуздано снимање јонских струја високе резолуције применљив на кончасте гљиве.
Пројекти
• Руководилац радног пакета у оквиру научноистраживачког пројекта „Advanced BioPhysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol agents“ (BioPhysFUN) у оквиру Зеленог програма, Фонд за науку Републике Србије.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.
