Maja Мисиркић Марјановић је одбранила докторску дисертацију под називом „Механизми цитотоксичног и цитопротективног дејства фулеренских (C60) наночестица“ 2015. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду. На Биолошком факултету Универзитета у Београду је 2005. године стекла звање Mастер молекуларне биологије и физиологије.

Научно-истраживачки рад др Маје Мисиркић Марјановић доприноси упознавању антитуморског и имуномодулаторног потенцијала наночестица. Значајан део свог истраживачког рада усмерила је на испитивање механизма и улоге аутофагије у антитуморском ефекту различитих новосинтетисаних једињења, процесу диференцијације неурона и леукемијских ћелија као и инфекцији SARS-CoV-2 вирусом. Др Мисиркић Марјановић је учествовала у писању прегледног рада о смерницама у испитивању аутофагије објављеног у часопису Autophagy. Позвана је да учествује у настанку четврте верзије ових смерница због значаја њеног претходног истраживања у овој области. У овом прегледном раду су дефинисане смернице за истраживаче који одлучују о одабиру метода за испитивање аутофагије и сродних процеса, као и у њиховом тумачењу.

Др Мисиркић Марјановић је добитник награде Задужбине ,,Веселин Лучић“ за 2022. годину за најбоље научно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду. Докторска дисертација др Милоша Мандића, чији је била коментор, је добила награду „Иван Ђаја“ као најбоља дисертација у области физиологије у јануару 2024. године. Др Мисиркић Марјановић је од 29.01.2021. до 28.11.2022. године учествовала на пројекту Фонда за науку Републике Србије, у оквиру специјалног позива COVID-19, под називом ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ као руководилац потпројекта ,,Optimized protocols for cell transfection and treatment“. Од 2021-2023. руководила је пројектним задацима: „Улога и механизми индукције аутофагије у диференцијацији HL-60 леукемијских ћелија индукованој форбол миристат ацетатом“. Члан је српског друштва за молекуларну биологију, Српског биолошког друштва, Друштва за неуронауке Србије, Federation of European Neuroscience Societies, Нордијског друштва за аутофагију као и мреже Women in autophagy. Била је такође учесник COST акције TRANSAUTOPHAGY, као и COST акције TRANSLACORE.

Љубица Вучићевић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија 2005. године са просечном оценом 9.7. Докторску дисертацију под називом „Улога инхибиције протеин-киназе активиране аденозин-монофосфатом у индукцији апоптозе и аутофагије у туморским ћелијским линијама“ одбранила је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године. Добила је награду „Горан Љубијанкић“ за најбољу докторску дисертацију у области молекуларне биологије 2013. године. У оквиру пројекта основних истраживања ОИ173053 руководила је темом „Испитивање улоге аутофагије у антитуморском деловању експерименталних лекова у терапији хуманог неуробластома“. 2016. године је освојила националну стипендију програма „Покрени се за науку“ , финансираном од стране Phillip Morris-а, за пројекат под називом „Модулација интрацелуларног енергетског сензора и његовог сигналног пута, као и аутофагије у in vitro моделу исхемијског можданог удара“. Била је на постдокторском усавршавању на „Институту за ћелијске и молекуларне бионауке“ Универзитета у Њукаслу у Великој Британији 2017. Године. Од 29.01.2021. до 28.11.2022. године учествовала је на пројекту Фонда за науку Републике Србије, у оквиру специјалног позива COVID-19, под називом ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ (TACTICIAN), као руководилац подпројекта „Modulation of autophagy and immune response by SARS-CoV-2 proteins“. Добитник је награде фондације Универзитета у Београду, Веселин Лучић, као коаутор, за најбоље научно остварењe наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2022. годину за научни рад ,,MAP kinase-dependent autophagy controls phorbol myristate acetate-induced macrophage differentiation of HL-60 leukemia cell“. Бави се истраживањем процеса аутофагије и до сада је изучавала улогу и механизме аутофагије у гладовању, оксидативном стресу, ексцитотоксичности, инфламацији, диференцијацији и терапији канцера. Учествовала је у COST акцији Transautophagy CA15138 (2016-2020), и тренутно је национални координатор COST акције Translacore (2022-2026). Члан је српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС), Српског биолошког друштва (СБД), Друштва за неуронауке Србије (ДНС) и Федерације европских друштава за неуронауке (Federation of European Neuroscience Societies, FENS) и друштва Women in autophagy.

Љубица Хархаји Трајковић, научни саветник, рођена је у Београду 1976. године. Завршила је основне студије Молекуларне биологије и физиологије (2001), а затим и магистарске (2004), као и докторске студије (2006) на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Др. Хархаји Трајковић је 2007. Била на постдокторском усавршавању на Институту Панум, Универзитет у Копенхагену, Данска (2007). Године 2011. добила је L'Oréal-UNESCO награду „За жене у науци“. Љубица је била руководилац пројекта „Улога аутофагије у смрти туморских ћелија“ (2011-2019), који финансирало МЕСТД. Тренутно води пројекат „Комбиновано таргетовање лизозомалне стабилности и енергетског метаболизма као нова стратегија против меланома“, за који је добила донацију непрофитне међународне организације „Пењачи против рака“. Њена истраживачка интересовања укључују биологију канцера, неурофизиологију, метаболизам канцерских ћелија, аутофагију и лизозомалну ћелијску смрт. Љубица је коаутор 67 научних радова објављених у међународним часописима, који су цитирани више од 9000 пута.

Љиљана Николић је докторирала на Биолошком факултету, Универзитет у Београду, 2012. године. Током докторских студија била је на студијским боравцима у Институту за Физиологију АSCR v.v.i, у Прагу у лабораторији др Хане Земкове. Др Николић је завршила постдокторантско усавршавање у неурон-глија истраживачкој групи у лабораторији др Etienne Audinat на Факултету за медицину Paris Descartes. Године 2018, др Николић се вратила у ИБИСС на Одељење за неурофизиологију, где сада ради као научни саветник.

Фокус истраживања: Испитивање интеракција између ћелија ЦНС-а је важно да би се разумело како мозак функционише. Мој рад је усмерен ка проучавању комуникације између специфичног типа глијалних ћелија астроцита и других ћелија у ЦНС-у у физиолошким условима и у животињским моделима болести ЦНС-а. Астроцити су глијалне ћелије које формирају густe мрежe којe прожимаjу ЦНС. Оваква организација им омогућава да интерагују са неуронима, имунским ћелијама, другим типовима глијалних ћелија и крвним судовима. Ја истражујем механизме и сигналне молекуле путем којих астроцити остварују ћелијске интеракције комбинујући технике осликавања живих ћелија и методе наметнуте волтаже на делићу мембране.

Награде и признања:
Добитник сам стипендије Центра за развој лидерства у оквиру програма Покрени се за науку за реализацију научног истраживања у области медицинских и природних наука.
Добитник сам награде фондације Радослав К. Анђус (ФАРКА) за перспективне младе истраживаче у области физиологије и биофизике.

Образовање:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2013.)
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2004.)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду,1999.)

Истраживачка интересовања:
• Електрична активност мозга животиња
• Понашање животиња

Радно искуство:
• Од 2001. запослена на Институту за биолошка истраживања, Оделење за неуробиологију, Оделење за неурофизиологију

Чланства у научним друштвима:
• Српско биолошко друштво
• Друштво за неуронауке Србије
• FENS

Кристина Јањетовић је одбранила докторску дисертацију под називом „Утицај метформина на апоптозу ћелија глиома и меланома in vitro и на раст меланома in vivo“ 2014. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду. 1997. године уписује Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија који је завршила 2002. године са просечном оценом 9,37. Др Кристина Јањетовић се бави испитивањем нових приступа у терапији тумора, односно проучавања молекуларних и ћелијских механизама који су у основи цитотоксичног дејства нових антитуморских једињења in vitro и испитивањем улоге аутофагије и њене модулације у различитим патологијама. Боравила је на научном усавршавању у периоду од 2003. до 2005. године на Институту за патофизиологију, Медицинског Универзитета у Инсбруку и за време усавршавања у Аустрији од Osterreichische Krebshilfe је 2004. године добила је награду за финансирање истраживања под називом ,,Улога тумор супресора PTEN-a у настанку леукемија и апоптози леукемија изазваној глукокортикоидима“ и 2005. године за истраживање „Функционална анализа нових гена кандидата изабраних из упоредног профилисања лимфобласта код деце са акутном лимфобластном леукемијом“. Докторска дисертација др Марине Стаменковић, чији је кандидат била коментор је добила награду „Фондације Горан Љубијанкић“ за 2021. годину. Од 2019-2021. године руководила је пројектом ,,Молекуларни механизми деловања пантопразола на индукцију апоптозе и/или аутофагије у неситноћелијском карциному плућа (NSCLC) in vitro“, финансираном од фирме Phillip Morris у оквиру програма ,,Покрени се за науку”. Од 2021-2023. руководила је пројектним задацима: „Улога пантопразола, инхибитора протонске пумпе, у регулацији аутофагије и апоптозе на ћелијској линији NSCLC Н460“ и „Успостављање методологије за трансфекцију хумане неуробластомске ћелијске линије SHSY-5Y плазмидима који носе мутације гена за прекурсор амилоид-β протеина (swedish, 751, wild-type), као in vitro моделу Алцхајмерове болести“. Члан је српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС), Српског биолошког друштва (СБД), Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Удружењa неуроонколога Србије, Federation of European Neuroscience Societies (FENS) и American Association for Cancer Research (AACR).

Научна експертиза:
• Пренатални утицај антиепилептика и неуробихејвиорални постнатални развој
• екстрасинаптичке везикуле и епигенетске модификације током генерација
• Утицај различитих стања мајки на развој потомства
• ЕЕГ и ЕЦоГ глодара у различитим условима

Радно искуство:
• 2015.- Истраживач сарадник – Одељење за неурофизиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”
• 2011.- Истраживач-сарадник – „Неуролошки развој потомства изложеног антиепилептичкој терапији”. П175006 (2011-2021)
• 2008.- Истраживач-сарадник – „Утицај трауматских, неуротоксичних и неуропротективних супстанци на електричну активност мозга сисара. Анализа и моделирање. П143021 (2006 -2010)

Образовање:
• 2014.- Докторат „Утицај валпроинске киселине током гестације на животињски модел миша – утицај на понашање и моторички развој потомства“. Медицински факултет Универзитета у Крагујевцу
• 2007.- Доктор медицине - Медицински факултет Универзитета у Београду

Чланство у професионалним удружењима:
• Српско лекарско друштво
• Српско биолошко друштво
• Српско друштво за неуронауке
• ФЕНС

COST Акције:
• CА22114 „Перинатални стрес мајке и штетни исходи код потомства: максимизирање развоја новорођенчади”
• БМ0601 (NeuroMath)
• БМ0605 (О свести)

Рецензије:
Рецензент је у часописуWorld Journal of Pediatrics.

Стипендије:
• Симпозијум: „Искористити моћ напредних технологија за истраживање животиња у групама“, Гранада, 2023.
• „Комуникација високог протока између мозга и машина“ CА NeuroMath (БМ0601) (Грчка)
• „Свест о себи – свест других“ CА (БМ0605) Корзика (Француска)

Усмена излагања и предавања:
2016.- Подгорац Ј. „Квантитативна и квалитативна процена потомака у тесту репне суспензије (ТСТ) код којих су мајке биле лечене различитим дозама валпроинске киселине током целе трудноће. 7. глобални годишњи састанак о неурологији и неурохирургији. Беч, Аустрија, 2016.
2012.- Подгорац Ј. “Утицај валпроинске киселине на неуроразвој мишева током гестације”. 17. мултидисциплинарна међународна конференција о неуронауци и биолошкој психијатрији „Стрес и понашање“. Санкт Петербург, Русија, 2012
2011.- Подгорац Ј. „Токсично дејство антиепилептика на мали мозак“. Недеља свести о мозгу у Србији, 2011.
2010.- Подгорац Ј. “Животињски модели депресије”. Недеља свести о мозгу у Србији, 2010.

Образовање:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2013.)
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2004.)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2000.)

Истраживачка интересовања:
• Електрична активност мозга животиња
• Понашање животиња
• Магнетобиологија

Радно искуство:
• Од 2001. запослена на Институту за биолошка истраживања, Оделење за неуробиологију, Оделење за неурофизиологију

Пројекти:
• 2002-2006. „Модулација ексцитабилности мембране и ритмови биоелектричне активности неурона бескичмењака и кичмењака. Анализа и моделирање. “
• 2006-2011. „Ефекти трауматских, неуротоксичних и неуропротективних фактора на електричну активност мозга сисара. Анализа и моделирање“
• 2011-2019. „Интеракције мембрана са унутарћелијским и апопластичним простором: проучавање биоенергије и сигнализације применом биофизичких и биохемијских метода“ и „Утицај магнетних поља и других срединских стресора на физиолошке одговоре и понашање различитих врста“
• 2019-„Утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња”

Чланства у научним друштвима:
• Српско биолошко друштво
• Друштво за неуронауке Србије
• FENS

Ана Деспотовић је завршила основне академске студије 2016. године (Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Mолекуларна биологија и физиологија). Мастер академске студије (Биолошки факултет, студијски програм Молекуларна биологија и физиологија) завршила је 2017. године одбраном Мастер тезе насловљене „Синергистички антитуморски ефекат витамина Ц и К3 на ћелије хуманог глиобластома U251 in vitro“. Исте године је уписала докторске академске студије, такође на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 2018. године је запослена као истраживач на Одељењу за неурофизиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, а године 2021. стиче звање истраживач сарадник. Била је ангажована на пројекту „Улога аутофагије у регулацији смрти туморских ћелија“ (173053) у периоду од 2018. до 2020. године и пројекту „Модулација сигналних путева који контролишу интрацелуларни баланс у терапији тумора и неуро-имуно-ендокриних поремећаја“ (ИИИ41025) у периоду од 2018. до 2019. године. Оба пројекта су била финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Као део ангажмана на пројекту билатералне сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине „Испитивање додатака стронцијум карбоната и стронцијум флуорида у калцијум-силикатне денталне цементе: физичко-хемијска и биолошка карактеризација“ (451-02-818/2021-09/20) током априла 2023. године је боравила у институтима у оквиру Медицинског факултета Фуђијан у Кини.

Научно-истраживачки рад Ане Деспотовић се заснива на праћењу унутарћелијских сигнала и испитивању молекуларних механизама који се налазе у основи одговора малигних ћелија на потенцијалне антитуморске агенсе различитог порекла, у циљу откривања нових терапијских приступа у лечењу малигних болести. Такође, Ана се бави испитивањем биокомпатибилности биоактивних материјала за употребу у регенеративној медицини као коштано/зубних заменика.

Члан је Друштва за неуронауке Србије (DNS), Федерације европских друштава за неуронауке (FENS), Српског биолошког друштва (SBD), Европског друштва за истраживање слободних радикала (SFRR-E), Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију (SDMSRF), Српског друштва за молекуларну биологију (MolBioS), Српског друштва истраживача рака (SDIR) и Европског удружења за истраживање рака (EACR).

Валентина Симеуновић је студент докторских студија на студијском програму Молекуларна биологија, на модулу Анимална и хумана физиологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Основне студије је завршила на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, на студијском програму Молекуларна биологија, на модулу Молекуларна биологија и физиологија, док је мастер студије завршила на Биолошком факултету, на модулу Експериментална физиологија животиња и човека.

Валентина је запослена као истраживач приправник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” (ИБИСС), Институт од Националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање. Њена област истраживања обухвата праћење ефекта различитих нутритивних режима (дијетална рестрикција, ферментисана храна) на бихевиоралне и молекуларне промене у мозгу, током старења. Поред овога, прате се и ефекти ових третмана на промене у мушком и женском репродуктивном систему током различитих периода живота.

Валентина је завршила обуку из Науке о лабораторијским животињама на Катедри за упоредну физиологију и екофизиологију на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Током 2022. године присуствовала је и летњој школи под називом Молекуларне основе за интервенције против старења (Joint IUBMB/FEBS Advanced Lecture Course ,,Molecular Targets for antiaging interventions“).

Валентина је активан члан Европског програма за сарадњу у домену научних и технолошких истраживања (COST), Федерације европских неуронаука (FENS), Друштва за неуронауке Србије (ДНС) и Друштва ALBA (The ALBA Network).