Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na IV redovnoj sednici održanoj dana 27.04.2026 . godine, pokrenulo postupak za reizbor dr Bogdana Jovanovića, istraživača zaposlenog u Odeljenju za evolucionu biologiju, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Predavač: prof. Herardo Suzan, redovni profesor na Veterinarskom fakultetu Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM), Meksiko Siti
Vreme: sreda, 27. maj 2026. u 13.00
Mesto: Biblioteka IBISS
Master molekularni biolog i fiziolog
OBRAZOVANJE:
2025 – Doktorske akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Molekularna biologija, modul Fiziologija, podmodul Translaciona istraživanja u neurobiologiji i biomedicini.
2024 – 2025. Master akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Molekularna biologija i fiziologija, modul Eksperimentalna biomedicina. Master teza: „Efekat površinski – modifikovanih nanočestica titanijum dioksida na parametre nefrotoksičnosti kod odraslih pacova Wistar soja.’’
2020 – 2024. Osnovne akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija, smer Molekularna biologija i fiziologija.
RADNO ISKUSTVO:
2026 – Istraživač pripravnik na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Odeljenje za Neurobiologiju.
2024 – 2025. Stručna praksa i izrada master teze na Odeljenju za Molekularnu biologiju i endokrinologiju Instituta za nuklearne nauke „Vinča".
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Master molekularni biolog i fiziolog
OBRAZOVANJE:
2025 – Doktorske akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Molekularna biologija, modul Fiziologija, podmodul Translaciona istraživanja u neurobiologiji i biomedicini.
2024 – 2025. Master akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Molekularna biologija i fiziologija, modul Eksperimentalna biomedicina. Master teza: "In silico i in vitro analiza transkripata COMT-211 i AMPD3-206 u karcinomu pluća"
2020 – 2024. Osnovne akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija, smer Molekularna biologija i fiziologija.
RADNO ISKUSTVO:
2026 – Istraživač pripravnik na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Odeljenje za Neurobiologiju.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na IV redovnoj sednici održanoj dana 27.04.2026. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Marije Vukčević, istraživača zaposlenog u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na IV redovnoj sednici održanoj dana 27.04.2026 . godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Jelene Kulaš, istraživača zaposlenog u Odeljenju za ekologiju IBISS, u naučno zvanje viši naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ana Novak je završila osnovne akademske studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na modulu Biologija 2024. godine. Master rad pod naslovom ,,Neuroinflamatorni profil kore velikog mozga APPNL-G-F knock-in miševa kao modela Alchajmerove bolesti’’ odbranila je 2025. godine, čime je završila master akademske studije na Biološkom fakultetu, na modulu Eksperimentalna biomedicina. Doktorske akademske studije na Biološkom fakultetu upisala je iste godine, na podmodulu Animalna i humana fiziologija, nakon čega je stekla zvanje istraživač-pripravnik. Zaposlena je na Odeljenju za neurofiziologiju, u okviru kog izrađuje doktorsku disertaciju.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Predstavnice Tima za transfer znanja i tehnologije (KTT) Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, naučni savetnici dr Milica Pešić, dr Dušica Ćalić, dr Nataša Radulović i dr Danijela Maksimović-Ivanić, učestvovale su na radionici „Intelektualna svojina kao poslovna imovina“, održanoj 12. maja u Evropskoj kući u Beogradu.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Ksenija Mirković – Master molekularni biolog i fiziolog
OBRAZOVANJE:
2025 – Doktorske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Molekularna biologija, modul Fiziologija, podmodul Translaciona istraživanja u neurobiologiji i biomedicini.
2024 – 2025. Master akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Molekularna biologija i fiziologija, modul Imunologija. Master teza: „Ispitivanje imunomodulatornog dejstva liganda aril-hidrokarbonskog receptora – metil-estra 2-(1H-indol-3-ilkarbonil)-tiazol-4-karboksilne kiseline na BV2 ćelije mikroglije“.
2020 – 2024. Osnovne akademske studije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija, smer Molekularna biologija i fiziologija.
RADNO ISKUSTVO:
2026 – Istraživač pripravnik na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Odeljenje za Imunologiju.
2024 – 2025. Stručna praksa i izrada master teze na Odeljenju za Imunologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
2024 – Višemesečna stručna praksa na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.
OBLAST NAUČNOG RADA:
Neuroimunologija, autoimunske bolesti, sa fokusom na multiplu sklerozu i animalni model eksperimentalni autoimunski encefalomijelitis (EAE). Uloga mukoznog imunskog sistema pluća i creva u patogenezi i modulaciji autoimunih bolesti. Ispitivanje funkcionalne plastičnosti mikroglije u uslovima neuroinflamacije i mogućnosti njene farmakološke modulacije primenom liganada aril-hidrokarbonskog receptora.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Dr Marina Soković i dr Jasmina Glamočlija, sa Odeljenja za fiziologiju biljaka, učestvovale su na sastanku COST akcije ENFiber (CA24111), koji je održan u Tartu, Estonija, od 4. do 7. maja 2026. godine. Sastanku i konferenciji prisustvovali su predstavnici 27 zemalja.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.